Narodno blagostanje — dodatak

Губитак . и

Тронтак 3.361 3.420 3.911 Дубиози 120 252 213 Отписи 178 161 155

Ранијих је година подузеће радило са губитком. Године 1927-29, изказан је извесан добитак ну тај је ишао на отпис губитка ранијих година. Концем 1929. ситуација је била прочишћена и остао је добитак од 23 хиљаде динара. У прошлој години чисти добитак износио је 175 хиљада динара. Са остатком од 1920 године добива се износ од 198 хи-

. љада динара. То би већ омогућило исплату дивиденде од 10%

на главницу од 1.5 милиона. Подузеће је по томе прешло стадиум изградње и сада је у стању да даје умерену добит.

JARO-JADRANSKO BRODOGRAD:.LIŠTE a. d. — BEOGRAD

(VYarrow Adriatic Shipyard =---.,

Pošto je Austro-Ugarska koncentrisala svoja brodogradilišta na Hijeci i Trstu, to smo u tome pogledu slabo šta nasledili. ove što imamo, to je u Splitu, naime „Jug” i „Marijan”. Medutim oni nisu udešeni toliko za gradnju novih brodova, koliko za popravku manjin, starih lađa.

Da je nama potrebno jedno veliko, moderno i Siručno vođeno brodogradilište, dovoljno je poznato; dok toga nismo imali, bili smo prinuđeni šiljati naše lađe na opravku u inostranstvo. Osnivanjem Jaro-Jadranskog brodogradilišta a. d. u Beogradu, sa velikim i modernim gradilištem u Kraljevici, na našem severnom Jadranu, ispunjena je jedna velika praznina i time smo se u izdašnoj meri emancipirali od inostranstva. Ра је ц ргеduzeću angažovan pored domaćeg i engleski kapital ı dragocena iskustva jednoga od najvećih engleskih brodogradilišta (Yarrow, London) je za ocenu preduzeća povoljno i od najveće važnosti. Naročito značenje dobila je naša industrija brodogradnje novim zakonom O subvenciji morske plovidbe, koji između osfalog predviđa, da se u roku od 10 godina ima sagraditi 24 nova parobroda za obainu plovidbu manje {onaže.

Svaki je početak težak. I Jadransko brodogradilište, koje ie sa radom otpočelo tek u aprilu 1930. godine, moralo je da iskusi tu gorku istinu. Ona je doduše time i računala, uzimajući u obzir katastrofalno stanje, u kome se svetska prekomorska plovidba nalazi. Kad je preko 40% svetske tonaže nezaposleno, onda o konjunkturi brodogradnje ne može biti govora. Naći zaposlenje jedan je od najtežih zadataka u ovoj industrijskoj grani. Uprava Jadranskog brodogradilišta u svome prvom izveštaju podvlači, da je blagodareći srećnoj okolnosti, odmah u početku društvenog poslovanja zaključila jedan ugovor sa našom ratnom mozynaricom, prema kome je bila zaposlena preko cele godine.

Ali je za dezolatne prilike, koje postoje u brodogradnji, karakteristično njezino saopštenje, da: u celoj prošloj godini nije uspela da pribavi ma ni jedan drugi nov posao. Zbog toga je preduzeće bilo zaposleno u mnogo manjem obimu no što se to očekivalo. |

(От ı naša najnovija industrijska grana prema tome nema baš najpovoljnije izglede. Uprava se u svome izveštaju otvoreno izjašnjava o poirebi donošenja jednog naročitog zakona o državnom poipomaganju brodogradilišta. Ističe se da je ova potreba predviđena još u samom početku rada; a sada ukoliko se duže bavi ovom industrijom postaje potreba sve imperativnija. Došlo se do zaključka da se bez toga opstanak i rad brodogra-– dilišta ne može obezbediti. Zakonom bi se imao uozvoliti uvoz bez carina za sav potreban materijal. Dalie se traži uvođenje zaštitne carine na sve brodove koji se grade u inostranstvti, a naročito za one manje do 2000 tona nosivosti. A sem toga imala bi se dati subvencija brodogradilištima.

'woprava konstatuje, da je budućnost i opstanak ovog preduzeća tesno vezana Za ove mere, zbog čega je i informirala merodavne krugove. Podvlači, da može samo hitna akcija sa nadležne strane da spase situaciju.

255

U toku 1930. godine je izvršena poipuna reorganizacija preduzeća, koje je već ranije postojalo. Ceo tehnički uređaj i mašine dovedene su u ispravno stanje, obnovljene su i kompletirane. Sem toga je odlučena nabavka novog plovnog doka sa kapacitetom od oko 20UU tona, koji treba u najkraće vreme da dođe iz inostranstva. „o će biti jedini privatni, moderno sagrađeni plovni dok na celoj našoj jadranskoj obali i uprava se nada, da će pomoću tog doka doći do većeg zaposlenja.

Prvi bilans, za devetomesečni rad u 1930. godini izgleda

ovako: - Račun izravnanja. Aktiva u dinarima _—— Gotovina u blagajni i kod banaka 499.378.57 Zemljište, zgraae i mašine 5,54, .„=o.50 Material 3,751.636.89 Hartije od vrednosti 155.400.Dužnici 1,586.656.49 Zajam opštini u Kraljevici 203.619.25 Troškovi osnivanja 16..959.20 Garantije 7,668.500.Рачуа Glavnica 7,452.000.Роуепос! 4,446.476.94 Polagači garancija '7,668.buU.Čista dobit 13.217.66 Zbir bilanse 19,580.193.90 Račun gubitka i dobitka. Rashodi Režijski troškovi 1,307.099.66 Kamate i prov. bankama 24.612.50 Otpisi troškova osnivanja 104.972.80 Dobitak 13.217.66 Prihodi

Prihodi od brodo-gradnje Razni prihodi Zbir rashoda i prihoda

1,412.178.23 37.124.39 1,449.902.62

Finansijska strana preduzeća je vrlo povoljna. Sva zemljišta, zgrade, mašine i sav ostali tehnički uređaj pokriveni su vlastititim srefstvima, a čak i najveći deo materijala. Poverioci iznose 4.45 miliona dinara; i u ovome slučaju oni su identični sa sopstvenicima preduzeća. To su krediti dati u vidu materijala od strane engleskih industrijalaca, kao i krediti Jadranskopodunavske banke, koja je u velikoj meri angažovana u brodogradilištu. Dužnici iznose krajem godine 1.50 miliona dinara i mi pretpostavljamo da će to biti ostatak potraživanja od naše ratne mornarice za izvršene porudžbine. Interesanina je i pozicija „zajam opštini u Kraljevici” koji iznosi 203 hiljada dinara. То је kredit koje je Jadransko brodogradilište dalo opštini Kraljevica kao protuusluga za koncesiju, za kanalizacione radove i уоdovod. Bruto dobit iznosi 1.45 miliona dinara; od toga otpada 1.21 milion dinara na prihode od brodo-gradnje a 37.7 hiljada na razne prihode. Po odbitku režijskih troškova u visini od dinara 1,307.009, dužne kamate i provizije kreditorima od 24.6 hiljada dinara i 40% otpisa osnivačkih troškova ostane 13.217 dinara kao čista dobit. Uprava napominje, da iskazana dobit ne preistavlja upravo onu čistu dobit kako je pravila preduzeća predviđaju; pošto nije bilo većih prihoda uprava nije bila u mogućnosti da izvrši potrebne amortizacije i zbog toga je predložila, da se cela iskazana čista dobit unese u fond za amortizaciju društvenih investicija.

Smatramo da je to jedna veoma pravilna i celishodna odluka.

U upravi se nalaze sledeća g. g.: Pretsednik: Dr. Milan Stojadinović; članovi: H. E. Jaro; . M. Mariner; ur. Prica; S. Karamata; J. Hanau. Nadzorni odbor: M. M. Stefanović; čla-

novi: J. Stenjard; Dr. St. Vagner; J. Hlitčijev,