Narodno blagostanje — dodatak

manjih uvoznika koji uvože iz Rumunije po jedan ili više tan-.

kova benzina. Usled te konkurencije pojedinih uvoznika velika su poduzeća bila prinuđena da spuste svoje cene. Danas je benzin, ukoliko nema banovinske trošarine, mnogo jeftiniji nego što je bio pre godinu dana. |

Poslednjih dana uvedena je catina na sirovu naftu. Postojeće rafinerije će zbog toga obustaviti rad i preći na UVOZ gotovog benzina. Rafinerije benzina imale su konstantno na

lageru toliko nafte da su mogle obezbediti potrebu na benzinu |

u slučaju mobilizacije i za period dulii od godine dana. Ako one napuste rafiniranje, zalihe benzina neće nikada biti iako znatne. Pogotovo ako težište uvoza bude u rukama manjih trgovaca koji kupuju po jedan-dva tanka. Već sami interesi narodne odbrane iraže da se nađe jedan izlaz, kako bi rafinerije i dalje radile.

Kako Vacuum Oil Company nema u Jugoslaviji vlastitu rafineriju, to je ona novim merama manje pogođena od ostalih velikih konserna, koji su ovde kupili ili podigli rafineri|e. Međutim je i Vacuum imala u programu podizanje rafinerije, u koju је svrhu već i kupljeno odgovarajuće zemljište u Zemunu.

Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1030. u hiljadama dinara

Gotovina 1.974 806 594 675 Investicije i materijal 19.946 21.589 22.543 22.535 Roba 28.175 27.263 19.046 20.171 Dužnici 25.901 41.344 21.254 25.821 Gubitak (sa prenosom) 13.130 1.477 1.471 —

Pasiva ) Glavnica 500 48.000 48.000 48.000 Poverioci 88.387 . 41.917 12.099 11.462 Fond amortizacije 219 2.564 4.811 7.132 Ukupno 89.124 92.481 64.910 69.803

Investicije su iskazane sa istim iznosom kao i 1929. godine. Međutim kako je amortizacija porasla za preko 2 miliona dinara, to znači, da su i prošle godine bile izvršene izvesne investicije, i to u visini amorfizacije.

Zaliha robe porasla je za 1.7 miliona dinara, a dužnici za

4 i po miliona dinara. To pokazuje intenzivnije poslovanje nego 1929. godine, budući da se ne može pretpostaviti da porast dužnika dolazi od toga, što su oni u 1930. godini sporije plaćali nego 1929. godine. Porast dužnika dolazi od proširenja poslovania. у Poverioci nisu ni u prošloj godini porasli. Poduzeće radi pretežno vlastitim sretstvima. Dok je ranijih godina izdatak za kamate bio znatan, prošle je godine na kamatima ušlo čak i 76 hiljada dinara. |

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Dobitak 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Dobitak na robi 22.158 33.940 25.551 28.143 Киг5а егепсја 152 — — “—

Gubitak . Režija 24.199 27.946 24.557 23.413 Kamati 973 222 = Dubiozi 490 543 662 482 Razlika na kursu — 236 191 110 Porezi i pristojbe = 3.116 167 1104 Čisti dobitak | 1.875 6 3.075

Između Standard Oil Company i Vacuum Oil Company u Americi došlo je do fuzije. Međutim izgleda, da će u Evropi ranije afilijacije poslovati i dalje kao samostalna poduzeća i da između afili|acija neće, bar za sada, doći do {uzije.

·BMX O

„СЛАВЕКС“ ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ЗА ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ — ЗАГРЕБ.

Пословну годину која је свршила 31. октобра прошиле године завршио је „Славекс“ губитком од 148 хиљада динара. Како је од претходне године био остао као. пренос на нову годину износ од 27 хиљада динара то закључује биланца са губитком од 119 хиљада динара.

(С обзиром на лошу коњунктуру која влада у шумској индустрији могло се код појединих наших индустрија дрвета очекивати веће губитке него што су исказани. Можда су у већој мери употребљене резерве ранијих година. Јер пословање је било кроз читаву годину лоше и радило се са губитком. Поготово она подузећа, која су на лицитацијама које су се одржале последње 2—-3 године достала знатне површине шума. Конкуренција је онда била тако зБатна да су цене биле потеране до висине која и код мањег погоршања коњуктуре није више била лукративна. А коњунктура се је знатно изменила.

Ситуација је код извоза дрвета такова а код овог артикла извоз даје тон читавом пословању. Ми смо за пр-

5 месеци ове године извезли дрвета и продуката индустрије дрвета за 330 милиона динара мање него кроз првих 5 месеци прошле године. Не само што је извоз дрвета меого слабији него раније већ су и цене много ниже. На цене не само што је деловала мања тражња у иноземству дотично конкуренција дрвета других провенијенција, нарочитог руског, него је лоше деловала и међусобна конкуренција наших продуцената. У неким артиклима, нарочито код дрвета за гориво, конкуренција је била тако јака да је купап сам могао одређивати цену. Продуценти су били спремни да даду још ниже цене него што их даје конкуренција тако да су при крају цене пале испод нивоа коштања.

У најновије време ситуација се нешто поправила. Између главних домаћих продуцената дрвета за гориво дошло је до извесног картелирања, тако да је више онемогућено да купци обилазе од продуцента до продуцента обарајући на тај начин цене. И код паркета постигнут је споразум: основана је заједничка продајна организација, која ће деловати и на продукцију и на цене. На тај начин, елиминираће се у једном делу продукције међусобна конкуренција. Између наших и румунских велепродудената дошло је до извесног утаначења у погледу цена и пласирања робе у једном делу иноземства. Последњих година, наша и румун-_ ска индустрија дрвета биле су у оштрој конкуренцији, у првом реду на обалама Средоземног мора. Будући да су неки велики консерни заинтересовани у Југославији и у Румунији, остварена је идеја, да је потребно југословенску и румунску индустрију дрвета тако организовати да наступају према иностранству заједнички и да по томе могу получити боље цене него што би био случај код конкуренције на иноземним тржиштима.

На последњем конгресу шумске индустрије који је одржан у Паризу покушало се је наћи додира и са Русијом, да би се спречило њезино дејство на тржишту. Изгледа да ће се и у том погледу доћи до успеха. Ако главним продуцентима појединих врсти дрвета успе да се уско повежу, онда ће се моћи получити бољи резултати него кад на тржишту владају анархистичке прилике.

Биланца „Славекса“ за последње 4 године овако из-

гледа : Актива 1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара

Благајна 82 137 152 17 Ефекти и девизе 6.636 4.245 4.310 4.890 Дужници · 36.980 38.713 25.598 31.403 Афилирана подузећа — — 34.541 12.886