Narodno blagostanje — dodatak

БРОЈ 35

" Садржај:

Хрватска индустрија папира д. д. — Загреб

БЕОГРАД, 29, АВГУСТ 1931.

Splošta stavbena družba 4. 4. Мапбог-Те7по

Параћинска трговачко-занатлиска банка а. д. — Параћин i. „Силк творница чарапа д. д. — Загреб 0 „Ademp” elektro-mašinsko preduzeće — Beograd | 0

_ ХРВАТСКА ИНДУСТРИЈА ПАПИРА Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Биланса Хрватске индустрије папира д. д. у Загребу за 1930. годину показује знатан напредак. према ранијим го-

динама. Укупни износ билансе је порастао од 15.8 милиона |

концем. 1929. године на 21.3 милиона концем 1930, године. Готово двоструко је већи од стања концем 1928. године.

| ЊЕ лавница концем 1930. године износи 5 милиона динара према 3 милиона 750 хиљада ранијих година. Мало коме нашем подузећу је успело да прошле године повећа своју главницу. Само она подузећа, која имају јако залеђе, могла су помислити на то да са успехом изврше овакву операцију. Да је повишење код Хрватске индустрије папира добро успело види се по резервном фонду. Од 120 хиљада динара колико је- износио концем 1929. године попео се је концем 1930. године на скоро 3 милиона динара. То значи, да су нове акције биле преузете за знатном ажијом. Док су властита сретства подузећа износила концем 1929. године 4 милиона 870 хиљада динара, концем 1930. године- износе т милиона 950 хиљада динара.

Трећа је карактеристика повољног развитка Хрватске индустрије папира у прошлој години пораст чистог добитка. Он износи преко пола милиона динара према 240 хиљада у 1929. години. Дакле, имамо једно удвостручење профита. Рентабилитет према главници прелази 10%. Пословни је развитак последњих неколико година ванредно повољан. Профит у периоду 1926—30. г. износи:

1926. 155 1927. 19 1928. 221 1929. 243. 1930. 527

Наша индустрија хартије налази се у повољном развитку. Како ми још увек увозимо разне врсте хартије за око 200 милиона динара, наша ће индустрија папира получити још већи развитак и повољније резултате. Наравно да има трговина папира, која се у првом реду ослања на домаће творнице, све предуслове јаког развитка. Наравно ако је довољно подупрта капиталом. А то је случај код Хрватске индустрије папира. Ни једно наше подузеће за трговину папиром не располаже са толико властитих сретстава као што је то случај код Хрватске индустрије папира; А с oGзиром на властита сретства, досадашњи успех у пословању као и у погледу на људе који јој стоје на челу, она ужива и знатне кредите. То јој све омогућује проширење пословања. Тако је у Београду основала, властиту филијалу а у другим већим центрима наше државе подржава своја за-

године губитак хиљада

хиљада

динара динара динара динара динара

добитак добитак добитак добитак

године године године године

хиљада. хиљада хиљада

ступства. Данас је Хрватска индустрија папира наше највеће подузеће за трговину папиром.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива 1927. r. 102850. |T 920. p.. 1930: ni y хиљадама динара

Благајна 56 109 715 73 Ефекти 309 309 989 1.014 Инвентар 47 38 34 31 Дужници 9.041 6.158 8.950: 9.584 Роба 3.519 4.731 5.513 10:341 Некретнине 158 158 158 158

Пасива Главница 3.150 3.150 3.150 5.000 Резерва 106 106 120 2,945 Повериоци 3.575 4.478. |) 8.705 8.249 Банке 3.399 2.149 2.999 4,549 Менице 2.291 682 — Добитак 19 221 243... | 521 Укупна биланса 13.167 115 15.835 21.280 |

Залихе су порасле скоро за 5 милиона динара и значе готово подвостручење износа са којим су биле билансиране концем 1929. године, То је у вези са проширењем посло» вања. Једно велико складиште папира мора бити сортирано у свим могућим врстама и то са знатним количинама како бр. могло у свако време удовољити свим захтевима.

Дужници су порасли за неколико стотина милиона дингра што је у вези са проширењем пословања, Инкасо у бранши папира много је бољи него у другим браншама. По|раст ефеката у вези је са учешћем код „Вевче“. Ове је године уписан и већи износ нашег иноземног стабилизационог зајма. | |

Повериоци су опали за пола милиона динара, С. об зиром да је залиха робе порасла за скоро: 5 милиона динара, значи да Хрватска индустрија папира пораст залихе робе није извршила кредитирањем са стране фабриканата него да је повишење залиха извела властитим средствима, дотично. банковним кредитом. У томе и лежи њезина снага, да је у стању, да подвостручи залиху робе без новог задужења код лифераната. Обавезе према банкама порасле су за 1,5 милиона динара. Повишење залихе за скоро 5 милиона динара извршено је за 4 милиона динара повишеним властитим средствима а остатак јачим искоришћењем банковног кредита.