Narodno blagostanje — dodatak
ЊЕ
Додатак ,„"ародно
злагостањнњу““
ГОДИНА Ш
Садржај:
БЕОГРАД, 5. СЕПТЕМБАР 1931.
„Зорка", прво југословенско друштво за кемичку индустрију на дионице, Загреб Удружени рудници и талионице д. д., Загреб
Privredna banka a. d., Užice
Царинска и јавна складишта д. д., Загреб Колумбија грамофон, југословенско д. д., Загреб
„ЗОРКА“, ПРВО ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРУШТВО ЗА КЕМИЧКУ ИНДУСТРИЈУ НА ДИОНИЦЕ, ЗАГРЕБ.
„Зорка“ припада међ наше највеће хемијске фабрике. Основана је 1920. године кад је преузела Суботичку фабрику сумпорне киселине и вештачког ђубрива, која је припадала „Клотилди“ првом маџарском акционарском друштву за хемијску индустрију у Будимпешти. Данас је у „Зорки“ заинтересован чехословачки капитал и то путем „Друштва за хемијску и металургијску производњу“ из Аусига у Чехословачкој, које репрезентира једно од највећих консерна хемијске индустрије у Европи. Оно је уско везано са француско-белгијском хемијском индустријом, а нарочито у погледу производње суперфосфата.
Најважнија производња „Зорке“ је суперфосфат, сумпорна киселина, модра галица (плави камен), сона киселина, кристална сода, Глауберова со, итд. 1922. године преузела је и рафинерију и фабрику шпиритуса а. д. у Осијеку, чији је рад међутим обустављен.
Сумпорну киселину производе у нашој земљи свега четири веће хемијске фабрике, чији укупни капацитет изнсси око 50—60.000 тона киселине од 60 Ве. Од тог контингента отпада преко половине само на „Зорку“, која има годишњи капацитет од 30.000 тона киселине од 60 Ве. и 100.000 тона киселине за акумулаторе (мање јачине). Сумпорна киселина која се код нас производи, добива се из пирита. Највећи потрошач произведене сумпорне киселине је сама „Зорка“, која ју употребљава за добивање суперфосфата. Капацитет производње овог артикла износи код „зорке" око 100.000 тона годишње. Трећи производ, а можда и најважнији је плави камен. У томе артиклу „Зорка“ је наш највећи и скоро једини произвођач. Она има инсталације за годишњу производњу од око 8.000 тона; последње године ове су инсталације знатно повећане. При томе мо рамо узети у обзир да наша годишња потрошња плавог камена износи око 9.000 тона. Зорка је имала капацитет од 5.000 тона. Да није у ранијим годинама била укинута увозна царина на плави камен, „Зорка би већ одавно била у стању да сама подмири сву тражњу која у земљи постоји, пе чак и да извози. Кад је 1927. године привремено била укинута увозна царина, имала је „Зорка“ да издржи тешку борбу са талијанским произвођачем, друштвом „Монтекатини“, који има на европској пијаци монопол за плави камен. Друштво „Монтекатини“ је помоћу демпинга кварило наше цене. То се је најбоље видело, кад се после укидања заштитне царине и привремене обуставе домаће производње цена плавог камена попела од 22 енглеске фунте на 27 фунти. Кад је поновно уведена заштитна царина, „Монтекатини“ је цену опет спустио, Томе снижавању цена морале
су следити и наше домаће фабрике, упркос заштитне царине, — тако да имамо данас већ најниже послератне цене. Смањени су додуше трошкови производње али не у оној мери у којој су цене оборене. Ипак је помоћу заштитне царине „Монтекатини" изгубио монопол на нашем тржишту. Од укупне потрошње од око 8—9.000 тона отпало је. последње године око 8300 вагона на домаћу производњу. Од тога је 80 од сто подмирила „Зорка“. У колико смо информисани, је плави камен који она производи, квалитативно једнак ономе друштва „Монтекатини“, ако није чак и бољи. | |
(О успесима свога рада управа „Зорке“ каже да је у вештачком гнојиву у 1928. години било врло повољно и да је према 1927. години постигнуто знатно повећање произ-= водње; у 1929. години је промет вештачким гнојивом знатно смањен а 1930. године још више; узрок лежи у општој привредној депресији а нарочито у паду цена пољопривредних производа. Исто важи и за сумпорну киселину. Ноторно је да су све фабрике, које се баве производњом суперфосфата приступиле знатном смањењу пословања. Код плавог камгна је нарочито била неповољна 1928. година. (услед снижења заштитне царине и снажне иностране конкуренције), али је у 1930. години знатно повећана производња; постигнути резултати су врло добри.
„Зорка“ располаже у Суботици са постројењима преко 1000 коњских снага а запослује око 250: радника.
Да бисмо што прегледније могли приказати финан-: сијску страну предузећа, упоредили смо у следећој таблици главне билансне позиције за последње три године, Добијамо следећу слику:
|J
РАЧУН ИЗРАВНАЊА
Актива 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара
Благајна 147 74 144 Менице 290 147 Хартије од вредности 221 346 471 Дужници, 8.622 10.127 4.568 „Роба и сировине 11.816 16.335 25.195 Непокретности 8.104 8.104 8.629 Стројеви и намештај 19.860 20.679 23.143 Прелазне позиције 490 215 57 Пренос губитка из раније године 464 359 263 Добит у текућој години 105 96 Губитак у текућој години — _— 54
Пасива Главница 5.750 5.750 5.750 Ред. резервни фонд 32 32 32 Валоризациони рез. фонд 5.105 5.105 5.105