Narodno blagostanje — dodatak

јодатан у"

БРОЈ 44

Садржај:

БЕОГРАД, 31. ОКТОБАР 1931.

Franctisko-srpska industrija cementa i ugija a. d, — Beograd Крањска индустриска дружба M, д. — Љубљана-јесенице Хрватска дионичка штедионица — Вуковар

Пенкала творнице д. д. — Загреб „Тапред' теретно и аутобусно прометно

FRANCUSMO-SRPSKA INDUSTRIJA CEMENTA 1I UGLJA А. р., ВЕОСКАР.“)

Ako bismo uzeli razvoj i polet Francusko-srpske indu strije cementa i uglja a. d. kao merilo za naše privredne prilike, a naročito za prilike koje vladaju u našoj industriji cementa u 1930. godini, onda bismo došli do zaključka, da je situacija upravo sjajna i da se ova naša industrijska grana nalazi u kolosalnom konjunkturnom poletu.

Međutim imamo ovde jedan izuzetan slučaj. Gornja konstatacija važi samo za Francusko-srpsku industriju cementa, ali ne i za ostala preduzeća. Danas je više no poznata činjenica, da se naša industrila cementa nalazi u feškoj krizi. Konjunkturni polef, koji su imale sve naše fabrike cementa u posleratno vreme, završen je u 1929. godini. U toj smo godini izvezli preko 460 ада Фопа cemenfa, prema 375 hiljada u 1928. godini. U 1930. godini izvoz je smanjen za 50 hiljada tona, kao posledica privredne depresije u zemljama u koje mi izvozimo, ali i zbog zaštitnih carinsko-političkih mera inostranstva. Pošto je naš izvoz bio smanjen, a naša je industrija velikim delom upućena baš na izvoz, nastupila je u zemlji hiperprodukcija. Cene su zbog vrlo feške konkurencije u toku od godine dana popustile za preko 15 do 25%; fabrike koje su radile isključivo Za iZVOZ, pojavljuju se sada i na domaćoj pijaci. Imali smo već i priliku da napomenemo, da je počeo dalmatinski cement da konkuriše u unuirašnjosti cementu fabrika dunavskog bazena — i obratno.

Posledica svih tih prilika je bila redukcija proizvodnje, otpuštanje radne snage, a kod pojedinih preduzeća smanjenje čiste dobiti.

Međutim ove prilike ne tangiraju Francusko-strpsku industriju cementa. Dok pokazuju bilansi svih naših važnijih preduzeća industrije cementa u 1930. godini znatno smanjenje volumena proizvodnje i čiste dobiti (samo dva preduzeća iskazuju istu dobit kao i lane) doile je Francusko-srpska industrija cementa postigla dosada maksimalnu dobit i puno iskorišćenje kapaciteta.

Ona ima u Popovcu svoju fabriku cementa, a u Sisevcu ugljenokop, čiji je ugalj prvoklasnog kvaliteta. Evo kako se razvijala proizvodnja i prodaja u toku nekoliko poslednjih godina:

God. Cement Ugali

ртојтуед. prodato „wmproizved. „prodato polrošeno 1926: . 16.000 15.837 45.000 30.700 ' 1927. 20.218 18.140 66.500 47.180 15.000 1028. 23.650 24.100 64.800 42.800 18.486 1929. — 33.974 32.150 · 75.090 42.900 31.172 1930. — 50.029 51.410 69.760 21.000 48.000

*) Za 1929. godinu bilans je analizitan u dodatku „Natodnog Blagostanja” od 23. avgusta 1930. god., br. 34., str. 150, a za 1928. god. u 18. broju od 18, maja 1929. god., str, 233,

~

JX. д. — Загреб

O kakvom dejstvu privredne krize dakle ovde пета traga. Ali se ova činjenica ima da zahvali naročitoj okolnosti. Izgleda, kao da je uprava Francusko-srpske industrije cementa, koja se nalazi u rukama vrlo sposobnih Francuza, predvidela događaje, do kojih .je moralo doći. Još u 1927. godini uprava. ie donela odluku, da se preduzeće reorganizira i da se DOVEća kapacitet fabrike od 2000 na 5000 vagona godišnje. Do te odluke je došlo zbog oštre konkurencije, koju je fabrika imala da izdrži od strane Beočinske fabrike cementa odnosno njezine afiliacije, Raljske fabrike. Imalo je ljudi, koji su se neko vreme čak i nosili mišlju, da se i Popovačka fabrika priključi konsernu Beočinske. Situacija za Popovačku fabriku bila je veoma teška. Ali se pokazala uprava doraslom svojoj zadaći. Sa mnogo energije i optimizma — zahvaljujući skoro neograničenom Нпапsijskom oslonu -- uprava je pristupila reorganizaciji preduzeća i znatnom povećanju proizvodnje; razvoj prilika je pokazao, da su sva ta nastojanja bila opravdana i krunisana punim uspehom.

Kad su krajem 1929. godine prilike u našoj industriji cementa počele da se pogoršavaju, naše su fabrike bile prinuđene, da pristupe racionalizaciji i modernizaciji postrojenja, Što je u najviše slučajeva izvršeno tek u toku 1930. i 1931. godine. Ovde već leži jedno od preimućstava Popovačke fabrike, jer je modernizacija- njezinih postrojenja dovršena u 1929. godini tako, da je u pooštrenu međusobnu borbu iz 1930. godine ušla pripremljena i snažna.

Prema svojim srefstvima i volumenu proizvodnje dolazi Francusko-stpska industrija cementa na treće mesto од 12 fabtika. Za prva dva mesta konkurišu Beočinska i fabrika „Split. Ove imaju glavnicu i rezerve od oko 100 miliona dinara, investicije od preko 70 miliona a kapacitet proizvodnje dostiže kod svake 250.000 tona. Na treće mesto se je u relativno vrlo kratko vreme popela Popovačka fabrika. Za nepune četiri godine ona je povećala glavnicu od 7 miliona na 30 miliona, a DfOizvodnju cementa od 16 hiljada tona na 50 hiljada odnosno za 212%.

Kako je povećanje kapaciteta proizvodnje izvtšeno po pravilima najmodefnije racionalizacije i iskorišćenjem svih poslednjih tehničkih pronalazaka, fabrika je istovremeno smanjila iroškove proizvodnje i fime uspela, da uprkos teških prilika u 1930. godini pokazuje rekordnu dobit.

Upoređenje njezinih glavnih bilansnih pozicija daje nam sledeću sliku:

Račun iztavnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna i banke 96 87 385 261

Hartije od vrednosti 526 526 123 126

= — 610

Emisioni troškovi posle otpisa —