Narodno blagostanje — dodatak
482
Ссигурања 91 96 „124 188
Отписи 441 256 "246 248
Чиста добит 835. 941 1.098 ı 1.347 Добитак.
Бруто добит 3.315 49657 4.271 4.388
На јачи пораст чистог добитка утицали су у прошлој години и знатно мањи издатпи на порезима. Административни трошкови порасли су у већем обиму него што је порастао бруто добитак.
У управи „Титанит“-а д. за хемијску индустрију Загреб—Карловац налазе се следећа господа : Д-р Фердинанд Грамберг, претседник ; Ервин Филип, Братислава, Д-р Иван Марија Чок, Београд; Буген Радован, Адолф Минх, Београд, Алфред Пик; С. Д. Александар, Луј Глоке и Д-р Рудолф Блис.
ТАСКЕВАСКА ТУОКВМСА CIPELA D. Đ. — ZAGREB.
Osnovana je 1923. codine kao aliliacija Zagrebačke tvornice koža. Zagrebačka tvornica koža jedno je od najvećih poduzeća fe struke u našoj državi, pa je naravno, da je угетеnom pomislila i na to, da osnuje i poduzeće, kome će u svakom slučaju moći prodati znalan deo svoje produkcije. Туогтсе koža i tvornice cipela u tolikoj su meri upućene jedna na drugu, da mora međ hjima doći do što užih veza. Mi vidimo danas da i Bata preuzima kod nas neke fabrike koža da dobije uticaj i na produkciju polufabrikata koji mu trebaju. Zagrebačka ivornica koža pristupila je osnivanju tvornice cipela da si tako osigura plasman svojih produkata. |
Dionička glavnica je pftvobitno iznosila 1,250.000 dinara. Kasnije je bila povišena na 2 i po miliona dinara. Poslovanje prvih godina nije bilo naipovoljnije. Trebalo ije izvesti prodajnu organizaciju što je skopčano sa znatnim troškovima. Konkurencija, naročito Bate, bila je osetljiva pa je trebalo iz_ vršifi i znatne promene u samoj fabrikaciji da se smanje pro-
Л
~
dukcijoni troškovi do one mere, koja omogućuje O i
sa drugim fabrikama.
Prošle godine je izvršena prva etapa u pogledu sanacije poduzeća. Kako je gubitak koncem 1929. god. iznosio 1,250.000 dinara ојаутса је и росећки 1930. godine prepolovljena i na taj način je otpisan sav gubitak. Prošle соофте, zahvaljujući merama koje su poduzete i funkcionisanju prodajne organizacije, koja već daje povoljne rezultate, poslovanje je bilo zadovoljavajuće. Čisti dobitak iznosi 106 hiljada dinara koji stoje na raspoloženiu akcionarima, budući da je raniji gubitak otpisan smanjenjem dioničke gslavnice.
Zagrebačka tvornica cipela nije u prvo vreme imala vlastitih prodavnica. Plasiranje cipela vršilo se preko detaljnih radnja koje su prodavale i cipele drugih fabrika. Međutim kako su prvo Bata a kasnije i drugi konkurenti osnovali u svim većim mestima vlastite prodavnice, koje su prodavale samo produkte svoje fabrike, bila je i Zagrebačka tvornica cipela prinuđena da osnuje vlastite prodavnice u svim važnijim mesflima naše države. Za sada one postoje u Banjaluci, Dubrovniku,
Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Osijeku, Sarajevu, Šibeniku, Skoplju i Splitu. A osnivaju se još i druge. Bilansi za 4 poslednje godine ovako izgledaju: Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Hoba 4.049 3.881 3.473 5.279 Dužnici 3.682 4.474 3.878 4.826 Mehice 204 496 1.540 || .966 ! Blagajna 59 28 37 Strojevi 567 546 530 6981 i Nameštaj 129 195 175 Kalupi 74 74 66 Gubitak 1.038 986 1.250 Pasiva а Glavnica 2.500 2.500 2.500 1.250 Rezerve 50 50 50 50
Poverioci 7.256 8.133 8.402 11.687 Dobitak — — · — IO Ukupna bilansa 9.806 10687 10.952 | 13.008
Investicije iznose tek milion dinara. Pada u oči, da Žagrebačka tvornica cipela nema vlastitih. nepokretnosti. Ona jč 'smeštena u prostorijama Zagrebačke Tvornice koža. Prošle godine izrađena je nova velika i moderna zgrada u kojoj je зтеепа tvornica cipela. Samo što nepokretnosti nisu knjižene na "Tvornicu cipela nego su vlasništvo Tvornice koža. S obzirom na usku vezu jednog i drugog poduzeća 7 ie svejedno na koga je knjižena nova zgrada.
U bilansu za prošlu godinu vidimo, su u porastu strojevi i nameštaj. To je u vezi sa preselenjem fabrike u novu zgradu. Stroievi su knjiženi sa 100 hiljada dinara više nego prošle godine. Kako ofpis strojeva iznosi 70 hiljada dinata znači da je nabavljieno novih strojeva za 170 hiljada dinara. Nameštaj je povećan za 150 hiljada dinara a kalupi za skoro 100 hiliada. Naravno ne vodeći pri tome računa Oo.otpisima.
Zaliha robe i dužnici beleže prošle godine znafno veće iznose nego ranije. To je u vezi sa proširenjem produkcije i prodajne organizacije: Čim je više vlastitih prodavnica u toliko moraju da su veće i zalihe robe. A porast dužnika znači znatno poslovanje i sa trgovcima cipela preko kojih se |oš uvek plasira izvestan dio produkcije. Time u vezi je i porast O menica. Poverioci su porasli za preko 3 miliona dinara. To je u vezi sa porastom pozicije robe i dužnika u aktivnoj strani bilanse. Pod poverioce dolazi u prvom redu Zagrebačka tvornica koža. Takve obaveze ne znače feret kao što su to bankarski krediti. Dok se mnoge druge fabrike cipela moraju oslanjafi na skupe bankarske kredite ima Zagrebačka tvornica cipela pre svega јако Нпапзузко zaleđe u Zagrebačkoj tvornici koža.
Dok је до 1929. godine poduzeće gotovo svake godine . iskazivalo. gubitak, ono je prošle godine polučilo dobitak .od preko 100 hiljada dinara. . Kako se nalazi sada u pogonu i nova moderna fabrika izgledi za poslovanje su i dalie vrlo povoljni.
U upravi se nalaze sledeća zg. g.: Robert Dajč i Pavle Frajnd, a prokuriste su Franjo Brotschnaider i Oto Aleksandar.
„CROATIA” DIONIČKO DRUŠTVO ZA INDUSTRIJU DRVETA — ZAGREB*)
Kriza u kojoj se nalazi naša industrija drveta zahvatila je i „Croatiu” d. d. za industriju drveta u Zagrebu. Uprava ovog poduzeća, kad je videla koje je dimenzije uzela kriza šumske industrije i kad je ocenila razvitak, koji pretstoji u pogledu prilika na internacionalnom {ržištu koje je stajalo pod uficajem jeftinih ruskih ponuda, donela je |ednu mušku odluku. Koncem septembra prošle godine „Croafia” ie obustavila rad. S obzirom na ranije povoline poslove kao i na činjenicu da se u toku poslovne godine mogla plasirati već izrađena roba, poduzeće i prošlu godinu zaključilo sa dobitkom.
Da je većina naših šumskih poduzeća ili još bolje kad su većina poduzeća država istočne Evrope obustavila ili znatno reducirala svoju produkciju, ( kad su se na tržištu pojavile veće količine drveta), situacija bi bila mnogo povoljnija nego što je u stvari. Rusi a je toliko oborila cene da sađa svoje prošlogodišnje obveze u pogledu isporuke drveta pokriva na tržištima skandinavskih zemalja koje su u derufnom stanju. Sađa se radi na izvestnoj kooperaciji između producenata drveta evropških ı država izvoznica. Da je cena drveta tako niska, da пе рокнуа niti produkcione froškove, kriva je sama ihdustrija, ~ koja је · pred Rusima sama obarala cene i koja je forsiranjem izvoza ·' uz stalno niže cene pokušavala da održi svoje pozicije na sveiskom tržištu drveta. 55 | „Croatia”, kao što rekosmo, nije sudelovala u Њете рто-
| *) Za 1920. godinu bilans. je analiziran u dodatku „Na-
rodnog Blagostanja” od 18. ostobra 1930. godine, broj 42, strana 184, :-