Narodno blagostanje — dodatak

28

медикамента и њихових пласирања у земљи. Међутим она и сама фабрицира извесне медикаменте дотично врши пуњење и паковање.

Биланса за последње 4 године овако изгледа:

Актива: 1927. 1928. 1929. 1930. ' у хиљадама динара

Готовина 21 25 26 165 Дужници 4.976 6.703 9.162 7.567 Роба 5.412 4.611 3.313 2.080 Некретнине 600 600 540 486 Намештај 440 401 270 244 Ефекти 11 1 11 11 Губитак 421 319 259 150

Пасива: Главница _ 2.500 2.500 2.500 2.500 Резерва 25 25 25 25 Веровници 9.358 10.146 11.057 6.184 Народна Банка SE Па о 2.000 Укупна биланса 11.884 12.672 13.583 10.710

Збир билансе у периоду 1927-29 расте годишње за један милион динара. У години 1930 пада за скоро 3 милиона динара. Почиње се осећати погоршање привредних прилика и управа је подузећа добро урадила што је енергично редуцирала неке позиције билансе.

Инвестиције су незнатне. Некретнине испод пола милиона а инвентар испод четврт милиона. Све скупа нити 750 хиљада динара код деоничке главнице од 2,5 милиона.

Складиште робе знатно се редуцира. Држи се само она роба и у оноликим количинама за које постоји изглед да ће се у догледно време моћи пласирати. Већ 4 робе отпада. Од 5,4 милиона концем 1927 на 2,1 милиона концем 1930.

Смањење залихе робе не значи да се је пословање смањило. Само што се пословање више води рачунајући на стварне прилике и елиминира се свака роба која значи баласт. Да пословање не опада види се по позицији „дужници“. Од 5 милиона концем 1927 расту на 9,2 милиона концем 1929. Међутим концем 1930 дужници бележе 7,6 милиона динара. Тек сада долази до изражаја смањење пословања будући да је тешко претпоставити да дужници боље отплаћују дотично да се више продаје пер каса.

Веровници су прошлих година били у порасту. То је у вези са порастом дужника који је пораст био већи него што је опадала залиха робе. Веровници расту од 9,4 милиона концем 1927 на 11,1 милиона концем 1929. Концем 1930 износе само 6,2 милиона. Било би криво тврдити да су опали за 5 милиона. У биланси за 1930 видимо да је кредит Народне банке засебно исказан са 2 милиона динара. Водећи рачуна о том кредиту веровници су опали за 3 милиона динара. С обзиром на развитак прилика новчаног тржишта ванредно је утешна појава да је било могуће редуцирати веровнике за ефективна 3 милиона динара. Редукција кредита за 3 милиона динара значи много мањи издатак на каматима што данас игра знатну улогу.

Како већ рекосмо пословање последње 3 године није било неповољно. Штета што се је получени чисти добитак морао употребити за отписе ранијег губитка пак тако не може да дође до изражаја.

„КЕМИКА“ Д. Д. ЗА КЕМИЈСКУ И ФАРМАЦЕУТИЧКУ ИНДУСТРИЈУ — ЗАГРЕБ.

Основана је године 1919. Међутим не као сасвим ново акционарско друштво. Из разлога опортунитета прекупљен је акциенмантел једне творнице оцта и сенфта и променом назива добијено је садашње име. Међутим што се тиче привремене стране ради се о једном сасвим новом подузећу које упоглед фабрикације и послова са старим друштвом нема никакве везе. Осим што је прекупило његове некретнине. Или још боље преуредило их за своју фабрикацију.

године залиха.

„Кемика“ је основана од неколицине загребачких лечника и апотекара а заједно са пештанском творницом. меди|камената Рихтер. А у подузећу суделују још неке стране „фирме које су своје патенте продали Кемики дотично Хоји код „Кемике“ дају израђивати своје препарате.

Деоничка главница износила је код оснивања 2 милиона круна. Године 1921. повисује се на 6 милиона круна дотично на 1,5 милиона. динара.

По количини продукције „Кемика“ тешко да се може убројати у једну већу творницу медикамената. Али што се тиче многобројности њених продуката не попушта ни неким већим светским творницама. Са неким својим продуктима успела је да прокрчи пут и ван наших граница. Кад ми упоглед медицинских препарата не би толико зависили од продуката стране индустрије, сама „Кемика“ могла би да покрије знатан део наших потреба у медикаментима.

Подузеће се развија сасвим нормално. Губитка нема а чисти добитак бива све већи. Подузеће је у стању да исплаћује примерну дивиденду. Али изгледа да је оно консервативно вођено. У другим рукама оно би можда имало већи збир укупне билансе, знатно већи износ дужника. Али и веровника. А код данашњег стања питање је дали је пожељна толика експанзија. Многа подузећа налазе се у потешкоћама управо ради тога што је развитак био пребрз и што су давани кредити у већој мери него што је било пожељно. Услед

банка није морала да преузме подузеће. То код „Кемике“ није случај јер како ћемо видети „веровници“ нису знатни и у размеру према другим позицијама билансе не представљају никакав већи облиго.

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива: 1927. 1928. 1929. 1930. Благајна 1 30 12 if Po6a 533 303 251 231 Некретнине и зграде 965 979 979 999 Творнички намештај 498 518 516 492 Инвентар 93 108 150 188 Роба у комисији — — 210 175 Менице 38 88 80 86 Дужници 1.226 1.492 1.348 1.914

Пасива : Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Амортизација 663 833 1.008 1.189 Веровници 1.176 1.110 905 1.022 Добитак 73 83 144 409 Укупна биланса 3412 3.526 3.500 4.122

Инвестиције књижене су у активи са 1.491 хиљада динара. Међутим у пасиви налазимо „Амортизацију“ са 1.189 динара. По томе билансна је вредност инвестиција око 300 хиљада динара. У ствари она је неколико пута већа. Амортизација се форсира пуном паром. По 100 до 200 хиљада динара годишње или око 10—20% инвестиција.

Инвестиције износе стварно 300 хиљада динара пак су по томе 5 пута покривене властитим средствима. То даје подузећу здраву базу.

Залиха робе је доста малена. Значи да се продукција тако води да одговара потребама и да се тако не гомилају веће количине на складишту. Поред властитих продуката подузеће држи и комисионо складиште продуката других творница у првом реду страних. То је у биланси за 1929 и 1930 нарочито и истакнуто.

Дужници са меницама износе равно 2 милиона. То је главна позиција билансе. Готово половина. Данас и апотеке траже дуже рокове плаћања. А болнице и сличне установе уопште тешко плаћају Од године 1929 дужници су порасли за 650 хиљада динара.

Веровници мало прелазе милион динара. Па ни прошле године ма да потраживања износе два милиона. Подузећа која двоструко више потражују него што сами дугују налазе

тога обавезе према банкама биле су све то веће док коначно _