Narodno blagostanje — dodatak

au ulozi bil u porastu, naročito u poslednjem iromesečju. U koliko je njihova cifra krajem 1931. godine manja od one u 1930., ima svoj razlog u tome što je štedionica još u aprilu 1931. | godine isplatila jedan veliki ulog od preko milion dinara, koji nije konvenirao. | Za vreme panične navale ulagača na šaltere novčanih za-

voda, isplaćivala je štedionica sve tražene iznose, ne "koristeći зе nikavim ograničenjima — što |e imalo za posledicu, da su se ulagači brzo smirili i da su ulošci u još većoj meri priticali. | Obrtni kapital Srpske štedionice iznosi 16.8 miliona di-.

nara, koliko i zbir bilanse, a podeljen je na Sledeće pozicije: najveći su menični krediti, koji su u 1931. godini porasli та | 907 hiljada na 10.09 miliona dinara; time se dostigla rekordna cifra; prema 1928. godini porast iznosi 3.2 miliona dinara. Ovo povećanje dolazi kao posledica rada filijale u Požegi, koja je' veliki deo raspoloživih srefstava plasirala u sitne menične kre- | dite. Tome na suprot pak su dužnici po tekućim računima zna{- | no smanjeni — za 2.73 miliona dinara, pošto su neka veća ро- | traživanja likvidirana. Sem toga uprava nastojava, da postepeno , pretvori dužnike po tekućim računima u sitniji menični materijal. Potraživanja kod novčanih žavoda — što je u stvari deo Te, zerve likviditeta — iznose krajem 1931. godine 1.16 miliona" dinara, a plasirana su verovatno kod patronizirajućeg zavoda, Srpske banke d. d. u Zagrebu. | | Zbog navedenih prilika u drugoj polovini 1931. godine, morala je štedionica povećati i gotovinu u blagajni, koja je га | |

ми

1.04 miliona dinara za preko 600 hiljada veća no 1930: godine.

'Relativno veliki je portfelj hartija od vrednosti, koji je na dan

31. decembra 1931. godme prema kursnoj vrednosti toga dana

iznosio 1.19 miliona dinara. a prema 1929. godini veći je za” preko 100%. U toku poslednje godine su porasle za 500 hiljada ' koji su uloženi u državne dolarske papire i u Stabilizacioni та- | јат, Кој ртета Кироупој сет даји упо роуоцпи гепани. Uprava štedionice podvlači, da se nije koristila zakonskim pravom, da olpiše kursni gubitak za vreme od pet godina, već da je odmah otpisala u iznosu od 58 hiljada dinara od tekućih prihoda od efekata.

Iz računa gubitka i dobitka primećujemo, da je bruto dobit sa 2.12 miliona dinara znatno veća no ranijih godina. Uprkos tome čista je dobit manja prema 1930. godini za 30 hiljada. To dolazi otuda, što je štedionica bila prinuđena, da podržava velike kasene gotovime. Prihodi i rashodi od kamata su u porastu; isto tako i troškovi, za skoro 100 hiljada na 400 hiljada dinara; o visokim porezima je već bilo govora; prema 1930. godini su porasli za oko 25% na 205 hiljada. Da nije bilo otpisa na kursnoj razlici efekata dobit bi ipak još mogla biti veća no lane; ona је smanjena, ali iznosi uprkos tome još uvek 27% od glavnice, a to je za prilike u prošloj godini vanredno pOvoljan rezultat...

Zarada je dakle dovolina, da se akcionarima dodeli ista dividenda kao i prošle godine; međutim predlaže uprava, Obzirom na još Teže prilike, koje očekuje u 1932. godini, da se dividenda od 14%, koliko se placćalo poslednjih pet godina, snizi na 12%. Zato imaju da se povećaju dotacije fondovima, u kome

· su cilju rezignirali upravni i nadzorni odbor na uobičajenu tanti· jemu, u korist dotacijama fondova, dajući time dokaza nesebičnog rada u interesu prosperiteta Srpske štedionice.

I ovo je jedna veoma pohvalna mera, za koju se nadamo, da će da posluži za primer i drugim novčanim zavodima.

Da bismo istakli ovogodišnju predostrožnost, upoređujemo upotrebu dobiti sa prošlogodišnjom:

i i

1930. 1931.

; u hiljadama dinara rezervnom fondu 65 80 dividenda 140 120 pensioni fond IDOL E)

___tantijema _ . 40 —

· 'premos na novi račun 46 60

ukupna dobit 302 270

ši

_U upravi se nalaze sledeća gospoda: Mihajlo Pauković, pretsednik; Velimir Malić, potpretsednik; Mihajlo Matić, direktor; Dr. Strahinja Banović, Dr. Simo A. Živković, Pajo Jocić, Jovan Kalafatić, Maksim Ogorelica, Andro Frušić.

SRPSKA BANKA A. D. — BIHAĆ

Srpska banka u Bihaću navršila je sa poslovnom 1931. godine desetogodišnjicu svoga postanka. Ona je „osnovana skromnim sredstvima od 300 hiljada dinara, ali je još u prvoj godini rada, u 1922. godini, u oktobru duplirala glavnicu na 600 hiljada dinara po emisionom krusu od 105 dinara. U 1927. godini povišena je na 1 milion dinara i to na sledeći način: od novo-

| emitovanih 4000 komada akcija dato je 2000 komada akciona-

rima besplatno, na teret rezervnog fonda, a ostalih 2000 komada uplačeni su, opet od starih akcionara po kursu od 105 dinara.

Godišnja skupština Srpske banke održaće se 15. o. m. što znači, da će bitt ona jedna između prvih banaka, koje stupaju pred svoje akcionare da im polože račune o radu u teškoj i komplikovanoj 1931. godini. Srpska banka u Bihaću vrlo je mali i skroman novčani zavod. Po visini svoje glavnice kao i po iznosu tuđih sretstava. Uprkos tome ova je banka, vlastitom snagom i solidnim radom uspela, da zauzme treće mesto međ domaćim movćanim zavodima Vrbaske banovine.

[ ако је Srpska banka u najužem kontaktu sa našim seljakom koji teško pati od krize ipak je umela da se očuva svih nedaća i kobnih posledica prošlogodišnjih teškoća. Sa ne malo gordosti podvlači uprava u svom godišnjem izveštaju, da je pored svih abnormalnih prilika zavod pokazivao daljne napredovanje: „U svima granama našeg poslovanja vidi se napredak, a naročito moramo naglasiti, da su nam ulozi na štednju u ovoj godini porasli više nego i u jednoj od ranijih godina”.

Još su nepoznati zaključci drugih banaka, ali smatramo, da će biti vrlo malo zavoda, koji će u svojim izveštajima moći upotrebiti iste reči. |

Ako pregledamo kretanje glavnih bilansnih pozicija ove

banke, koje smo uporedi za poslednje četiri godine, dobijamo sliku koja opravdava izvesnu gordost i optimističko raspoloženje. Stanje je sledeće: Račun izravnanja. Aktiva 1928. 1929. 1930. 1931. u hiljadama dinara Blagajna 232 329 324 325 Hartije od vrednosti 87 88 106 147 Menice 3.203 3.193 3.772 4.596 Potraživanja kod novč. zav. — — — 559 Dužnici po tek. računima 1.593 1.598 1.565 852 Dužnici po ostalim rač. = — — 46 Nepokretnosti 340 300 280 :210 Nameštai 1 dinar · Pasiva Glavnica 1.000 1.000 1.000 1.000 Rezervni iondovi 320 440 519 700 Pensioni fond 27 32 33 35 Ulozi na štednju 2.813 3.013 3.430 4.557 Poverioci 971 680 658 125 Nepodignuta dividenda 4 6 4 4 Prenosna kamata 104 104 112 120 Čista dobit 215 232 238 292 Zbir bilansa 5.455 5.508 6.050 6.795 Račun gubitka i dobitka. Rashodi || kamata 246 280 211 337 porezi 105 87 117 151 plate 101 104 109 128 „troškovi 69 69 65 53 otpis od nepokretnosti 33 40 20 10 Čista dobit 215 232 237 252