Narodno blagostanje — dodatak

„MORAVIJA”, FABRIKA PLETENIH PROIZVODA A. D., BEOGRAD

„Moravija” izrađuje sve vrste pletenih proizvoda i tri'kotaže, a naročito sve vrste ženskih čarapa, kako svilenih tako i vunenih. Prema tome, ona radi u onoj grani tekstilne industrije u kojoj se u toku poslednjih godina „primetila dosta jaka konkurencija. Uzroci te konkurencije našim su čitaocima već poznati. Osnovano je mnogo novih tekstilnih preduzeća, naročito onih za koja su potrebni manji kapitali. Tako se u pojedinim slučajevima javila i nezdrava. hiperprodukcija sa svim nepovoljnim posledicama. Neke industrijske komore traŽile su čak da se stane na put podizanju novih tekstilnih fabrika. : -

S obzirom na tako nepovoljno stanje na #2451, тосао bi se očekivati i kod „Moravije” nepovoljan rezultat rada. Međutim, onome koji ·bolje poznaje ovo preduzeće bilo je odavno jasno, da će „Moravija” i 1935 godinu završiti s povoljnim rezultatom, odnosno čak s povoljnijim nego što је to do sada bio slučaj. Analizirajući nien bilans za 1934 godinu („Narodno Blagostanje” br. 5 od 7 decembra 1935) mi smo konstaftovali da |e finansijsko i tehničko stanje „Moravije” tako povolino, da u toku sledećih godina ne može izostati znatnija :zarada. Nismo morali dugo čekati, da se uverimo kako se naša -predviđanja obistinjuju. Čisti dobitak u 10935 izneo je 844 hi"'Цаде ргета 164 аде dinara u prethodnoj godini.

Ovaj neobično povoljni erezultat je posledica obazrive i smišljene poslovne politike preduzeća. Uprava „Moravije” smatrala je sasvim pravilno da ne mogu ostati nenagrađene stvarne usluge potrošačima. Zbog toga se nije zadovoljavala “time da u svojoj fabrici izrađuje bilo kakvu robu: Naprotiv, „Moravija” odavno proizvodi samo prvoklasnu i najbolju robu. Da bi cene njenih proizvoda bile pristupačne i manje imućnim potrošačima, proizvodnja je u znatnoj meri specijalizirana, a proizvodni troškovi i režije prilagođene su postojećim prilikama. Blagodareći tome, proizvodi „Moravije” imaju uvek dobru prođu i uživaju najbolji renome, ne samo u Beogradu, već i u čitavoj zemlji. Kao što se vidi, za izlaz iz teškoća u kojima se nalazila tekstilna industrija, „Moravija” je izabrala najbolji put. Umesto da pribegne samnjenju nadnica, ili da traži zabranu osnivanja novih preduzeća, ona je prešla na svecijalizaciju proizvodnje i pobolišanje kvaliteta proizvoda. A izgledi preduzeća koja proizvode prvoklasnu robu i dalje su vrlo povolini, jer Se ni publika više ne zadovoljava proizvodima sumnjivog kvaliteta.

Prvoklasna i najbolia roba ne može se izrađivati sa jev'tinijim i zastarelim mašinama. Za to su pofrebne specijalne mašine, koje su vrlo skupe. Zbog toga je i „Moravija”, koja ie osnovana još 1914 godine, odavno pristupila zameni starijih 'mašina naijmodernijima. Danas ona dolazi u red najvećih 1 и tehničkom pogledu najbolje uređenih tekstilnih preduzeća u prestonici. U fabrici je zaposleno oko 400 radnika, a ona se i dalje stalno proširuje i modernizuje.

Finansijsku strukturu preduzeća pokazuje nam sledeća “tablica, u kojoj smo uporedili najvažnije bilansne pozicije za 4 poslednje godine:

Račun fzravnanja

Aktiva 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara

Fabrične zgrade 2.080) /G49), 2342 | 2,510 Mašinerija 10.819. 10.445 10.418 10.487 Nameštaj : 684 742 740 742 "Роктенипе 524 505 597 516 "Ртефуо 499 267 612 1.331 "Мазепја! · | ___ АТО · 363. 314 332 Izrađevine 5 (+ 1.095. 1605 1221 1727

PStovarište, Beograd . :. 951

41

Dužnici : | 7.229 4.689 1.680 1.874 Gotovina ; 268 63 21 87 Gubitak 31 8 — = Pasiva Glavnica 8.000 8.000 8.000 8.000" Rez. fondovi 740 740 740 890 Rez. za porez — — 3 500 Amortizacija. 5.215 6.017 7.180 8.378 Poverioci 2.662 1.518 281 659 Banka 9023 | 4753 1.586 180Dobitak — — 164 1.008Zbir bilansa 29.700. | 27.028 17.951 19.615

Zbir bilansa u 1935 godini iznosi 19,61 prema 17,95 miliona dinara u prethodnoj godini. Ako se zadržimo najpre na pasivi, primetićemo da je finansijska struktura preduzeća neobično povoljna. U tekstilnoj industriji ne može se ni zamislili nešto povoljnije. Krajem 1935 godine „Moravija” је radila samo sa 839 hiljada dinara tuđih sredstava, od čega otpada 180 hiljada dinara na bankarski kredit koji je uzet kod Angločehoslovačke i Praške kreditne banke, s kojom „Moravija” održava najtešnje poslovne veze. Pozicija „poverioci” pretstavlja dug liferantima. Prema 839 hiljada dinara tuđih sredstava stoje sopstvena sredstva u iznosu od 18,77 miliona dinara. To znači da sopstvena sredstva prema tuđim stoje kao 22,4 prema 1. Idealniji odnos zaista se ne može zamisliti.

U 1935 godini fond amortizacije povećan je za 1,2 miliona i iznosi 8 miliona 378 hiliada. Rezervni fondovi iskazani su sa 890 hiljada i dostigli su 11% glavnice. Povećanje prema prethodnoj godini iznosi 150 hiljada dinara. Ove godine obrazovana je ! rezerva za poreze i prireze od 500 hiljada dinara. Čisti dobitak koji je ostao posle pokrića svih rashoda. i pomenutih dotacija fondovima iznosi 844 hiljade, odnosno 10,55% od glavnice. Sa prenosom od 164 hiljade iz 1934 godine čisti dobitak iznosi 1 milion 8 hiljada dinara, što znači da bi se mogla isplatiti dividenda od naimanje 10 do 12%.

Interesantna je i struktura aktive. Na zgrade, mašine, nameštai i pokretnine otpada 72,7% celokupne aktive, odnosno 14,26 miliona dinara. U odnosu na prethodnu godinu u 1935 porasla je pozicija fabrične zgrade za 177 hiliada, sa 2,34 na 2,52 miliona. Povećana je i vrednost mašina za 70 hiljada, sa 10,42 na 10,49 miliona dinara. Vrednost mašina nabavljenih u 1935 godini je znatno veća, ali se to iz računa izravnanja ne vidi, jer je „Moravija” istovremeno i prodala neke starije mašine. Inače, amortizacija investicija viši se VTIO rigorozno. Tako |e, na primer, od mašina koje se u aktivi iska-. zuju sa 10 miliona 487 hiliada već otpisano 7 miliona 459 hiliada, odnosno 71%. Dosadanja amortizacija svih investicija i pokretnina iznosi 8,38 miliona odnosno 59%.

Pada u oči znatno povećanje zalihe prediva. Ova pozicija porasla je за 267 ада и 1933 па 612 hiliada u 1934 i na 1 milion 331 hiljada u 1935 godini. Dakle, u dve godine zaliha sirovina je upeterostručena. To znači da uprava preduzeća gleda sa optimizmom i na razvitak poslovanja u 1936 godini. Krajem 1935 veća je i zaliha gotove robe. Porast prema prethodnoi godini iznosi pola miliona dinara. Sigurno ie da ovo povećanje nije izazvano opadanjem prodaje. Pre bi se moglo zaključiti da je obim prodaje takođe porastao ili ie ostao isti, kao i u 1934. Na to ukazuje naročito pozicija: „dužnici” koja je u toku 1935 povećana za oko 200 hiljada dinara, sa 1,68 na 1,87 miliona. Doduše, bruto prihodi od proizvodnje smanjeni su za oko 800 hiljada. Međutim, to ie znatnim delom prouzrokovano smanjenjem prodajnih cena.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara Prenos gubitka .42 31 8 —

Porezi i o 284 1.274 1.283 193.