Narodno blagostanje — dodatak

U toku poslednje četiri godine rad u životnom osiguranju bio je znatno teži nego ranije. Akviziciju novih poslova ometfalo je smanjenie kupovne snage naiširih sloieva, tako da su prihodi od premija od 1931 do 1934 stalno opadali. Poslednjih godina bila ie i smrinost veća, ali se ona i u пајgoroj godini — 1934 — kretala još daleko ispod predviđene matematičke granice. U 1935 došlo je, naizad, do preokreta na bolje. Prihodi od premija rastu, a štete opadaju. Ne sme se pustiti iz vida da se smanjuju i isplate otkuplienih polisa. U 1935 one iznose 2,88 miliona prema 3,86 miliona u 1933. To znači da je privredna kriza već prebrođena. Kako je i

efekat reosiguranja za »Kroaciju« neobično povolian, može se reći da je stanje ovog odeljenja odlično. Račun izravnanja Aktiva 1931 1932 1933. 1934 u hiljadama dinara Blagajna 3501! 462 216: „ 1625 Uložene gotovine 94.715 . 28.771, 831.085 26.860 Tek. rač. reosiguraža 873 569 264 492 Ostali tek. rač. 1.183 577 398 1.204 Hartije od vrednosti 12513. 11.008 18.488, 19:090 Nepokretnosti 33.190. 33.060 31.820 39.787 Zajmovi na polise 11.646. 13.268 13.721 14.717 Ројос ргет. г. Код геозје. 4.441 4.698 4.323 4.639 Polog kod reosigurača 202 711 243 772 Prem. rez. i pren. prem. геоз12. 28.200) 27.591 28:670! 29:795 Rezerva za ši. reosig. 1.548 1.804 1.093 1.499 Ршјаје — saldo 4.180 3.599 3.201 3.671 Inventar 2 din. 241. 241. 2 din. Razna imovina 114 96 — 13 Imovina penz fonda 5.953 6.262 7.628 8.518 Jemstvo — 959 12229 1.018 Рачуа Glavnica 1.000 _ 1.000 1.000 1.000 Fondovi zadruge 6030 7.060 7840 8979 Penzioni fond 5.352 6.262 7.628 8.518 Premijske rezerve 82.317 84.840. 88.510 94.287 Rezervisane štete 3.477 4.013 3.382 3.932 Rezerva divid. osig. 593 759 872 999 Polog reosigurača 2.455 1.772 2.646 842 Polog prem. rez. геозј2. 28.169. 27.508 28557 29.550 Тек. гас. геозјсигаса 891 1.043 451 2.617 Razna pasiva 616 721 624 294 Vatrogasni fond — 423 897 = Jemstvo — 959 1.229 1.018 Dobitak ukupno 737 1.020 780 703 Zbir bilansa 134.470 138.386 144.524 152.043 Zbir bilansa stalno raste — .poslednje godine za 7,5

miliona — i krajem 1935 iznosi 152 miliona dinara. Glavnica je 1 milion dinara, direktni fondovi »Kroacije« 8,3 miliona, a penzioni fond činovnika 8,5 miliona. Premijska rezerva iznosi 94,28 miliona, a rezervisane štete 3,9 miliona. U pasivi imamo i dva računa pologa reosigurača od ukupno 30,39 miliona dinara, koji iznos ima u alttivi svoje protivpozicije u premijskoj rezervi reosigurača. »Kroacija« nema uopšte poverilaca.

Sva ova sretstva su plasirana na način koji potpuno odgovara priznatim principima nauke o osiguranju. Gotovina u blagajni i kod banaka iznosi 927 miliona, hartije od

„vrednosti. 19 miliona, zajmovi na polise 14,7 miliongs ,

_ проги,

а пероkretnosti 39,78 miliona dinara. U odnosu na prethodnu godinu nepokretnosti su povećane za 8 miliona, zbog kupovine novih imanja u Zagrebu. Imovina penzionog fonda sastoji se iz gotovine (470 hiliada), hartila od vrednosti (1,28 miliona} i nekretnina (6,76 miliona). Prošle godine je dovršena monumentalna palata Penzionog fonda, koja se nalazi na uglu Petrinjske i Đorđićeve ulice u Zagrebu.

Posle dotacije od 400.hiljada penzionom fondu i КЕ. te od 93,5 hiliada za dobrotvorne ciljeve ostao je.čisti doĐitak od 703 hiljade dinara. Od toga je isplaćeno 80.000 odnosno 8% kao kamata zadrugarima, a ostatak je dotiran. raznim fondovima — Opet u korist zadrugara-osiguranika.

»Kroacija« ima svoje. „sedište u Zagrebu, a filijale ua Beogradu, Ljubljani, Novom. Sadu, Osijeku, Sarajevu i Splitu. Pored 25 podržava glavna, .zastupstva u Dubrovniku, MaPetrovgradu, Subotici, Sušaku i Šibeniku.

JU upravi SI PL Arh. Holjac Janko, pretsednik; Msgr.

· d-r Radičević Lovro, Erber Rudolf, Kukuljević .pl. Sakcinski

Fran, Nikolić Mihovil, d-r Pliverić Branko, Mr. Е. Salopek pl. Josip i d-r Spevec Ivo. U nadzornom odboru nalaze se g. g.: Kulmer grof Miroslav, pretsednik; Ćuk Nikola i Mutafelija pl. Andrija, članovi. |

JyTOCJIABEHCKO-UEIHIKA TEKCTHJIHA ИНДУСТРИЈА, КРАЊ

На збору акционара Југочешке 21 марта о. г. у Крању примљен је извештај и годишњи завршни рачун друштва за 1934 г. Слика која се добија читајући управин извештај, доста је тамна. Куповна моћ широких народних слојева је још увек ниска. Производи Југочешке, који су познати по свом одличном квалитету, нису. могли у цени да приме убитачну конкуренцију која је диктована за време кризе. Доцније, приликом анализе билансних бројева, видећемо да је за време кризе било извесних губитака, али ћемо истовремено утврдити да је криза преброђена и да је у 1934 г. постигнут леп успех. Са друге стране Југо“ чешка је задржала квалитет своје робе, упркос томе, што је привремено морала да повећа лагер. Догађаји су оправдали доследну пословну политику управе Југочешке. По извештају Народне банке за последње тромесечје прошле године ситуација текстилне индустрије се поправила. Куповна моћ је порасла услед пораста цена најважнијих пољопривредних производа, а последица тога је да купци не гледају више само на то, да роба буде што јевтинија, него хоће за свој новац добар квалитет макар роба била и нешто скупља од оне чија је једина одлика да је јевтина. Производња Југочешке распростире се на велики сектор текстилне привреде. Она има ткаоницу, фарбару, бељаруи штампарију; она производи штампане производе све врсте и фланеле, велуре, бархенде, бојену робу и предмете из вештачке свиле. Фабрика ради са око 900 радника на око 900 разбоја. Југочешка поседује и фабрику штирка. Као што видимо, предузеће је једно од највећих текстилних фабрика у целој земљи. Она је, што се производних срестава тиче, сатурирана. Једино што би још могло доћи у обзир од инвестиционих радова, је подизање модерне предионице. Свакако би изградња нових или проширење постојећих предионица било још увек лукративан посао. Али подизање ма и једне средње велике предионице тражи суме које иду у десетине милиона динара. У времену када се наша текстилна индустрија опоравља од кризе, тешко је могуће да би се предузеће одлучило на тако велике инвестиције.

Текстилна индустрија оријентише се према најважнијим потрошачким центрима: Словенија је као такав не-

„ЈУГОЧЕШКА"

| ||