Narodno blagostanje — dodatak

МОДЕ Си ПО АИ ОВЕ ОИ A U. +

Zbir prihoda 3402 | 3099 2.981 3.896

Zbir rašhoda 2.751 2.348 2.672 3.095 Razlika : 1- (651 | = 674 | 5.909 == 501

Bruto premije stalno su padale do 1934 g. a u 10] 20dini ie nastupio preokret. Porast u 1985 g. prema prethodnoj iznosi 500 hilj. din. ili 25%. Ova grana osiguranja je izložena najvećem riziku, i zato je i udeo reosiguranja пајуес 1 iznosi 55% u 1935 g. prema 54%, u prethodnoj godini. Proćentualni udeo neto šteta u neto premijama pokazuje sledeća tablica:

Godina Premije i dažbine Štete i proviz. u % u hili. dinara

1928 2.379 1.674 69.7 1929 1.498 649 43.2 1930 1221 704 58.6 1931 1.059 493 44,8 1932 1:195 490 44.5 1933 1181 479 40

1934 1.944 652 54,3 1985 1.564 897 57

Neto premije ovih grana osigurania u stalnom su DOrastu. Štete i provizile rastu u još većoj meri, a zbog toga se povećao procentualni odnos šteta i proviziie prema premijama i dažbinama. |

П. Analiza imovnog stania Račun izravnanja

Aktiva 1932 1983 1934 1935 u hiljadama dinara

Gotovina | 708 628 617 577 РогтаХ. Код banaka ! 9.005 10.070 15.320 7.329 Nepokretnosti 10.930 11.330 12.419 22.847. Hartije od vrednosti 4.761 4.824 5.108 5.945 Razlika drž. hart. od vred. 1.884 942 264 Hipotek. zajmovi 2.17 2.987 2.002 1.899 Zaimovi na polise života 7.025 7.793 7.954 8.166 Fililale i zastupstva 9.068 10.019 9.014 8.980 Tek. rač. osig. društava 4.026 3.123 3.583 2.583 Depoi osig. društava 1.344 1.248 1.190 1.370 Razni dužnici 926 1.175 1.645 1.734 Inventar po otpisu 257 231 208 190 Kaucile 115 115 115 115

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Rez. premije života 34.821 37.294 44.460 47.493 Prenos. premije života 3.093 2.768 2.616 2.789 Rezerva šteta života 952 1.296 1.226 1.064 Rez. premije požara 1.516 1.327 1.587 1.337 Rezerva šteta požara 864 635 884 597 Rez. premije elementara 254 321 348 434 Rezerva šteta elementara 312 281 535 316 Rezervni fondovi 50 50 50 50 Penzioni fond 2.107 2.345 — "ek. rač. osic. društava 455 574 346 461 Depoi osig. društava 2.379 2.045 1.683 1.066 Razni poverioci 94 69 106 106 Polagači kaucija 115 115 115 115 Dobitak : 702 50.586 978 Zbir bilansa 52.217 54.491 59.443 61.734

Zbir bilansa »Rosija Fonsijer« porastao је за 594 ти. din. u 1984 2. na 61,7 mil. u 1935 g. Najveću poziciju bilansa čine rezervne i prenosne premije i rezervne štete od kojih je rezervna premija. života najvažnija. Ona je u 1935 g. iznosila 47,5 mil. din. prema 44,4 mil. 19934 с. а пјеп ргоcentualni udeo u zbiru bilansa bio ie 76% u 1935. g. prema 75% u prethodnoj godini.. Njena visina niie u neposrednoj vezi sa poslovanjem. Osiguravajuća društva naplaćuju jednake premije za vreme trajania ugovora o osiguranju. Hi-

83

ziko smrinosti je međutim u mlađim godinama manji a u starijim veći. Da bi se izjednačio riziko, osiguravajuća društva iz jednog dela premija obrazuju fond, čija visina zavisi od procenta smrtnosti i kamatne stope koja služi za izračunavanje visine potrebnog kapitala posle izvesnog vremena. Prenosne premije i rezerve šteta su jednostavne tranzitorne pozicije, koje prefstavljaju unapred primljene premije odnosno već dospele ali još neisplaćene štete. Prenosne premije života iznose u 1935 g. 2,8 mil. din. prema 2,6 mil. u prethodnoj godini, rezerva šteta 1 mil. prema 1,2 mil. Rezervne premije požara smanjile su se sa 1,G mil. din. u 1934 na 1,3. mil. u 1935, a rezerva šteta sa 884 hili. na 597 hili. Kod ostalog elementara imamo povećanje rezervnih premija sa 348 hili. na 434 hilj. a smanjenje rezervnih šteta sa 585 hilj. na 316 hili. Glavnica društva iznosi 5 mil. din., a rezervni fond BO hilji. Obaveze »Rosija Fonsijer« prema drugim osiguravaiućim društvima, novčanim zavodima i raznim poveriocima iznose u 1935 g. 2,2 mil. prema 2,1 mil. u prethodnoj godini.

Skoro polovina premijiskih rezervi plasirano je u nepokretnosti i to 22,8 mil. din. prema 12,4 mil. u 1934 g. Ova je pozicija porasla usled kupovine jedne palate u Zagrebu za 10 mil. din. »Rosija Fonsijer« je u 1935 g. smaniila svoja potraživanja kod banaka sa 8 mil. din. prema 1984 g. Ova ie svota upotrebljena naivećim delom za isplatu kupljene kuće. Promena u sastavu imovine povećaće njen rentabilitet. Banke ne mogu danas da odobravaju velike kamate svojim mušterijama, dok kuće sa dobrim položajiima u našim najvećim gradovima daju lepu rentu. Kod banaka ie ostalo po tekućem računu 7,83 mil. din. prema 15.83 mil. u prethodnoi godini. Gotovina za poslednje četiri godine kreće se oko 600 hili. din., u 1935 g. oha iznosi 577 hili. Hartije od vrednosti porasle su za 900 hili. na 5,9 mil. u 19935. g., od čega najveći deo (650 hili. din.) otpada na porast kursa, a samo 250 hilj. na nove kupovine. Hipotekarni zajmovi opadaju u тајој теп за 2 ти. Фп. и 1984 с. па 1,9 mil. din. u 1985 о. о је џ ме за орадапјет озјеигапја ргону рохага. 241том па розе živofa su i u 1935 g. u porastu, sa 7,9 mil. din. na 8,1 mil. Potraživanja od filiiala iznose 8,9 mil. din. prema 9 mil. u 1934 ge. Potraživanja kod ostalih osiguravaiućih društava | raznih dužnika dostižu visinu od 95,9 mil. din. prema 6,2 mil. din. u 1934 godini.

Kapital »Rosija Fonsijer« plasiran je sigurno, vođeno je računa o podeli rizika i o likviditetu tako da je očuvan interes osiguranih u najvećoi meri.

U upravnom odboru su g. g.: d-r Bogdan Marković, pretsednik; A. Bilinin, Josip Janović, prof. d-r Leon Kojen, L.·Poselt, d-r_A. Friđeši di Rattalma, M. Antić, Sv. Gođevac, Tihomir Panić i Đura Paunković, gl. direktor. U nadzornom odboru su g. g.: Gojko Đermanović i Karlo Kun.

OPŠTINSKA ŠTEDIONICA I ZALOŽNI ZAVOD GRADA BEOGRADA, BEOGRAD

Među retke novčane zavode kod kojih ulozi nisu nazadovali ni u godinama krize spada i Beogradska opštinska štedionica. Ona je jedna od najmlađih samoupravnih štedionica U našoj zemlji, pošto je osnovana tek u martu 1929. Pa ipak, ona zauzima među njima vidno mesto, blagodareći obazrivom radu i jakom temelju koji joi je Opština grada Beograda postavila pri samom osnivanju.

U našim ranijim analizama detaljno smo izložili funkcile i zadatke štedionice, pa možemo odmah preći na DTroučavanje njenog poslovanja u prošloj godini. Obim poslova bio je veći nego u prethodnoi godini. Nešto je veća i zarada štedionice, uprkos smanjeniu kamate na date zajmove i držanju velike gotovine u cilju da se ulagačima osigura mogućnost podizania uloga u svakom momentu.

Bilansi za 4 poslednje godine ovako izgledaju: