Narodno blagostanje — dodatak

82

Rez. štete reosigurača . 399

iz prošle godine 381 516 490 Premija reosiguranja 4.601 4.461 4.340 4.972 Štete· i doživlienia po

odbitku reosiguranija 1.208 966 696 1.097 Iskupi po odbitku геозје. 1.122 1.477 1.687 1.400

Isplaćene neto dividende 7 ; 7 4 4

Provizije po odbitku reosig. 288 343 309 522 Rezervne premije

na koncu godine 34.321 37.294 44.460 47.493 Prenosne premije života — 3.094 2.768 2.616 2.789 Rezerve šteta na

koncu godine 952 1.296 1.996 "5.064 Zbir prihoda 64.760 68.755 77.066 83.379 Zbir rashoda 64.124 68.550 76.649 83.358 Razlika на 096. = 205. „5.405 | 2

Na visinu zbira rashoda odnosno prihoda u prvom redu utiču t. ZV. tehničke pozicije, rezervne i prenosne premije kao i rezerva šteta koje pretstavljaju prelazne pasivne pozicije. One su po prirodi osiguravajućeg posla stalne. »Rosija Fonsijer« podrobno navodi među rashodima i udeo Teosigurača. On se ne pojavljuje u računu izravnanja, nezo samo u računu gubitka i dobitka i kao ostale tehničke pozicije prenosi se iz godine u godinu. Procentualni udeo rezervnih premija reosigurača u ukupnoj rezervnoj premiji je u 1935 g. 48%, u 1934 g. 44%, u 1933 g. 48% i 1932 g. 47%. Nešto ispod polovine osiguranih svota je kod drugih zavoda TeOsigurana, Što za osigurane, naravno, pretstavlia povećanie sigurnosti. Između prihoda, osim tranzitornih pozicija, najvažniju stavku čine premije i dažbine. One su u 1935 g. porasle na 9,2 mil. din. prema 8,5 mil. u prethodnoj i 9 mil. u 1939 godini. Ovi brojevi pretstavljiaju bruto premiju uključivio premije reosiguranja koje su iznosile u odgovarajućim godinama 4,2 mil., 4,3 mil. i 4,4 mil. din. Neto premije su porasle. sa 4,2 mil. din. u 19934 с. па 49 mil. u 1935, e. Za poslednie četiri godine nije postignuta ta visina premija, a i prema godinama pre krize pretstavlja rezultat postignut u prošloj godini lep uspeh koji je pojačan nazadovanjem iskupa polisa sa 1,68 mil. din. u 1934 na 1,4 mil. u 1935 2.

Godina Premije i dažbine Štete i proviz. u % u hili. dinara

1928 3.851 1.088 381 1929 6.650 2.019 30.6 1930 5.690 1.908 98.5 1931 5.783 1.674 28.8 1932 4.810 1.503 31.8 1983 4.615 1.309 28.5 1934 . 4.253 1.005 24.0 1935 4.922 1.619 32

Od 1,6 mil. din. koliko iznose štete i provizije, naiveći deo otpada na slučaj smrti i doživljenja, i to 11 ти. и 1985 E. ртета 696 АИ. и 1984 г. 1 и омој godini su smrtni slučalevi ostali ispod predviđenog procenta smrtnosti, dok је porastao udeo po doživljenju isplaćenih polisa. 500 hilj. din. otpada na neto provizije, prema 300 hilj. u ranijoj.

B. Odeljenie požara U prošlogodišnioj analizi konstatovali smo nazadovanje ove grane poslovania kod »Rosije Fonsijer«. U 1935 о. ovaj se proces nastavio, što se najbolje vidi iz sledećeg: računa gubitka i dobitka:

Prihodi 1932 1938 1934 1935 u hiliadama dinara Rezervne premije iz prošle godine 1.855 1.516 1.327 1.587 Rezervne štete iz prošle godine 957 864 635 584. Premije | 8.964 7.920 7.528 6.792

1.166

Dažbine 1.343 1.224 1.114 Rashodi Premija reosigurača 5.808 4.627 3.556 3.489 Štete neto 2311 1.830 1.728 1.922 Provizije neto 1.016 828 1.023 890 Rez. premije па na koncu godine 1.516 1:327 1.587 1.336 Кег. šteta na koncu godine 864 635 884 597 Zbir prihoda 13.119 11.524 10.651 10,376 Zbir rashoda 11.010. 9.243 8.773 8.285 Razlika ~ 2109 > 2081. == 1878. | 2101 Bruto premije za poslednje četiri godine pokazuju

stalno! Smanjenje Sa 7,9 mil. 1933 z. na 75 mil. 1934 i 6,8 mil. 1935 g., koje u 1935 z. prema prethodnoj iznose 700 hilj. dinara. Neto premije su za isto toliko manje, pošto se nije meniao udeo reosiguranja (3,5 mil. dinara). Smanjenje obima osigurania protiv požara svesna je mera sa strane uprave zbog većeg rizika. Procentualni udeo neto štefa i provizija s jedne, i neto premija i dažbina s druge strane bio ie sledeći za poslednjih sedam godina.

Godina Premije i dažbine Štete i proviz. u % u hilj. dinara

1928 6.867 4.559 67

1929 6.480 3.879 59.6 1980 6.774 4.022 59.4 1931 6.480 4.361 67.1 1932 5.003 3.327 66.5 1933 4.517 2.658 58.8 1934 5.133 2.746 98.8 1985 4.417 2.812 65

Udeo je u 1935 g. 65% ртета 53,8% и ргебћодпој г0dini. Uzrok tome ije jedino smanjenje premila i dažbina dok su štete i provizije ostale skoro na istoi visini. Po proračunskom efektu odeljenje požara je najaktivnije. Razlika između zbira prihoda i rashoda iznosi 2 mil. din. prema 21 hili. din. kod osiguranja života i 800 hili. din. kod ostalog elementarnog osigurania. Poslovna ekspanzila kod osiguranja života iziskuje Veće provizije, koje nesrazmerno opterećuju sadašnji godišnji završni račun, pošto će plod tog rada biti vidliiv tek u idućim godinama. Obrnut je slučaj kod osiguranja protiv požara, poslovni obim se sužava, što ioš ne dolazi do izražala u smanjenju šteta, ali provizije padaju.

C. Ostale grane elementarnog osiguranja

U ostale grane elementarnog osiguranja ulazi osiguranje protiv provalne krađe, nesrećnih slučajeva, zakonske odgovornosti jemsfva, loma stakla, grada, osiguranie iran-

sporta, automobila itd. Prihodi 1932 1933 1934 1935 u hiliadama dinara Rez. premije iz prošle godine 276 254 321 349 Rezerve šteta 12 prošle godine 297 312 281 585 Premije: nezgode, provale, transporta, grada, staКа 1 (df. 2.495 2.152 9.108 2.671 Dažbine 334 303 276 340 Rashodi Premije reosigurania 1.695 1.274 1.135 1.448 Neto štete 375 409 543 787

Neto provizije 115 70 109 160 Rez. premile na

koncu godine 254 92.1 348 434 Rez. šteta na пп ко 281 585 316

koncu godine