Narodno blagostanje — dodatak

114

: U 1935 portfeli menica ie pao za 2,7 miliona i ižnosi 55,70. miliona prema 60,2 miliona u 1930. Uprava napoininje da se prošle godine jače služila reeskontom kod Narodne banke. Krajem 1935 bilo jie iskorišćeno 31,6 miliona prema 19,7 miliona u 1934.

Krajem 1935 efekti iznose 12.08 miliona i veći su za 1,55 nego krajem prethodne godine, a u odnosu na 1930 manji su za 1,4 miliona dinara. Banka je imala sledeće efekte.

1932 1933 1984 1935

u hiliadama dinara Državni papiri 7300 G453 8428 10108 Akcije banaka 2.114 1.375 1.322 1.204 Industrijske akcije 1.678 147 = _· Ostalo 795 767 788 771 Ukupno 11.902 8.742 10.583 12.088

Porast efekata u toku poslednje dve godine izazvan je uglavnom dobitkom na kursnoj razlici kod državnih papira. Zemaliska banka ima u svom portfelju i akcije osiguravajućeg društva »Sava«, koje je u 1935 postiglo zadovoljavajuće rezultate. Bančini interesi u drvarskoj industriji, koja je pred kraj godine teško pogođena sankcijama prema Italiji, ostali su nepromenjeni. Sarajevska pivara, kod koje je Zemaliska banka takođe zainteresovana, zaključila je 1995 godinu sa nešto povoljnijim rezultatom, iako su prodaju piva mnogo ometale trošarine. Inače, filijale Zemaliske banke radile su u 1935 sa kapitalom od 95 miliona, od čega otpada pola na sakupljene uloge, a pola na sredstva koje je dala matica. Bančino robno odeljenje intervenisalo je i u 1935 u izvozu suvih šljiva. Zbog slabijeg rada i teškoća s kojima se bori izvoz, uspeh ove intervencije bio je skromniji nego ranijih godina.

Račun gubitka i dobitka pruža sledeću sliku:

Rashodi 1932 1933 1934 1935 u hiliadama dinara Plate 7.388 6.397 4.890 4.874 Troškovi i porezi 4.913 5.471 5.434 4.898 Prenos dobiti 191 241 957 424 Dobit tek. g. 1.601 1.400 1.316 1.136 Prihođi Bruto prihod 13.902 13.268 . 11.641 10.908 Prenos dobiti 191 241 257 424 Zbir prihoda ili rashoda 14.003 „193.500 11.808 11.332 1931 1932 1933 1934 Prenos. dobiti 209.6 191.4 240.8 956.9 Bruto prihod 14.811.5 ·13.909.1 13.268.2 11.641.1 15.021 14.093 13.509 11:898 Plate 7.341.8 7.388.8 6.397 4.890.3 Troškovi, porezi, Otp. 5.369.4 4.912.8 5471 5.483.9 Рођ за ргепозот 2.309.9 1.791.9 1.640 1.573.8 Podela 8% 6% 6% 5% Dividenda 1.600 1.200 1.200 1.000 Rez. fond 110 60 40 31.69 Tantijema 6 958 141 94 68.1 Pokloni 150 150. · 50 50.0 Prenos j 191 240.8 9569 . 494.0 | 2309 1.791.8.1.640.9 :1.573.8

Bruto prihod je smanjen za 730 hiljada, naročito zbog smanjenja prihoda od kamata. Međutim, upravi ie pošlo za rukom da reducira i rashode za 550 hiljada. Blagođareći tome čisti dobitak je samo za 180 hiljada manji nego u 19934. Kad se uzme u obzir i prenos iz prethodne godine, dobit za podelu ostaje gotovo nepromenjena. Akcionarima se daje dividenda od 5%; na pojačanje rezevnog fonda je upotrebljeno 23 hiliade, za dobrotvorne svrhe 50 hiliada, za tantijemu 19

hiliada, a ostatak dobiti od 468 hiliađa „је prenet па nov

račun.

U upravi se nalaze gospoda: Pero. Stokanović, pretsednik; Nikola Berković, Erano Petrinović i Vladimir Sušić, potpretsednici, Mehaga Ahmetašević, Asimbeg Alibegović, d-r Nikola Andrijašević, d-r Mustafa Denišlić, + Rihard Fanta,

·d-r Dušan Jeftanović, d-r Ljubo Leontić, Ismetaga Merhe-

mić, Ivo Mrčić, d-r Emil Miler, d-r Milan Nešković, Pol Ramlo, d-r Cvjetan Spužević i Vaso Vasiljević, članovi. U nadzornom odboru su g. g.: Mujaga Šahinagić, pretsednik; + Bogdan Besarović, Ludvigz Merio, Vuko Đukić, Stevo Prnjatović, Petar Jurišić i d-r Julius Rotkopf, članovi. Poslovnu direkciju čine g. g.: Aleksandar Poljanić, d-r· Nikola Kuzmani i Relja Petrović.

ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д. „БАЧКА“, НОВИ ВРБАС

Приликом анализе биланса Фабрике шећера „Бачка“ за 1934 годину (Бр. 42 од 12 октобра 1935) констатовала смо да се прилике у нашој индустрији шећера нису још поправиле, али да је кулминација кризе била у 19834 год., тако да смо на путу постепеног побољшања. Као што се види из закључних рачуна исте фабрике за прошлу го: дину, побољшање се наставило, али ни у 1985 год. стање није било још задовољавајуће, пошто се борба око цена, вођена између шећерних фабрика већ више година, стишала тек концем прошле године. Повољно дејство те чињенице није могло да дође до изражаја већ у закључним рачунима за 1935 годину.

У ранијим анализама биланса фабрика шећера код нас ми смо детаљно изложили све мотиве њихове борбе: с једне стране ту је било неповољно дејство фискалне политике, а са друге — нагло: опадање потрошње и след“ ствено хиперпродукција, која је опет изазвала оштру меБусобну конкуренцију. Пошто се увидело да је стање по: стало неиздржљиво и штетно не само за фабрике, већ = за произвођаче репе, као и за државне финасије, држава је одобрила да се приступи решавању питања продајг шећера. После дугих преговарања, то је питање решено у новембру 1985 године. У вези с тим престала је и борба око цена. Међутим, већи број мотива који су изазвали ту борбу остао је и даље.

То важи пре свега у погледу високе трошарине (која износи 7,50 динара од једног кг. кристалног, а 8,05 динара од једног кг. шећера у коцки). Додуше, због извесног повећања куповне снаге потрошача, обим продаје шећера је такође нешто повећан. Међутим, нашу шећерну индустрију може спасти само знатнији пораст потрошње, а до њега не може доћи, док се држава не реши на смањење трошарине. Сматрамо да би држава тиме учинила велику корист и својим финансијама, пошто би се услед смањења трошаринске стопе омогућила већа потрошња шећера, а ова би имала за последицу повећање прихода од трошарине. Како извоз шећера практички и не долази у обзир, сигурно је да је то једини пут којим се мора ићи, тим пре што је потрошња шећера код нас врло слаба. На сваког становника не отпада већа просечна потрошња од 5 кг. годишње. Потрошња у Данској, Енглеској, Шведској, Швајцарској и у неким другим државама је скоро 10 пута већа од наше.

У свом пословном извештају за 1985 годину Управа фабрике шећера „Бачка“ напомиње, да је у прошлој кампањи преузела на прерађивање свега 918,9 хиљада квинтала репе. Квалитет је био знатно бољи од оног у 1984. Прерада је трајала од 28 септембра до 25 новембра.

У доњој таблици доносимо главне билансне позиције Фабрике за четири последње године: : |