Narodno blagostanje — dodatak

"Као што -се: види, вишак „активних | камата „над, па-.

ссивнима: био је-најмањи. у: 1988 години. · Фре банкарске кризе годишњи чисти. добитак износио је преко три. милиона.. Од -1931 до: 1994- он износи. око

1 милион динара. годишње, а у 1985 години 1,44 милиона..

Жао што је већ споменуто, последњих година чисти добитак је увек преношен на нови рачун.- На тај начин по«следњој главној скупштини је стајао на расположењу износ од 5 милиона 289 хиљада. Он је овако подељен; на зиме 3% дивиденде 1,2 милион, пензионом фонду 200 хи-

„љада, а остатак од 3 милиона.889 хиљада пренет је на.

„нови рачун.

У управном“ 0009 су гг. д-р Анте Павелић, прет-седник; Албер де Боасје, Марсел де Фросар, Рудолф пл. Калај, Павао барун Корнфелд, Др. Артур Марић, Еуген "Радован, д-р Рудолф Роданић, Јосип Теодор Саламон и 5 ? Ђуро Шурмин, чланови. У надзорном одбору налазе се

: Мишо Бергер, Карло Коронели, д-р Иван Коциан, Бела Tito и Зигфрид Волф.

ELEKTRIČNA CENTRALA »FALA« A. D. — BEOGRAD

Od celokupne električne energije koja se proizvodi u „Jugoslaviji otpada skoro jedna petina na hidrocentralu »Fala« -nedaleko od Maribora. Ona nije samo naiveća centrala u 'Dravskoij banovini, nego je i najveća električna centrala u našoi zemlji. »Fala« raspolaže vodenim turbinama od oko :50.000 konjskih snaga, a daje struju severnom delu Dravske "banovine, kao i mnogim mestima u severo-zapadnom delu “Savske banovine. Od hidrocentrale ide 78 km dugački dale"kovod do glavne transformatorske stanice u Laškom, zatim jedan vod preko Ptuja i Ormoža u Ljutomer, Mursku Subo-tu, Središče, Ladanje, Varaždin i Čakovec. Pored pomenutih mesta, od nje dobijaju struju i čitavo Mariborsko područje, "Tvornica za dušik Ruše, Slovenska Bistrica, Konjice, Celje, "Tvornica emalja Vesten, Trbovliansko uglienokopno društvo (за rudnicima u Trbovliu, Hrastniku i Zagoriu), Hemijska -fvornica u Hrastniku, Tvornica cementa u Zidanom mostu itd.

U toku poslednjih 6 godina plasman električne ener-gije, koju proizvodi »Fala«, ovako se kretao:

- Рик. угедп. Prihodi od Godina а ПН inst. e па- Ssirtje tu mil. PO. Jpravaiihiljuka,v: dinara 1930 177, — 29,8 1931 128,5 — 25,9 1932 128,8 63,32 25,7 1933 128,7 64,78 26,3 1934 130,3 66,86 27,2 1935 157,3 68,27 30,1 Kako vidimo, plasman energije znatno je opao u 1931 „godini — za 48,8 miliona kilovatčasova odnosno 27,5%, а

~prihodi od struje snizili su se samo za 13%. To dolazi otuda, ~Ššto je u 1931 glavni konzument Fale, Tvornica za dušik Ruše radila sa mnogo slabiiim kapacitetom nego ranije, a ona dobiva struju jevtinije nego drugi konzumenti, jer kod fabri·kacije karbida i veštačkog gnojiva električna energija ne slu„21 samo kao pogon nego је potrebna i za samu fabrikaciju. . Konzumenti koji plaćaju veće cene nisu u 1931 godini opali. Zbog toga ni redukcija plasmana za 27,5% nije srećom mogla -·da deluje u odgovarajućem odnosu na prihode. U 1932, 1933 i 1934 godini ukupni plasman struje ostao _ je gotovo stacionaran, odnosno pokazuje samo neznatan po_ rast. Međutim, unutar pojeđinih konzumnih grupa nastale su . dosta velike razlike. Konzum Tvornice dušika i TrbovljanskoF :· ugljenokopnog društva i dalje ie opadao, a kod ostalih po“trošača, naročito kod tekstilne industrije, potrošnja je bila u

147

porastu, i to u 1939 za 20%, a u 19934. za daljih 31 „20%. o je i razlog da su prihodi od struje od 1931 до, 1934. „рога5ј5! za 5%.

: 8: a [0 1935 | 'imamo. opet лан О celokupno konzuma. Tome je pridonela u prvom redu »Tvornica za dušik Ruše« sa povećanom potrošniom od 22,45 miliona. kilovatčasova. Malu povišicu pokazuje i potrošnja Trbovljanskog ugljenokopnog društva, a potrošnja: ostalih konzumenata je takođe porasla za oko 11%, tako da je u 1935. celokupni plasman struje povećan za 26,96 miliona kilovatčasova. odnosno 20,0%.. Međutim, prihodi su se povisili samo za 10,7%, jer: je: cena. struie u opadanju. :

Za razliku od nekih drugih centrala u zemlji, protiv kojih su potrošači, kao što je poznato, neki put i štrajkovali, »Fala« stoji u vrlo dobrim odnosima sa svim svojim konzumentima i za celo vreme svog delovanja nije imala nikakvih sporova. Inače, mora se priznati da je ona svojim velikim · radovima oko elektrifikacije mnogo doprinela za ekonomski prosperitet krajeva u kojima deluje. Međutim, to još ne znači da se i njoj sa raznih strana ne čine ogromne smetnje.

Na prvom mestu treba spomenuti nastojanje njenih konkurenata, da joi oduzmu kKonzumente: Kako u Slovenačkoj, pored »Fale«, ima još čitav niz drugih hidro-centrala, konkurentska borba je dosta iaka. To je i prirodno, jer koštanje struje a u vezi s tim i rentabilitet poslovanja električnih centrala zavisi uglavnom od obima proizvodnje, pošto su rashodi skoro isti, ako neka centrala radi s punim kapacitetom ili ako uopšte ne radi. Manie centrale, osim nekih izuzetaka, nisu za »Falu« ni toliko opasne, jer su za jaču ekspanziju potrebne velike investicije u samoj centrali, zatim vodovi visokog i niskog napona, transformatorska postrojenja itd.,

- što sve iziskuje ogromna sredstva koja manje centrale ne

mogu ili neće da pribave. Ali su zato, kako za »Falu« tako i za mnoge privatne centrale, tim opasnije »Kraniske deželne elektrarne« (KDE), koje kao banovinsko preduzeće raspolažu svim mogućim preimućstvima, pored ostalog, razume se,.i moralnom kao i finansijskom potporom banovinske uprave. One su početkom ove godine prodrle i u Celjsko područje, koje je »Fala« na opšte zadovolistvo snabdevala električnom struiom već 10 godina. Tako je »Fali« oduzet i njen važni konzument grad Celje. Svakako, ovakvi i slični postupci mogu »Falu« znatno oštetiti i umanjiti njenu vrednost, što bi njenim konkurentima dobro. došlo, jer bi eventualno па jevtin način mogli dobiti u posed njena skupocena postrojenja. Prema nekim izjavama za tim se i ide, ali oni koji su te izjave dali nisu sigurno svesni da ni u inostranstvu ne ostaje nezapažen ovakav postupak prema stranom kapitalu koji ima velikih zasluga za privredni prosperitet Slovenije. Nema sumnje da su takve iziave vrlo štetne i po kreditni ugled naše države.

Dalju teškoću pretstavlja i finansijska politika samouprava, koja se neki put ne osvrće ni na propise o finansiranju samouprava ni na raspise Ministarstva finansija. Tako unosi, prema našim informacijama, čak i uprava Dravske banovine svake godine u svoj budžet naročiti porez na vodene snage, koji bi i »Falu« teretio sa oko 1,2 miliona dinara godišnje, iako Ministarstvo finansija taj porez s pravom stalno briše. A pojedine opštine uvode opštinsku trošarinu na električni pogon. Međutim, i to je naročitom odredbom Ministarstva finansija zabranjeno, a nikako se ne slaže ni s odredbama zakona o samoupravnim trošarinama kao ni s pravilima za njihovo izvršenje. Naš je urednik u članku »Miinstar стаdi, opštine razgrađuju« (br. 7 od 15 februara 1936 god.) već ukazao na sve opasnosti takve finansijske politike samouprava, pa se ovom prilikom ograničavamo na konstataciju činjenica. |

U narednoj tabeli uporedili smo kretanje glavnih bilansnih pozicija Električne centrale »Fala« za poslednje četiri godine, koje omogućuju neobično interesantna zapažanja.