Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА _

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 34

Садржај:

Trbovijansko uglienokopno društvo, Trbovlie Великобечкеречка фабрика шећера а. д.,

TRBOVLJANSKO UGLJENOKOPNO DRUŠTVO, TRBOVLJE

Trbovliansko ugljenokopno društvo nije samo daleko najveći proizvođač uglia u našoj zemlji, nego spada istovremeno među naša najveća industrijska pa i najveća akcionarska društva. Njegova finansijska snaga je ogromna, i to ne samo za naše već i za evropske prilike. Sopstvena sretstva Trbovlianskog društva iznose oko 280 miliona dinara, a kretanie njegove proizvodnje za nekoliko poslednjih godina vidi se iz sledeće tablice. Treba napomenuti da se pored uglia proizvodi ioš i cement i kreč, što su za preduzeće vrlo važne grane, pošto se u njima troši sopstveni ugali slabileg kvaliteta.

Godina Ugzali Cement Kreč u tonama 1929 1.957.640 43.680 20.770 1930 1.414.890 39.260 15.530 1931 1.245.345 63.500 13.820 1932 1.010.000 50.530 5.260 1933 921.376 39.526 5.357 1984 1.010.264. 33.590 11.252 1935 1.000.131 36.993 10.253

Do 1999 godine proizvodnja je stalno rasla. U tom реriodu izvršene su i znatne investicije. Postojeći rudnici su prošireni i modernizirani, a otvarani su i novi, u očekivanju da će prodaja uglja i dalje biti povoljna. Međutim, već u toku 1930 godine moralo se pristupiti znatnoj redukciji proizvodnje. Sa 1,95 mil. tona u 1923 ona pada na 1,41 mil. tona u 1930 odnosno za 28%. Opadanie proizvodnje uglja nastav-

lja se do kraja 1933 godine, prvenstveno zbog stalnog sma- .

njivania porudžbina državnih železnica. U periodu 19925 do 1929 godine društvo je liferovalo našim državnim Železnicama oko 50% svoje ukupne proizvodnje. U 1933 železnicama Je liferovano samo 8380 hiliada tona prema 950 hiljada tona u 1929. Istina je da su i potrebe državnih železnica manje nego ranije, zbog smanjenog saobraćaja. Ali ipak one nisu opale u tolikoi meri u kojoj su reducirane porudžbine kod privatnih preduzeća — jer se u toku nekoliko poslednjih godina forsira proizvodnja državnih rudnika, iako bi ugalj iz državnih rudnika teško mogao konkurisati onome Trbovljan-

skog društva, kako u pogledu kvaliteta tako i u pogledu racionalne eksploatacije.

Zbog takvih prilika proizvodnja uglia u 1933. godini iznosila je samo 921 hiljadu tona prema 1,95 milion tona u

БЕОГРАД, 22 АВГУСТ 1936,

· је 1' ТтроуЦапзкот društvu obezbeđeno

ГОДИНА VH

Петровград

1999. 5 obzirom na postepeno oporavljanje industrije u Sloveniji i zapadnim delovima države, privatni konzum je u 1934 opet nešto porastao, a s iime u vezi i proizvodnja uglja. Međutim, prodaja u toku 1935 nije tekla onako povoljno, kao što se to moglo očekivati na osnovu pobolišania iz 1934. godine. Pre svega, zbog blage zime potrošnia uglia za ogrev je pala na minimum, a oslabile su i cene. Osim toga, državne Železnice su prošle jeseni opet smanjile dobavni kontingent Trbovlianskog društva u korist državnih rudnika. Najzad, u vezi sa teškoćama plaćanja i sankcijama izvoz u lItaliju je bio gotovo sasvim prestao. Tako je i proizvodnja uglia, koja je u 1984 bila nešto porasla u odnosu na prethodnu godinu, prošle godine opet nazadovala (prodaja je opala sa 1.014.539 tona u 1934 na 983.455 tona u 1935). Inače, cene uglja se stabilizuju, pošto su u toku poslednjih pet SOdina stalno nazadovale.

Proizvodnja cementa bila je u 1931 godini rekordna sa 63,5 hiliade tona. Zatim i ona rapidno opada, na 38,59 hiljade tona u 1994, zbog opadanja građevinske delatnosti i DOVećania trošarine. U 1935 prodaja cementa је opet nešto роrasla, ali poslovni rezultat u toj poslovnoj grani ipak ne zadovoljava, jer suviše visoka trošarina teško tereti DTrOizvođače i potrošače i znaino ometa građevinsku delatnost. Proizvodnja kreča bila ie najjača u 1999 sa 20,77 hiljada tona. Zatim je naglo opadala, tako da u 1932 iznosi samo 5,26 hiljada tona odnosno samo jednu četvrtinu proizvodnje iz 1999. U 1934 imali smo opet znatni porast, na 11,25 hiliada tona, a u 1935 prodaja kreča je za oko 10% manja i iznosi 10,25:· hiliada tona. Modernizacija krečana u Zagoriu je omogućila povećanje njihovog kapaciteta.

Državne železnice su nameravale da za 1936/37 budžetsku godinu ponova snize kontingent uglia, koji se uzima od privatnih radnika. Međutim, od toga sč odustalo, tako da jednako ргосепtualno učešće u nabavkama, kao što ie to bilo i dosada. Međutim, ni taj procenat nikako ne odgovara Карастеш оуог rudnika, a ni ekonomskoj i socijalnoj ulozi koju Trbovlje: ima u našoj zemlji.

Pre prelaza na detalinu analizu bilansnih poziciia treba spomenuti, da Trbovljansko uglienokopno društvo opet nastavlja s istraživanjem ležišta uglja koja pripadaju društvu. U vezi s tim se napušta praksa poslednjih godina, prema kojoj su odlagane sve znatnije nove investicije. Sada se radi na bušenjima koja treba da pokažu ležišta produktivnih slojeva. i da obezbede nove rezerve uglja. Rezultat ovih istraživanja služiće kao podloga za izradu dugoročnog proizvodnog programa.