Narodno blagostanje — dodatak

«оживљење јавне и приватне грађевне делатности; а санкцијама против Италије заоштрен је и онако тежак при"вредни положај. Цене су показале падајућу тенденцију, а тиме настале губитке не могосмо ни тако надокнадити, да «смо према прошлој години за неколико стотина вагона више произвађали и распачали“.

За прошлу годину „Кроациа“ исказује чисту добит од цигло 3 хиљаде динара. Тек са преносом из 1934 она достиже 12 хиљада. Овај резултат далеко заостаје за преБашњима. На пример, још у 1930 чиста добит је износила 1,22 милиона динара, а од 1931 до 1934 нешто изнад пола милиона динара годишње. Шта више, упркос већој производњи у продаји, „Кроација“ би 1935 годину морала закључити са знатним губитком, да поред прихода од производње није имала и других прихода који са индустријом цемента немају готово никакве везе. Тако су, на пример, приходи од камата у 1935 износили 59 хиљада, а приход од кућа 314 хиљада.

Пажљиво разгледање рачуна губитка и добитка „Кроације“ за неколико последњих година показаће нам узроке који су довели до скоро потпуног ишчезавања чите добити.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1930. 1932. 1934. 1985. у хиљадама динара

-Упр. трошкови и плате 2.664 2.456 2.069 2.164 'Порези \ 1.321 1201 22242 3.784 "Отпис намештаја 20 63 59 38 Фонд амортизације 679 430 493 497 Одржавање кућа —— == - 138 Дубиозна потраживања 72 932 — Фубитак на курсу ефек. —— 66 6 АТисти добитак 1.221 539 522 12

Приходи Пренос добитка 5 18 10 9 Шриход производње 5.349 5.039 5.071 6.252 Камати 342 114 52 59 Приход од кућа 281 381 256 314

Збир прихода или расхода 5.977 5.497 5.391 6.634

Приход производње у 1985 износи 6,25 милиона и већи је за око 1,2 милиона него у 1932 или 1934 години, а у односу на 1930 он је такође већи за око 900 хиљада динара. Приход од кућа остао је готово непромењен. Приход од камате у 1985 је нешто већи него у претходној години, али је у односу на 1930 за око 280 хиљада мањи. Иначе, збир свих прихода је према ранијим годинама знатно већи, тако да објашњење за слаби успех пословања морамо потражити на страни расхода. Тамо видимо, да су плате и трошкови из године у годину све мањи, што је

доказ да се у творници примењује најригорознија штед-.

ња. Амортизација инвестиција је такође све мања и врло скромна. У 1985 она износи само 497 хиљада односно нетуна 3% од вредности инвестиција. Отписа дубиозних по"траживања више нема, што морамо такође означити као повољну чињеницу. Све тешкоће долазе отуда, што је једна једина врста расхода из године у годину све већа, наиме порези и јавне дажбине. Док су они у нормалним "годинама, када је производња била знатно већа од данаШшње, износили око 1 милион динара годишње, у 1984 "били су већ 2,24 милиона, а у 1985 чак 3,78 милиона динара. Сувише висока трошарина на цемент спретчава јаче оживљење грађевинске делатности и утиче врло неповољно на продају цемента, а с друге стране претставља стални и врло тешки терет, који долази до из-

159

" ражаја и у коначном билансном резултату наших фабрика

цемента.

Цементна индустрија је више пута тражила да се трошаринска стопа смањи, али су сви њени кораци остали безуспешни. С обзиром на то вршени су и разни покушаји који су имали за циљ да остваре уштеде у режијским трошковима. Тако је ради уштеде у сувишним транспортним трошковима почетком 1936 основана заједничка продајна организација под фирмом цемент а. д. у Београду.

Биланси „Кроације“ за 4 последње године овако изгледају: Рачун изравнања

Актива 1932. 1983. 1284. 1935. У хиљадама динара

Готовина 3.073 8.879. 10.673 5.887 Ефекти 101 105 379 345 Инвестиције 16.884 17.006... 17.072. 17.521 Роба и материјал 1.950 1.386 2.818. 2.802 Инвентар 414 343 391 376 Дужници 1.579 1.765 3.947 9.295

Пасива Главница i 7.000 7.000 7.000 7.000 Резервни фонд 1.250 1.260 1.270 1.280 Фонд валоризације 1.750 1.750 1.750 1.750 Фонд амортизације 8.690 9.699. 10.243. 10.797 Фонд аморт. врећа 25 25 25 25 Резерва за обнову 250 250 250 250 Сопств. средства укупно 18'965:..19:984.. 20588... 21102 Пензиони фонд 528 594 646 699: Повериоци 3.635 8.219. 13.308... 13.671 Разна пасива 338 158 255 681 Неиспл. дивиденда 1 7 12 11 Чисти добитак 539 527 522 12 Збир биланса 24.001. 29.483 35.281 36.176

У пасиви прошле године није било битних промена. Фонд амортизације је увећан за нешто преко пола милиона, на 10,97 милиона динара. У вези с тим укупна сопствена средства износе 21,1 милион према 20,54 милиона у 1934. Повериоци су такође само незнатно порасли, са 18,3 милиона у 1934 на 13,67 милиона у 1935. Крајем 1982 повериоци су износили само 3,6 милиона. Последњих година ова. је позиција постепено повећавана првенствено због истовременог пораста дужника у активи. Укупна туђа. средства износе 15 милиона, а сопствена 21 милион динара, тако да је однос повољан. Иначе, сопствена средства покривају све инвестиције, инвентар, ефекте, робу и материјал. Инвестиције износе 17,5 милиона, за 450 хиљада више него у 1934, односно за 640 хиљада више него у 1982. Као што се види, нове инвестиције нису знатне. То је и разумљиво с обзиром на тешку ситуацију у којој се последњих година налазила наша цементна индустрија. У 1934 готовина је показивала ненормалну всину од 10,67 милиона. Крајем 1935 она износи 5,83 милиона динара. Међутим, дужници су порасли са 3,94 милиона у 1934 на 9,29 милиона у 1985. Изгледа да је фабрика у циљу форсирања производње и продаје одобравала кредите у већој мери него раније. Код осталих позиција у активи нема готово никаквих промена. Роба и материјал билансирани су са 2,8 милиона.

Чиста добит преноси се на нови рачун.

У управи „Кроације налазе се глг.: Миливој Црнадак, претседник; Самуел Д. Александер, инж. Карл Ј. Бауда, д-р Елемер Гелерт, д-р Феликс Мандл, Ђуро. Оренштајн, д-р Бранко Пливерић, Дезидер Шомођи и Ђуро Улман, чланови. У надзорном одбору су гг.: Јулнус Јон, д-р

Перослав Паскијевић, Фрањо Шлезингер и инж. Рудолф Врбанић.