Narodno blagostanje — dodatak

162

Као што је нашим читаоцима већ познато, Прва хрватска творница уља је наше највеће предузећеу у тој привредној грани. Њени биланси за четири последње године пружају следећу слику: |

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 У хиљадама динара

Непокретности 3.652 3.652 3.582 3.489 Стројеви и трачнице 2.357 2.857 2.592 2.469 Творнички уређај 98 88 163 223 Залихе робе и сировина 6.369 7.482 12.203 16.580 Хартије од вредности 100 137 97. | 155 Благајна 71 144 52 163

Насива Главница 2.750 2.750 8.250 8.250 Резервни фонд 565 610 660 710 Фонд амортиз. стројева 1.367 1445 1.545 1.645 Салдо повер. и дужника 5.044 5.947 5.195 9.386 Акцепти 2.500 1.950 1.500 1.500 Транзиторне ставке 51 603 506 622 Добитак | 370 555 983 937 Збир биланса 12.647 13.860 18.639 23.050

Збир биланса у 1983 био је 13,86 милиона динара. Крајем 1934 порастао је на 18,64 милиона, у вези са порастом залихе сировина и повишењем главнице са 2,75 на 8,25 милиона динара. Крајем 1985 збир биланса износи 23,05 милиона и већи је за 44 милиона динара него У 1934. Ако најпре разгледамо пасиву, видимо да је ово поновно повећање збира биланса првенствено проузроковано повишењем позиције „салдо поверилаца и дужника" (У пасиви) са 5,19 милиона у 1934 на 9,38 милиона у 1985 години. Фонд амортизације је такође за 100 хиљада већи и износи 1,64 милиона.

Иако повериоци и дужници нису исказани засебно, него се објављује само њихов салдо, који је и прошле године био у пасиви, ипак се може рећи да је однос између сопствених и туђих средстава врло повољан. Наиме, сопствена средства урачунавши и фонд амортизације износе 10,6 милиона динара и покривају потпуно не само све инвестиције него и знатан део обртног капитала.

Код нивестиција нема већ неколико година готово никаквих промена. Фабрика је потпуно изграђена, а снабдевена је најмодернијим машинама, тако да знатније нове инвестиције и не могу доћи у обзир, нарочито с обзиром на то да се још не може рачунати са знатнијим порастом потрошње. Укупне инвестиције износе 6,17 милиона. Од тога отпада 3,49 милиона на непокретности, 2,46 милиона на стројеве и трачнице и 993 хиљаде на творнички уреБај. У активи имамо само још једну важнију позицију, и то „залихе робе и сировине". Крајем 1985 оне су биле 16,58 милиона према 12,2 милиона У 1934, односно 6 до 7 милиона динара у току неколико претходних година. Велико повећање залиха потиче отуда, што се потребе на уљарицама данас подмирују већином у земљи, док су раније сировине у знатно већој мери увожене, а повлачене "су само мање партије стране робе, јер је и плаћање мањих износа страним девизама било ипак знатно лакше "него кад се ради о милионским износима. Фабрика је данас приморана да држи велике залихе, нарочито сировина, јер одмах после жетве мора да откупи целу количину коју треба да преради. Иначе, док није било девизних тешкоћа, Творница уља повлачила је читаве терете уљарица из прекоморских земаља (на пр. соју непосредно из Манџурије) Тако су залихе крајем 1928 или 1999 износиле скоро 22 милиона, за око 5 милиона више него у 1935 -тодини.

Бруто приход у 1985 износи 5,27 милиона. Трошкови су 1,42 милиона, плате 973 хиљаде, камата 792 хиљаде,

а порез 647 хиљада динара. За отписе употребљено је 330 хиљада, а за осигурање 254 хиљаде. Чиста добит је нешто мања него у 1984. Она износи 8583 хиљаде, а са преносом неподељене добити из претходне године — 987 хиљада. Чиста добит је овако подељена: на име 8% дивиденде 660 хиљада, тантијеме 90 хиљада, резервном и амортизационом фонду по 50 хиљада динара, а остатак од 87 хиљада пренет је на нови рачун. |

BEOGRADSKA TEKSTILNA INDUSTRIJA A. D. BEOGRAD

Beogradska tekstilna industrija a. d. osnovana je DOočetkom 19924 godine. U stvari, ovo preduzeće je mnogo starile, ali je pre toga bilo vođeno pod firmom Milan Ječmenica i Komp. 1924 godine preuzeto ie od strane Jugoslovenskih tekstilnih tvornica Mautner a. d. Zagreb, i tom prilikom je pretvoreno u akcionarsko društvo sa glavnicom od 6 miliona dinara. 1925 godine glavnica jie povišena na 10 miliona. Fabrika je postpeno modernižirana i proširena, tako da je bila jedna od najvećih fabrika ne samo kod nas, već i na čitavom Balkanskom poluostrvu. Pa ipak, kroz čitav niz godina rezultat poslovanja nije bio povolian, tako da se do sada ni dividenda nije nikada mogla deliti. Tome ie u prvom redu kriva industriiska politika Beogradske opštine. Umesto da ie industriji davala bar iste povlastice koje je ova uživala u drugim našim privrednim centrima, Opština je svojim irošarinama i ostalim nametima upravo ometala industrijski razvitak prestonice.

To je jedan od razloga zbog koga је 1930 godine i Mautnerov koncern bio doneo odluku da otuđi ovo beogradsko preduzeće i da SsVOj DpOsao konceniriše u fabrikama u Preboldu i Litiji u Slovenačkoij. Dotični paket akciia prodat ie iste godine »Jugočeškoj« iz Kranja. Ova poslednja imala је velik broj mušterija u Beogradu, Vojvodini, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Južnoj Srbiji. Čak ie i izvozila u Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Da uštedi na transporinim troškovima i da svoju proizvodniu nesmetano prilagodi naročitim potrebama na istoku i jugu države, bila ioj je potrebna nova fabrika, koja bi ovome teritoriiu bila bliža od Kranja, koji ie na primer od Skoplia udaljen 1000 km. Zbog opšte privredne krize poslovanje Beogradske tekstilne industrije DOstajalo je sve više pasivno, pa ie kroz neko vreme i rad bio prekinut. Međutim u 1931/32 izvršena ie s potpunim usptehom reorganizacija preduzeća, tako da su posle toga i rezultati poslovanja bili sve povoliniji. Ako ne naiđu nepredvidene teškoće, kroz godinu ili dve biće nadoknađeni i raniji gubici.

Preduzeće se rasprostire preko vrlo velikog kompleksa zemljišta, ima predionicu pamuka sa radionicama za таебапје i sortiranje sirovina, belionicu, farbarnicu i štampariju, niOderno uređenu tkaonicu i češljaonicu, kompletni uređai za tkanje svile itd. Još pre nekoliko godina bilo ie uposleno oko 1500 radnika, koji su radili na око 800 гагђоја 5а 9000 vretena. Proizvode se prvenstveno artikli za potrebu širokih narodnih slojeva, kao materijal za radničku odeću. zefir, porhet, srpsko platno, polusvilene tkanine za ženske haljine, pamučna ćebad itd. Eabrika je s tim proizvodima vrlo dobro uvedena na domaćim tržištima i uspela ie da potisne stranu, nemačku i čehoslovačku robu. Beogradska tekstilna industrija ima sanitetsko odeljenie za proizvodniu vate, hidrofilne gaze i zavoja. Dnevni kapacitet proizvodnie iznosi za vatu oko 2000 kg, a za gazu oko 10 hiliada metara, tako da je ovo preduzeće u stanju da podmiri sve državne potrebe kao i privatnu potrošnju. Bez naročitih teškoća kapacitet se može utrostručiti, tako da-bi fabrika i u slučaju rata mogla da podmiri sve naše potrebe. Treba napomenuti da se kao sirovina upotrebljava domaći pamuk iz Južne Srbije.