Narodno blagostanje — dodatak

166

отплате. 28 јула 1984 отплатни план је поновно проширен, и ослобођени су улози на књижице до 25 хиљада, а они по текућим рачунима до 500 хиљада динара. Укупно снижење старих улога у 1984, заједно са доспелим каматама, износи 132 милиона динара. Међутим, крајем 1934 године износе и нови улози већ 187,4 милиона, тако да је укупно стање улога, старих и нових, за 1 милион

динара веће него крајем 1933. То значи да је прилив нових улога опет већи од одлива старих, изкос у сви стари улози до 25 односно 500 хиљада динара ослобо-

ђени од ограничења.

У току 1985 године стање се још и више поправило. Крајем децембра 1934 ослобођени су стари улози по књижицама до 50 хиљада, а текући рачуни до 750 хиљада динара. Тиме су увелико помогнути мали и средњи улагачи, а нарочито трговци и остали привредници, чији су текући рачуни готово сасвим ослобођени. Закључком од 1 октобра 1935 били су најзад ослобођени и сви улози по књижицама до 100 хиљада, а они по текућим рачунима до 3 милиона динара. То је био увод у потпуно нормално пословање, које почиње 28 децембра 1935 —- тачно 3 године после дана када је затражена заштита. Мако је Градска штедионица и у току целе 1985 године била под заштитом, ипак су нови улози стално · притицали, тако да је укупно стање улога крајем 1985 за 61 милион динара веће него крајем претходне године.

За првих 6 месеци 1986 године, после напуштања

заштите, улози су се повећали за даљих 68 милиона, тако да су крајем јуна 0. г. износили преко 502 милиона динара, чиме су достигли стање од 23 септембра 1931, када је почела навала улагача. У оно време стање улога је било такође 502 милиона динара. Ову чињеницу истичемо с особитим задовољством, јер нам показује да је дефинитивно преброђен један тежак период у историји Загребачке градске штедионице. Нарочито је значајно да је тај период преброђен сопственом снагом Штедионице

и вером грађана у њу, као и предусретљивошћу градске,

општине, која је у знатној мери отплатила свој стари дуг Градској штедионици.

Главне с"билансне позиције за четири последње године овако изгледају : Рачун изравнања Актива 1932 1933 1934 1935 | у хиљадама динара Готовина 11.640. 76.487 157.952 193.376 Девизе и валуте 99 74 92 78 Менице 73.670. 69.459 65.380 73.147 Дужници по тек. рачун. 249.107 73.900 57.988 46.300 Општина гр. Загреба 18. (17616. 60.805 60.759 Чланови синдиката 53985 44907 23.576 23.576 Хипот. зајм. обични 16.365. 13.056 10.365 7.149 Хипот. зајм. аморт. 15.367 13.388. 11.598 10.263 Ефекти 9.167 7.998 11.881 28.885 Властита предузећа 19.594 21.821 20.589. 38.581 Непокретности 31919 29.365 27.897 – 26.502 Инвентар 1.024 922 830 747 Разна актива 11.616. 14.808 17.189 23.487 Прелазне позиције 1181 1.470 2.218 1.850 Курсна разлика 1.160 — === те Пасива Улози на књижице 904.948. 975.777 971.998, 312.914 Улози по тек. рач. 83.056 96.464 101.404 121.315 Пословни пријатељи 5.804 2.847 2.459 4.463 Реесконт код Нар. банке 9.999 14.982 – 14.500 Ломбард код Нар. банке 1.300. 1.045 891 Чланови синдиката 53.285 44.907 23.576 23.576 Разна пасива 3.972 7.109. 8.448. 14.941 Прелазне позиције 1,288 964 825: ~ 960

Пензиони фонд 5.514 6.847 „8.161 8.848 Резервни фонд 21.371. 26.252. 28.831. 30209 Посебни рез. фонд 2.100 2.100 2.100 2.100 Рез. фонд залагаонице —— == 1.000 Чист добитак 6.191 5.429 4.378 8.378 Збир биланса 488.126 484.722 467.561 524.703

Да се задржимо најпре на пасиви. Као. комунална установа, за чије обавезе јамчи општина, Градска штедионица нема главнице. Међутим, дотацијама из чисте добити образовани су разни фондови, који крајем 1985 износе 38,3 милиона динара, не рачунајући пензиони фонд који је достигао 8,85 милиона. Постоје три фонда: редовни резервни фонд од 30,2 милиона, посебни резервни фонд од 2,1 милион и резервни фонд залагаонице од !

-милиона динара. Крајем 1930 укупна сопствена средства

Градске штедионице износила су само 144 милиона. То значи да су се у годинама банкарске кризе више него удвостручила.

Развитак улога за последњих 12 дећи (у милионима динара):

година био је сле-

концем 1924 85,15 93-10 1931 502,47 a 1925 136,09 концем 1931 487,60 3) 1926 206,01 5 1932 377,30 3 1927 275,29 > 1933 372,24 5 1928 223,20 5 1934 373,40. 5 1929 402,89 ~ 1985 434,98 5 1930 475.24 30-VI 1936 502,44

До конца 1931 улози непрестано расту. У 1982 одлив пер салдо износи 110,3 милиона, а у 1933 само 5,06 милиона. У 1934 имамо мали прилив од 1,16 милиона. Прилив у 1985 и у првој половини 1936 је огроман и може се упоредити са приливом улога у најбољим годинама пре банкарске кризе. Укупни улози износе данас преко пола милијарде динара. Благодарећи томе загребачка Градска штедионица је неоспорно наш највећи комунални новчани завод, а спада и у ред наших највећих новчаних завода уопште. То је тим карактеристичније што Градска штедионица нема филијала, већ је у свом пословању ограничена само на Загреб.

У упоређењу са фондовима и улозима, остале позиције у пасиви су готово безначајне. Највећу чине „чланови синдиката“, који се јављају и у активи са истим износима. Крајем 1985 ова позиција износи 23, 57 милиона. У току 1982, 1933 и 1984 Штедионица се служила и реге сконтним кредитом код Народне банке, али он није никада износио више од 15 милиона односно око 4% од износа свих улога. У 1985 реесконт и 700 су потпуно ликвидирани. „Пословни пријатељи“ износе у 1935 години 4,46 милиона. Ова је позиција била највећа крајем 1982 са 5,8 милиона динара.

У активи видимо да готовина У 1935 износи 193 милиона. Од тога има у благајни 145,77 милиона, на жирорачуну код Народне банке и Пошт. штедионице 11.9 милиона, а у благајничким записима Народне банке 35 милиона динара. У току 1986 расположива готовина је и даље расла, тако да је 30 јуна O. г. износила 209,62 милиона динара. Крајем 1936 на готовину је отпадало око 37% целог обртног капитала односно 44% од свих улога. Као што се види, ликвидитет Штедионице је огроман. Кад би имали сигурне краткорочне ангажмане, не би никако требало да толики износи леже мртви.

Менице износе 73 милиона, готово једнако као и крајем 1982. Дуговање града Загреба износи 60 милиона и у односу на крај 1934 није се променило. Међутим у току 1934 ова позиција је редуцирана за 57 милиона динара. 1982 Општина је дуговала Штедионици око' 135 милиона динара. Поред есконта краткорочних трговачких и занатлијских меница и позајмица градској општини, Градска штедионица пласира извесан део расположивих