Narodno blagostanje — dodatak

НАЛИЗА

Додатан „Народном Благостању““

БРОЈ 42

БЕОГРАД, 17. ОКТОБАР 1936.

ГОДИНА УШ

Садржај:

Privilegovano izvozno a. d., Beograd

Интерконтинентално 4 Каро и Јелинек, југославенско транспортно д. д. Загреб

PRIVILEGOVANO IZVOZNO A. D„ BEOGRAD

U našim ranijim analizama prikazali smo vrlo opširno istoriju osnivanja, prilike koje su prethodile samom osnivanju »Prizad«-a, njegovu zakonsku i finansijsku osnovu, poslovnu organizaciju kao i rad u toku prvih pet godina. Zbog toga ćemo se sada ograničiti na kratku rekapitulaciju. Društvena firma je protokolisana 15 maja 1930 godine. Statutom glavnica je bila podeljena na dva kola od po 15 miliona. Prvo kolo je vrlo brzo uplaćeno: država je preuzela 12.587 akcija od po hiliadu dinara, privatni privrednici 1663 komada, a zadružni savezi 750 komada. Već u toku prve poslovne godine bila je raspisana i emisija drugog kola akcija, ali ona nije uspela. S druge strane, u međuvremenu su se promenile i prilike, pa se smatralo da povišenje glavnice na 30 miliona nije više ni potrebno. Zbog toga je zbor akcionara, koji se održao 14 novembra 1932 god., odlučio da se uplaćeni deo druge emisije u iznosu od 515 hiliada dinara vrati akcionarima, sa dodatkom 8% kamate.

U toku prve godine svog nrada· »Prizade« se bavio uglavnom izvozom tri artikla: pšenice, kukuruza i vina. Pri tome se prvenstveno mislilo na praktičnu primenu mnogo preporučivanogr državnog intervencionizma i na koncentraciju izvoza, u cilju obezbeđenja što većih cena za proizvođače. Posle završetka prve poslovne godine država je monopolisala svu trgovinu pšenicom, a izvršenje je povereno »Prizadu«, koji je na tai način pretvoren u 100% agenta države za organizaciju žitnog režima. Razume se da je u vezi s tim aktivnost za sopstveni račun morala gotovo sasvim prestati. U leto 1992 godine ukinut je monopol trgovine pšenicom, pa su tražena nova polja rada, koja su imala da posluže kao naknada za ukinuti žitni režim i mlinski režim. Vinsko odeljenje je postojalo još ranije. Početkom 1933 osnovan je Zavod za izvoz opiuma kao odeljenje »Prizada«. Osnovano је i odelienje za izvoz voća, kožarsko odeljenje i odeljenje za trgovinu raznim poljoprivrednim proizvodima (pasulj, šljive, orasi itd.). Nije napuštena ni trgovina žitom, ali se sada u stvari radi samo o izvozu po pojedinim preferencijalima. U prošloj godini proširen je rad Prizada i na intervencije na tržištu za uljarice. |

lako je u toku prošle poslovne godine poslovanje bilo znatno slabije nego u 1934/35, ipak se mora konstatovati da je »Prizad« i u svojoj šestoj poslovnoj godini sa puno uspeha vršio namenjeni mu zadatak na održavanju cena poljoprivrednih proizvoda. Neobično prisna bila je i njegova saradnja sa proizvođačima i zadrugarstvom. Inače, njegov rad u prošloi godini još jednom je dokazao da je »Prizad« postao neophodan organ za izvođenje naše. ekonomske politike, a

naročito za izvođenje preferencjjala i podelu odnosne koristi

među proizvođače.

| Poslovna godina koja ie predmet sadašnje analize traЈаја је од 1 jula 1935 do 30 јипа 1936 godine, a glavna skup-

ština koja je odobrila završne račune i primila izveštaj uprave održana ie 3 oktobra ove godine. Izveštai uprave, koji pretstavlia čitavu studiju, podelien je na opšti i specijalni deo. U opštem delu izložene su privredne prilike a naročito prilike polioprivrede u svetu i u našoj zemlji. U drugom delu, koji se odnosi na rad samog »Prizada«, prikazani su detalino i neobično iskreno svi poslovi kojima se društvo bavilo u toku prošles godine.

Posao sa pšenicom. — Po prirodi poslova, najvažnija grana »Prizadovog« rada imala bi da bude posao sa žitar:cama. Njegova intervencija na domaćem žitnom tržištu mora da računa sa tri osnovna elementa: sa izvoznim viškom, sa svetskim cenama i povlašćenim kontingentima koje uživamo na osnovi trgovinskih ugovora. Pred žetvu 1935 godine prognoze izvoznogz viška pšenice kretale su se od 15 do 928 hiljada vagona, a ni perspektive razvoja svetskih cena nisu bile povoljne. Situacija je izgledala tim nepovoljnija, što se nije moglo računati s izvesnošću ni s izvoznim kontingentima koji su nam odobreni. Austrijski izvozni kontingent od 5 hillada vagona već nekoliko godina nema nikakve praktične vrednosti, jer je carinska povlastica koju nam daje Austrija sasvim nedovoljna. Za Nemačku ха 1935/36 godinu nismo uopšte imali pšenični kontingent. Moglo se jedino računati s čehoslovačkim kontingentom od 10 hiliada vagona, ali je i tu postojala velika neizvesnost u pogledu rokova isporuke. Početna otkupna cena za pšenicu Tisa I utvrđena је за 126 dinara, a za ostale vrste srazmerno.

Početak kampanie bio je obeležen brzim tempom ponude. U јши 1985 »Prizad« je kupio za 59.5% više. pšenice nego u istom mesecu 1934 godine. Međutim, već u avgustu 1995 priliv robe se usporava, a u septembru pijačne cene su iznad Prizadovih, tako da prestaje i potreba njegove intervencije. U maju 1936 »Prizad« opet mora da interveniše i održava cene ma bazi šlep Tisa 140 dinara. Prvog juna 1936 intervencija je obustavliena i cene padaju na 125 dinara DO kvintalu baza šlep Tisa. Prema tome, intervencija »Prizada«

u prošloj poslovnoj godini sastojala se iz dva perioda: je-

senjeg i proletnjegc. U jesenjem periodu kupljen je 3091 vagon pšenice. Izvoz nije bio potreban, pa je najveći deo (3 hiljade vagona) prodat Ministarstvu vojske i mornarice. U maju 1936 kupljeno ie 1990 vagona. Od toga je 1660 vagona, što pretstavlia u stvari celi prošlogodišnji izvozni višak, izvezeno preko Braile za kontinent, jer se ni ova roba nije mogla izvesti na račun kontingenta u Čehoslovačku, pošto je ona raspolagala velikim starim zalihama.

Kao što se vidi, prošlogodišnji izvozni višak pšenice bio je tako neznatan, da bi se moglo pomisliti da je inter-. vencija »Prizada« u prošloj godini bila nepotrebna. Međutim, na početku kampanje ponuda robe je bila tako velika, a razvitak prilika je igledao tako nepovoljan, da je lako moglo doći do brzog izvoza. Zasluga ie intervencije »Prizada«, da