Narodno blagostanje — dodatak

188

Račun gubitka i dobitka

Rashodi - | Prenos gubitka 92... | 5:' = || 565 Opšti troškovi 4.679 4.492 4.188 5.243 Обе пепарј. рог. 581 31 „283 | 58 Čisti dobitak = Тол | = Prihodi Prenos dobiti — — 16 špediciia 5.301 4.873 3.840 4.513 Gub. iz ranijih godina == S U 565 Gub. u tek. godini 55 — 565 798 Zbir prihoda ili rashoda 5.356 4.873 4.491 5.876

Zbir bilansa, koji je bio pao sa 18,5 miliona u 1992 na 11,35 miliona dinara u 1984, prošle godine je ZOtOvVO udvostručen i iznosi 21,15 miliona. To je prvenstveno i gotovo isključeno u vezi s velikim porastom dužnika u aktivi i odgovarajućim povećanjem poverilaca u pasivi. Otpremnička preduzeća obično kreditiraju samo vozarinu, koja se naplaćuje od kupca prilikom predaje dokumenata. Medutim, s većim preduzećima obraćunavanje se vrši periodično. Osim toga, periodično se vrše i obračunavanja sa filijalama odnosno aliliranim preduzećima, kao i s poslovnim prijateljima u inostranstvu. Zbog toga su potraživania znatna, ali su znatne i obaveze. Dužnici su prošle godine porasli sa 10 na 19 miliona, a poverioci sa 9,77 na 18,86 miliona. Nema sumnje da је роslovanje u 1935 bilo iače nego u 1934 (to potvrđuje i porast prihoda od špediciie), ali ovoliki porast dužnika i poverilaca je delom i slučaian, pa je sigurno da је Visina odnosnih pozicija na kra{u godine žnatno veća od prosečne visine u toku godine.

Gotovina iznosi preko pola miliona. To je dosta znatan iznos, a u vezi je s prirodom poslovania. Kako centrala tako i filijale moraiu imati veću gotovinu, u prvom redu radi plaćania carine i troškova podvoza. Investicija, osim nešto inventara, preduzeće nema. Nema ni svojih skladišta, jer se roba koiu ono ima da primi ili odašilje deponira u zeljezničkim magacinima odnosno u javnim skladištima ili se odmah odvozi u privatna skladišta. |

Prihodi od špedicije, a to su glavni i jedini prihodi, iznosili su u 1927, 1928 i 1929 oko 7 miliona godišnje. Posle toga su stalno opadali, sve do 1934, u kojoi su najniži, sa 3 miliona 840 hBiliada dinara. Prošle godine ovi prihodi iznose 4,5 miliona. To znači da su porasli za oko 670 hiliada. Medutim, kao što ic već spomenuto, uprkos tome poslovna godina ie zakliučena s velikim gubitkom zbog znatnog porasta troškova. Ovi su u 1999 iznosili G miliona 145 hiliada i do 1934 bili su smanjeni na 4,13 mjliona, odnosno za jednu trećinu, ali su prošle godine opet porasli zbog izvanrednih nepredviđenih izdataka na 5. miliona 243 hiliade. Od toga otpada na opšte upravne troškove 1,61 milion, na plate 2,62 miliona, na nadnice 124 hiljade, na porez 92492 hiliade, na kamate 601 hiliada i na otpis inventara, 492 hiliade dinara.

»BIBAD«, BRODARSKO I BAGERSKO A. D., BEOGRAD

Kao što nam pokazuje i sama društvena firma, Bibad ima dve sekciie: brodarsku i bagersku. Brodarska sekcila је u službi „rečnog “transporta, kako unutrašnjeg tako ı onog мрисепог. van naše zemlje, a bagerska ima za zadatak da bagerisaniem i trapspoftom rečnog šljunka i peska olakša gradevinsku delatnost u zemlji. Ako se ovo ima u vidu, odmah će nam biti jasno, da se Bibad poslednjih godina, morao роJi S ogromnim teškoćama, „er opšte prilike za rad nisu Не povoline, ni u brodarstvu ni u bagerskom poslovanju.

“(riza u rečnom brodarstvu počela se osećati već u go-

dinama koje su prethodile opštoj. privrednoj depresij, 4 UZrok joj je bio u tome šte su dunavske obalne države, a DĐfed niih i neke pomorske države, stvorile svoje zasebno Veliko brodarstve na Dunavu, tako da su prevazni objekti već u ono vrijeme ostajali bez punog zaposlenja. Sužavaniem me-

. dunarodne trgovine, koje je izazvano opštom privrednom: lti-

zom | ostvarivanjem autarkiiskih težnji u većini zemalia, stanie u rečnom brodarstvu se još i pogoršalo, pa su pojedina brodarska preduzeća, da bi pokrila bar iedan deo velikih režijskih troškova, počela da uzimaju poslove i po stavovima koji su često bili znatno ispod stvarnih troškova. S druze strane velika društva su počela uzimati i one poslove koji su pre toga obično obavliani samo od strane manjih brodarskih preduzeća.

Ni prilike u bagerskom poslovanju nisu bile mnogo роvolinije, jer je poslednjih godina i građevinska delatnost bila iako opala. U vezi s tim znatno, ie smanjena i potrošnia Zrađevinskoz materijala. Međutim, u doba posleratnog inilacionogz prosperiteta u jnvesticile koje služe begerovaniu bili su uloženi veliki kapitali, naročito u Beogradu. Poslednjih godina ove investicije su bile samo delom zaposlene. Kako među bagerskim društvima nije moglo da dođe do sporazumnog rada, došlo ic do oštre konkurentske borbe, koja ie imala veoma nepovolian uticai na cene šljunka i peska. Uprava Bibada napominje u svom posledniem izveštaiu da se tako u toku prošle godine pesak često prodavao po 16 dinara DOstavno građevina koja je udaljena od stovarišta 3 kilometra. Medutim, sam podvoz automobilom od stovarišta do odnosnih građevina stajao je oko 12 dinara, a državne takse iznose nešto ispod 5 dinara. To znači da cene u pojedinim slučajevima nisu pokrivale ni državnu taksu i podvozne troškove, da se i ne govori o troškovima oko bagerovania materijala, o opštim troškovima, amortiziciji investiciia itd.

Uprkos svim teškoćama, Bibad ie i u toku poslednjih godima uspeo da zaključuie svoje bilanse sa relativno zadovoljavajućim rezultatom. Naročito prošla, 1985, godina nije bila nepovolina, tako da se posle duže pauze opet pristupilo isplati skromne dividende. Pre svega prošle godine je pojačan promet na Dunavu. Blagodareći tome i brodarskoj sekciji Bibada rezultat rada ie bio. srazmerno dosta povolian. Znatno su porasli i bruto-prihodi bagerske sekcije, iako su сепе šliunka i peska u 1985 bile za oko 30%. niže od onih u prethodnoi godini. Uprava Bibada ie, naime, već početkom 1935 sasvim tačno procenila da će ove cene zbog jake konkurencije opasti, pa je odmah, po ioš relatiyno povolinijim cenama, zakliučila nekoliko većih poslova u Beogradu. Pored toga ič sa objektima bagerske sekcije prevožen kamen i ugali, što ie takode doprinelo povećanju bruto prihoda. Inače, veze Bibada sa preduzimačima ostale su i dalie neobično dobre. Povolino je i to što Bibad nije imao nenaplativih potraživanja. Opšte prilike u toku prvih 9 meseci oye godine opet su se popravile u odnosu na isto razdoblie prošle godine. U vezi s tim ponovno se popravilo u svakom pogledu i stanje Bibada.

Glavne bilansne pozicije za nekoliko posledniih godina ovako-izgledaju: Пи Račun izravnania

1935

Aktiva 1983 1934 НО 68 и б адата Фпага Investicije | 7.457 6.764 6.974 "Potrošni materijal 10%. | MI 1 Šlianak i pesak | 11154 | M | 116 А А "Hartije od vrednošti 144 116 5162, Випезе | 49) 043. а