Narodno blagostanje — dodatak

дина завршена је такође са добитком од 6,39 милиона. Ако се томе дода пренос добитка из 1984, види се да је последњој главној скупштини стајао на расположењу износ од 9 милиона 386 хиљада. Од тога је исплаћено 6,45 милиона на име дивиденде (25 динара по акцији од 125 динара). и 279 хиљада на име тантијеме; резервном фонду је додељен 1 милион 408 хиљада, а остатак од 1 милион 249 хиљада пренет је на нови -рачун. -

У управи Дубровачке паробродарске пловидбе су г,. г.: Федерико Главић, претседник; Томо Главић, Лазар Лађевић, Иво кап. Папи и Д-р Стефан Рачић, чланови. У надзорном одбору су г. г.: Паско Колић, Д-р Паво Мати.

јевић и Петар Перић, а заменици су г. г.: Гашо Далеоре-

и Јосип Уцовић.

BRODARSKO AKCIONARSKO DRUŠTVO. »OCEANIA«, BEOGRAD |

Početkom decembra 1936 godine »Oceania« је predala saobraćaju ioš jedan novi veliki parobrod kombinovanog putničko-trgovačkog tipa od 3800 tona nosivosti i sa kabinama za 40 putnika. Ova nova jedinica naše trgovačke. mornarice, kola nosi ime »Plavnik«, građena ie 19293 u Nemačkoi, i nedavno je potpuno renoviranmna 1 пајтодегијје uređena, tako da će nas, kao što ie to slučaj i s drugim parobrodima »Oceanije«, moći dostoino pretstavliati u stranim zemljama.

Zajedno s »Plavnikom« i s parobrodom »Dinara« od 5500 tona nosivosti, koji ie nabavlien u aprilu 1936, »Oceania« raspolaže danas sa 10 velikih parobroda sa ukupno 58 hiliade tona nosivosti i sa 2 parobroda u naimu (»Junak« sa 2500 tona i »Ivan« sa 2000 tona nosivosti). Sa tih 12 parobroda „društvo podržava 4 redovne putničko-teretne pruge, i to: Jadran—Marseli|—Španija—Severna Afrika—XKanarska ostrva; Jadran—Malta—Španija—Maroko; Jadran—Severna Afrika—Valensija—Marseli i Jadran—Severna Evropa (London, Anvers, Rotedram, Amsterdam, Hamburg i Gdinia). Slobodnu plovidbu »Oceania« je gotovo sasvim napustila.

Pruga za Severnu Evropu, koja je uvedena početkom 1935, naišla je na naibolji odziv među našim privrednicima i radi vrlo dobro, naročito posle pojačanja naše trgovinske razmene sa Engleskom. Za razvitak našeg uvoza i izvoza, a tako isto i tranzitne trgovine, neobično mnogo znače i pruge sa zapadnim delom Sredozemnoga Mora. Do prošie godine na njima je saobraćai gotovo bez prekida rastao. Međutim, pred kraj 1935 prilike se počinju menjati, naipre zbog sankcija prema Italiji, a sredinom 1936 zbog građanskog rata u Španiji, sa čijim je pristaništima »Oceania« imala već veliki promet. U vezi s tim smefnjama znatno je otežan i njen rad, pa je uprava društva bila primorana да Шо: пајмесе паpore, da bi održala stalno u pogonu sve svoje brodove. Rezultati tog nastojanja doći će do izražaja tek u bilansu za 1936 godinu.

Inače, uspeh poslovania u 1995 bio ie znatno povoljniji nego u toku nekoliko prethodnih godina, kao što nam to pokazuje i sledeće upoređenje glavnih bilansnih pozicija:

Aktiva . 1932 1935 1934 1935 u hiliadama dinara

Parobrodi 36.206 34.147 28.350 29.455 Blagajna 78 O | 74. 85 Hart. od vrednosti · 3.868 3.822 2.511 2.141 Zaliha uglja 367 301 340 458 · Dužnici 11.588 9.271 10.413 12.274 Gubitak 2.889 3.180 —— =

Pasiva Glavnica 20:000 20.000 15.000 15.000 Rezervni fond 1.000 1.002 ——— 78 Račun amortizacije 19.294 17:115 12.821 13.608 Račun osiguranja 319 7919 319 319 Fond Hektora Polića 55 5 6 65

Poverioći i Banke 14.396 12277 19.060 13.689

Dobit — — 1.459 1.617 Zbir bilansa 54.996 50.771 41.688 44.411 Rashodi i Prenos gubitka _ 2.303 2.889 — НЕ Izdaci plovidbe 28.764 26.092 28.214 37.628 Kamata · 1.081 859 652 808 Računi Amortizaciie 1.810 1.699 1.321 1.502 Dobit — — 1.459 1.617 Prihodi о 8! S Prenos dobiti — — — 316 Prihodi poslovania 31.020 28.859 31.646 41.240 Gubitak 2.889 3.180 — —

Zbir prihoda-rashoda 33.909 31.538 31.646 41.556

1934 godine izvršena je noVa procena рагођгода, ра se njihova bilansna vrednost morala smanjiti za 6,874.000 а:nara. Ža pokriće ovog iznosa, kao i gubitka iz 1933. godine od 3,18 miliona, upotreblien je rezervni fond od 1 milion dinara, kao i 4 miliona i 51 hiliada iz amortizacionog fonda i 5 miliona dinara dobivenih smanjenjem glavnice sa 20 na 15 miliona. Posle toga vrednost parobroda je iznosila 28,35

miliona, a sopstvena sredstva društva, ne računajući dobit,

bila su po prilici isto folika. To znači da je čitava flota, uprkos otpisima, bila ioš uvek pofpuno pokrivena sopstvenim sredstvima.

Кгајет 1935 parobrodi su bilansirani sa 29,45 miliona dinara, za 1,1 milion više nego krajem prethodne godine. Ova promena ie nastala usled potonuća parobroda »МЦе« 1 nabavke parobroda »Bor« i »Vid«. U 19935 su i dužnici za 1,86 milona veći i iznose 12,27 miliona. Toliko stanie dužnika u prvi mah iznenađuje, jer se ovde ne radi o industrijskom ili trFeovačkom preduzeću koje bi moglo da ima tolika robna potraživanja. Međutim, stvar postale jasna, kad se uzme u 'obzir da je to uglavnom zaostala subvenciia kojia se ne može naplatiti na vreme. To se više nikako ne bi smelo dešavati, jer je redovna isplata državne subvencije bitan uslov za dalju obnovu plovnog parka, koja se mora izvršiti brzim tempom, naročito zbog stalnog poskuplijiivania brodske tonaže. Inače, zbog zaostale subvencije društvo mora da se koristi i većim kreditom, a to ne utiče najpovolinije na rezultat poslovanja, jer se mora plaćati znatna kamata Која bi se inače mogla izbeći. Paralelno s povećanjem dužnika, u 1935 su porasli i poverioci za 1,66 milion i krajem te godine iznose 13,68 miliona.

U toku 1935 društveni parobrodi su prevezli 237 hi- |

ljada tona raznog tereta, 102 hiljade mš drva i 4.215 Коmada goveda, odnosno za 30 hiljada tovarnih jedinica više nego u 1934. Prevalieni put iznosi 252.456 morskih milja, a bruto prihod 41,24 miliona dinara prema 31,6 miliona u prethodnoi i 28,3 miliona u 1933 godini.

Na strani rashoda vidimo, da su izdaci plovidbe takođe porasli. U 1935 oni iznose 87,6 miliona prema 28,2 miliona u 1934. Izdaci na ime kamate iznose oko 800 hiliada dinara, a dotacija računu amortizacije 1,5 milion, što pretstavlja oko 5% od bilansne vrednosti parobroda, gotovo jednako Као i ranijih godina. Od 1928 do 1933 poslovanie је stalno zaVršavano s gubitkom. Nasuprot tome bilansi za 19934 i 1935 završeni su sa čistom dobiti, koia je omogućila da se u ove obe godine podeli dividenda od 6%/s3% godišnje.

U upravi »Oceanije« su g. g.: d-r Svetislav Šumanović, pretsednik; Bogumil Antić, Anton Huber, Inž. Živojin Ilić, Marko Lučić-Roki, Mate Marović, Marijan Mažuranić—-Janković, Milivoj Pilja, d-r Branko Pliverić, Kazimir Polić, Dragutin Prica, Jovan M. Ranković, Milorad Smokvina, Milan Mih. Stefanović, Božidar Švrliuga i Stevan Tubić. U nadzornom odboru su g. g.: Ljubomir Đinovski, d-r Egon Stare, Spasoje Gvozdenović, Bogdan Polić i d-r Radovan Švrliuga. Generalni direktor društva ie g. Marko Lučić—-Rohi.