Narodno blagostanje — dodatak

POS RR

АНАЛИ

деда тан „Народном Budracrak.yi

_БРОЈ 4.

Садржај.

Грађанска дионичка штедиона у Дарувару

ГРАЂАНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНА У ДАРУВАРУ

Грађанска дионичка штедиона у Дарувару спада у

ред оних наших новчаних завода код којих је криза по- |

верења оставила најмање трагова. Мако је то завод са главницом од само 3 милиона динара, ипак она важи да.

"нас као једна од најбољих провинцијских банака Савске

бановине. Заштитом се није никако користила, већ је увек у пуној мери удовољавала свим захтевима улагача. Додуше, и Грађанска дионичка штедиона је давала зајмове земљорадницима, али су с обзиром на укупне ангажмане потраживања од земљорадника доста незнатна, јер Штедиона највећим делом ради са трговцима, чиновницима, индустријалцима, занатлијама итд. Поред њених осталих пословних пријатеља треба нарочито споменути и Даруварску грађанску пивовару, Индустрију д. д, Дарувар, и Господарску творницу жесте д. д. Бадњевина— Дарувар, с којима се одавна одржавају најтешње везе.

Иначе, поред централе у Дарувару, Грађанска дионичка штедиона има филијале у Загребу и Сарајеву, а заступства и у многим другим местима. Завод је основан почетком 1908 године. Главница је првобитно износила 60 хиљада круна; 1912 она је повишена на 150 хиљада, 1921 на 300 хиљада и 1922 на 1 милион круна. У току 1923 прешло се на динаре и главница од ! милион круна, је претворена у 250 хиљада динара. 1926 приступило се новом повишењу главнице на ! милион динара; крајем 1929 главница је повишена на 1,5 милиона, у 1930 на 2 милиона, а у 1981 на 3 милиона динара. Новчани заводи у среским местима западних крајева државе ретко када имају главницу већу од једног милиона динара. С главницом од 3 милиона Грађанска лионичка штедиона спада неоспорно у ред наших јачих провинцијских завода. Кад бисмо у сваком већем провинцијском месту имали по један овакав новчани завод, не би се толико чуле ни жалбе да провинција оскудева у кредитима. Привреда у крају у коме ради Грађанска дионичка штедиона није никако оскудевала кредитима. Напротив, овај релативно врло јаки провинцијски завод јављао се и као извозник капитала у друге крајеве државе.

У току последњих шест година улози на књижице код Грађанске дионичке штедионе овако су се кретали (у милионима динара): | |

1930 1931 1932 1933 1934. "1985

38,7 32,9 26,7 99,2 28,8 22:3 Од максималног стања крајем 1930 са 88,7 милиона пали су до краја 1932 године на 26,7 милиона, односно за 12 милиона динара. Тај одлив, који је у већој мери био изазван погоршаним привредним приликама, него кризом

_БЕОГРАЛ, 23, ЈАНУАР 1937.

ПОЛИ 1

поверења, већ је у току 1988 заустављен, тако да смо у тој години имали опет прилив од 2,5 милиона динара. У току 1934 улози су смањени за 900 хиљада, а у 1985 години за 6 милнона динара. Ни одлив у 1945 нема никакве везе с кризом поверења, већ је изазван максимирањем каматних стопа. Улагачи су повлачили свој новац. да би га уложили у хартије од вредности, непокретности, у трговини и у друге послове, који су им обезбеБивали знатно повољније укамаћење од оног које завод сме да им одобри.

Рачун изравнања

Актива 1932 1938 1934 1985 у хиљадама динара

Благајна 818 884 1.134 386 Ефекти 853 847 180 180 Новчани заводи 6.521 5.777 5.596 3.105 Менице 620 657 616 553 Ломбард 2494 | === — Текући и аморт,. зајмови 19:900 25.964 25.905, 22.623 Непокретности 388 415 438 444 Инвентар 86 88 74 81

Пасива i TnaBHHHa” 3.000 3.000 3.000 3.000 Резервни фонд 240 250 300 350 Улози на тек. рач. 780 2.078 1.565 1.598 Улози на књижице 96.745 29.164 28.845 22.326 'Неисплаћена дивиденда 3 a a 3 Чиста добит 148 133 131 95 Збир биланса 30:916. 34.627 433.344 27.872 Дивиденда | 4% 2% 2% 2%

Рачун губитка и добитка

Расходи Порези 330 283 280 267 Плате у 519 501 586 531 Трошкови 107 101 409 502 Камата 714 725 556 950 Ненаплаћена потраживања __—— — 342 Чиста добит 148 183 131 95

Приходи Пренос добити UN 1 6 4 "Камата тек. и аморт. зајм.' 1.779 1.245 — "Камата тек. рач — == 1.816 1.080 Камата аморт. зајм. — — 758 991 "Камата меница — 37 33 15 "Од ефеката — 5 — Провизија 36 406 191 245

Збир прихода или расхода. 1.818 1.604. 2304 · 2.345