Narodno blagostanje — dodatak

Туђа средства књиже се преко 4 рачуна. Реесконт који је крајем 1983 износио 6,95 милиона исказан је у 1936 само са 276 хиљада, тако да се може рећи да се банка више и не служи реесконтом, јер има довољно других јевтинијих средстава. Улози на књижице порасли су са 39,84 милиона у 1933 на 6458 милиона динара крајем 1935. Пораст у прошлој години износи 3,3 милиона динара. То је у складу с постепеном консолидацијом привредних прилика у земљи. Улози по текућим рачунима показивали су претпрошле године такође знатан пораст. Са 57,9 милиона у 1984 били су се попели на 94 милиона крајем 19835. Међутим, прошле године дошло је до смањења од 2,4 милиона. Управа сматра да је то последица повећања инвестиционе делатности, до које је дошло под утиском девалвације франка и неких других монета. Повериоци су крајем 1982 износили 53,5 милиона. После тога се стално смањују и крајем 1935 били су исказани са 25,5 милиона

динара. У току прошле године долази до поновног по-

раста од 17,9 милиона, на 44,4 милиона динара. | ~ Oko 28% обртног капитала, односно 76,2 милиона динара отпада на одмах расположива средства. Од тога се налази у банчиним касама 59,33 милиона динара према 56,88 у претходној и 36,62 милиона динара у 1931. Расположива средства код банака показују такође знатан пораст: са 6,7 милиона у 1934 она. су се попела на 9,44 милиона у 1935 години и на 16,5 милиона крајем 1986. Валуте износе у 1936 години само 344 хиљаде динара. Разуме се да је држање овако велике готовине у касама и код банака скупо, али банчина управа сматра да је боље учинити и ту жртву, него се изложити могућности изненађења и губитака. Постоје четири врсте пласмана: Непокретности, хар-

" тије од вредности, менице и дужници. Непокретности из-

носе 11,74 милиона и порасле су у односу на претходну годину за 466 хиљада због преузимања неких нових имања која ће се у згодном моменту опет продати. М хартије од вредности показују сталан пораст, са 3,66 мили. она у 1932' на 10,86 милиона динара крајем 1936. То је изазвано делом новим куповинама, а делом порастом курсева. Иначе, треба напоменути да се већи део хартија од вредности (7,41 милиона у 1936 према 6,64 милиона У 1935 години) састоји од државних папира који би се у случају потребе могли одмах претворити у новац. Менице су У односу на претходну годину остале готово непромењене са 245 милина, али су према 1933 мање за преко 7 милиона динара. Најглавнији активни посао је кредитирање по текућим рачунима, као и ранијих година. Крајем 1986 овај рачун је исказан са 141,66 милиона, што значи да је у ове кредите пласирано преко 53% обртног капитала. Повећање према претходној години износи 12 милиона, а према 1934 години 25 милиона динара.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1933 1984 1985 1936 у хиљадама динара

Камате 7.490 7.353 8.316 7.988 Плате 5.108 4.621 4.635 4,311 Управни трошкови 2.036 2.107 1.676 1.972 Порези 784. 1.087 925 1.245 Отпис ненапл. потраж. 1.068 586 523 209 Дотација пос. резерви — 5 1.212 2.165 Пренос добити 2.093 3.016 3.848 3.889 Добит тек. год. 1.123 1.032 1.441 2.283

Приходи Пренос добити 2.098 3.016 3.848 3.889 Камате 11.683 12.315 13.674 12.795 Провизија и друго 4,808 3.449 3.972 6.274

Приход од некретнина 1.164 1.022 1.082 1.104 Збир прихода или расх. 19.698 19.802 22.576 24.062

" Приходи од камате у 1986 години износе 12,79 милиона и мањи су за 880 хиљада него у претходној години. То је последица пораста ликвидних средстава и спуштања каматне стопе: Иначе, према 1934 ови приходи су У 1936 за пола милиона већи, а према 1933 већи су за 1,2 милиона. Појачано пословање банчино,. нарочито у току последње две године, дошло је у још јачој мери до изражаја код прихода од провизија који у 1936 износе 6,27 милиона према 3,97 милиона у 1985 години и 3,45 милиона у 1984. Приходи од некретнина остали су у току последњих 6 година готово непромењени.

Иако су туђа средства у 1936 години за око 19 мнлиона већа него у 1985, ипак су каматни издаци за 330 хиљада мањи. Плате су прошле године такође смањене за 300 хиљада динара, али су по прилици за једнак износ повећани управни трошкови, а код пореза имамо такође повећање од 320 хиљада динара, То значи да су укупни расходи у 1936 углавном једнаки као и у претходној години. Вишак прихода над расходима износи 466 милиона (према 3,17 милиона динара у 1985). Од тога је употребљено на отпис ненаплативих потраживања 209 хиљада (523 хиљ. у 1985), на дотацију посебној резерви 2,16 милиона (1,21 мил. у 1985), а остатак од 2,28 милиона (1,44 мил. у претх. год.) претставља чисту добит. Са преносом добити од 3,89 милиона из 19835 последња главна скупштина имала је на расположењу износ од 6 милиона 172 хиљаде. Акционарима се плаћа дивиденда од 4% (према 3% у 1935), тј. 1,6 милиона динара, 500 хиљада је дотирано чиновничком пензионом фонду, а остатак од 4 милиона 72 хиљада пренет је на нови рачун.

У управном одбору била су г.г.: д-р Анте Павелић,

претседник; Албер де Боасје, д-р Артур Марић, д-р Адолф Цувај, Еуген Радован, Марсел де Фросар, д-р Рудолф Роданић, Рудолф пл. Калај, Јосип Теодор Саламон, Павао барун Корнфелд, Еуген Шварц и поч. д-р Ђуро Шурмин. У надзорном одбору су г. г.: Мишо Бергер, д-р Иван Коциан, Карло Коронели, Бела Шомло и Зигфрид Волф.

DUNAVSKA BANKA, BEOGRAD

Dunavska banka je jedna od onih retkih banaka, koje su veliku krizu prebrodile bez teškoća. Ona је uvek bila u stanju da udovolji željama svojih ulagača te se ograničila samo na rad sa svojim starim komitentima, a nove kredite davala je samo izuzetno, vodeći najstrožije računa o tome da oni budu sigurni, poslovni i brzo likvidni. Umesto da se daju novi krediti, poslednjih godina je posvećivana velika pažnja čisto posredničkom poslovanju, koje se može obavljati i sa manje tuđih sredstava. Banka je naročito jako razvila i svoj devizni posao.

Bilansi za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

Račun izravnania

Aktiva | 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Gotovina 5.208 · 4.999 10.906 11.286 Меп1се 4.578 3.945 3.887 3.770 Dužnici : 90.847 67.061 71.274 60:329 Nepokretnosti 568 618 1.252 2.021 Hartije od vrednosti – 11.654 10.890 9.636 1.771 Inventar 109 98 88 81 Kauc., ostave, garanc. 88.290 67.168 46.885 57.782

Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezervni fondovi 7.787. 8.779 12.779 16.500 Fond za kurs. razliku po obavezama — 1.300 1.499 1.192

| | | ON VO а