Narodno blagostanje — dodatak
96
у Вевчама и Медводама, једну фабрику целулозе у Горичану и велике хидроелектричне централе у Фужинама код Љубљане на левој и десној обали Саве.
После извршене модернизације ових фабрика, наро-
чито оне у Вевчама, капацитет производње „Здружених
папирница" износи око 2.000 вагона хартије годишње, а стварна производња у последњим годинама била је следећа (у вагонима): ·
Године Хартија Целулоза Дрвовина Укупно 1930 1.535. 347 492 2.174 1931 1.075 454 322 1.851 1932 752 449 243 '1.444 1933 812 497 240 1.549 ·
· 1934 912 490 278 1.680 1935 900 582 242 1.724 1936 859 566 201 1.626
Видимо да је производња хартије у 1930 била нај-
повољнија; затим је нагло опала иу 1932 години износи
само 55% од оне у 1930. У току следеће две године ситуација се постепено поправља. Међутим, у 1935 и 1936 години опет имамо извесно смањење производње. Фабрике хартије Јанезија и Горичане стављене су у резерву, дер је фабрика у Вевчама била у стању да сама изврши све приспеле поруџбине. Велико назадовање показује и производња дрвовине, која је у 1936 години једва достигла "две трећине провзводње из 1930. Једино се код производње целулозе није приметило дејство привредне депресије, бар не у погледу произведених количина. Иначе, дрвовина и целулоза играђују се углавном само за сопствене потребе. Предузеће- има 57 чиновника и мајстора и 594 радника. Од 14 децембра 1936 до 3 марта о. г. радништво је водило штрајк који је нанео знатну штету предузећу. Иначе, овде радништву за време кризе нису уопште смањиване наднице, и садашње спадају међу највеће које плаћа наша индустрија хартије.
Финансијско стање предузећа је врло повољно, као што нам то потврђује доња таблица завршних рачуна за последње четири године.
Рачун изравнања
Актива 1933. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара
Фабрике 17.169 15.919 28.517 22.031 Сиров. и полуфабрикати 8.976 9.227 9.849 7.602 Хартија 2.618 2.305 1.958 3.248 Дужници за робу 21.909 26.146 17.807 15.513 Дев. улози и раз. дужн. 4.878 4.597 5.623 5.163 Хартије од вредности 5.163 5.414 3.480 3.990 Благајна 997 327 519 608
Пасива Главница 25.000 25.000 25.000 25.000 Резерве 12.515 12.588 12.665 11.165 Пензиони фонд 4.309 4.858 5.348 5.714 Неиспл. дивиденда 14 1 13 12 Депо валор. акција 3 a 3 3 Повериоци 17.713 19.945 18.106 14.591 Добитак 1.456 1.580 1.619 1.670 Збир биланса 61.010 63.985 62.754 58.155
Капитал са којим предузеће располаже износи крајем 1936 године 58,15 милиона и мањи је за +%6 милиона динара него у 1935. Смањење показују како туђа тако и сопствена средства. Главница је остала непромењена са 25 милиона динара, а резерве без пензионог фонда и без фонда амортизације (који уопште не постоји, пошто се вредност инвестиција смањује непосредним отписом на одговарајућим рачунима у активи) износе 11.16 милиона према 12,66 милиона динара у 1935, што значи да су прошле године у односу на претходну за 1,5 милион динара мање, иако им је из добити за 1935 године био дотиран износ
од 79 хиљада динара. Смањење резерви потиче отуда, што“ је прошле године на њихов терет отписан накнадно исплаћени порез у износу од 158 милиона. Крајем прошле године резерве достижу 45% главнице. Назадовање поверилаца са 18,1 милиона у 1935 на 14,59 милиона крајем 1986 је последица смањеног промета. Туђа средства према сопственим стоје по. прилици као ! према 2. Иначе, сопствена средства покривају не само све инвестиције него и две“ трећине обртног капитала у ужем смислу, што значи да је однос необично повољан.
Уређај фабрика са свима машинама, зградама и осталим непокретностима и покретностима билансиран је са 22 милиона динара према 23,5 милиона у 1935. Пошто прошлогодишња амортизација износи 3 милиона динара, излази да је у 1936 за нове инвестиције утрошено 1,55 милиона. У 1935 нове инвестиције су износиле 12,77 милиона, а у 1934 години, 3,36 милиона динара. То је у вези с потпуним модернизовањем фабричких постројења, нарочито главне фабрике у Вевчама. Вредност сировина и полуфабриката: крајем 1936 износи 7,6 милиона и мање је за 2,2 милиона: него у 1985. Због радничког штрајка довоз нових сировина био је привремено обустављен. Залиха папира показује повећање од 1,83 милиона динара, а дужници су према 1935 смањени за 2,3 милиона, што је последица застоја у извршењу поруџбина, због радничког штрајка; хартије ол. вредности су за око 500 динара веће, углавном због куповине 5.000 комада акција предузећа „Прерада папирнате робе д. д., Загреб“.
Рачун губитка и добитка
Расходи 1933. 1934. 1985. 1986.у хиљадама динара
Управни трошкови 2.398 2.167 1.872 2.086 Порези 1.206 1.149 11217 3.095» Камата 1.864 1.663 1.137 1.185 Отписи 5.080 4.620 5.170 3.037 Чиста добит 1.456 1.530 1.619 1.670"
Приходи Пренос добити 15 4 455 122 Приходи ефеката 52. 50 56 56 Од непокретности — 132 148 12 Наплата отпис. потраж. = 7 154 Од производње и
продаје 11.937 10.936 10.611 10.734 Збир прихода-расхода 12.004 11.129 11.015 11.025
Бруто-приходи не показују већих промена у односу“ на 1935 годину. Управни трошкови и издаци за камату остали су такође готово непромењени. Међутим, код пореза имамо огромно повећање од 1,9 милиона. Стварно повећање пореза према 1935 износи чак око 3,5 милиона динара, тако да би се прошла година морала завршити са. губитком. Да би се то избегло, смањена је прошлогодишња амортизација за 2 милиона динара, а 1,58 милиона. динара је отписано, као што је већ споменуто, на терет друштвених фондова. На тај начин исказана је чиста добит од 1,67 милиона, по прилици једнако као и у 1935. Она је овако подељена; ! милион акционарима као 4% дивиденда, 166 хиљада као тантијема члановима оба одбора, 180 хиљада на име ренумерације чиновништву, мајсторима и радницима, 200 хиљада пензионом и 177 хиљада редовном резервном фонду, док се остатак од 47 хиљада преноси на нови рачун.
У управи су гл: Алојзиј Водник, претседник; д-р' Иван Боле, потпретседник; Иван Јелачин, Август Јенко, д-р Алојзиј Кобал, Хануш Крофта, д-р Алојзиј Кунст, Виктор: Наглас, д-р Ернест Рекар, Рихард Швингер н Лео Сувањ, чланови. У надзорном одбору су гг.: д-р Вјекослав Лавш, Матко Јанежић, д-р Албин Стеле и Владислав Турк. Директори су гл. д-р Цирил Павлин, Егон Сребре и Хенрик Јан.