Narodno blagostanje — dodatak
чСолвај у Брислу, која је увек водила рачуна о томе да гфабрика буде што модерније и рационалније уређена. "Последња главна скупштина акционара одржана је 9 јуна 1937 године у Лукавцу: У извештају који је том приликом СУправа поднела акционарима каже се поред осталог: „У гугодном смо положају, што Вам можемо саопштити, да "је побољшање продаје наших продуката, које се је осје-тило већ у прошлој (1985) години и ове (1936) године насрочито у погледу експорта напредовало... Прилике су се знатно поправиле нарочито под крај године закључе"њем платних споразума са сусједним земљама у које наш гизвоз долази у обзир, па се можемо надати, да ће се нор-мализовање прилика и даље наставити..."
У доњој таблици упоредили смо главне билансне -позиције Југословенске Солвај творнице за последње че-тири године. Односне цифре нам потврђују да је преду “зеће необично снажно фундирано, да код нас има врло мало других фабрика које би се у том погледу могле ста=вити у исти ред са фабриком у Лукавцу.
Рачун изравнања
Актива 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара
Непокретности 16.003 51.376 15.484 17.538 Машине и апарати 23.339 20.065 18.666 17.694 Транспортна средства 930 729 532 335 -Мобилијар 248 198 202 282 Сировине и готова роба 15.604 8.397 9.186 12.188 Дужници 73.767 66.676 66.692 65.456 Благајна · 455 706 874 1.128 Хартије од вредности 54 54 54 1.754 2Лреносне позиције — —. 445 363
Пасива Главница 80.000 80.000 80.000 80.000 ХРезерве 15.038 16.349 16.915 17.768 "Повериоци 21.552 9.962 6.250 6.792 Треносне позиције 252 366 578 188 „Добит 13.878 5.910 8.593 11.985 Збир биланса 130:721 119587 | 112.185. 116.793
Рачун губитка и добитка
Расходи "Амортизација 6.101 5.743 5.955 6.426 Добит 13.878 5.910 8.593 11.985
Приходи Пренос добити 771 967 45 39 Бруто добит фабрикац. 19.202 11.157 14.022 17.928 Жамате 5 228 481 444 Збир прихода или расх. 19.979 11.652 14.548 18.411
Обртни капитал је за 4,6 милиона већи него крајем претходне године и износи 116,7 милиона. Структура пасиве је необично проста и прегледна. Можемо рећи да гсе у ствари цео обртни капитал састоји само из сопствечних средстава. Главница износи 80 милиона, фондови 17,77 „милиона, чиста добит 11,98 милиона, а повериоци су билансирани са 6,79 милиона динара. То значи да на сопствена средства отпада 942% целокупног обртног капи"тала. Склони смо претпоставити да фобрика и нема повечрилаца у правом смислу речи. Износи који су књижени преко те позиције претстављају вероватно неисплаћену дивиденду, разне депое и слично. Иначе, ноторно је да „Југословенска Солвај творница не ради са туђим средествима. .У томе и лежи њено преимућство. У осталом, "тиме се може објаснити и чињеница, да је она и у годи»нама опште привредне кризе и огромног смањивања про"мета и производње била у стању да своје пословање увек "закључује са одговарајућом чистом зарадом. Да је пре=дузеће било упућено на кредите, губици би због камата „били неизбежни. |
95
Прве четири позиције у активи односе се на инвестиције које су исказане, по одбитку амортизације, са 35,85 милиона, од чега отпада на непокретности 17,54 ми лиона, на машине и апарате 17,69 милиона и на транспортна средства и мобилијар 617 хиљада динара. Према 1985 инвестиције су веће за 1 милион динара. Ако се узме у обзир да је прошле године отписано на име амортизације 6,4 милиона, види се да је у току 1936 било нових инвестиција за око 7,4 милиона. Мако је фабрика стара већ око 44 године, ипак су њена постројења и машине најмодерније и најсавршеније, јер се све инвестиције стално допуњују и модернизују. То је један од врло важних фактора у борби са конкуренцијом, јер фабрици омогућује најекономичнију · производњу. У току последњих 6-7 година потпуно су обновљене готово све инвестиције. Од 1930 до краја 1936, било је нових инвестиција за преко 40 милиона динара.
Залиха сировина и робе износи 12 милиона према 9 милиона динара у претходној години. Дужници су исказани са 65,4 милиона и само су незнатно мањи него у 1985 или 1934. Мако се на наплату потраживања за робу, нарочито у извозном послу, мора дуже чекати, ипак сматрамо да се знатан део позиције „дужника“ односи на незапослена средства предузећа, која су делом на жирорачуну Народне банке односно на чековном рачуну Поштанске штедионице, а делом код приватних банака. На то указује и позиција „камате“ која се налази међу при: ходима.
Бруто добит од фабрикације износи 17,9 милиона, за 2790 више него у претходној години. ИМ амортизација је нешто већа него у претходној години и износи 6,4 милиона. Чиста добит је 11,98 милиона динара према 8,59 у претходној и 5,91 милиона у 1934 години. Као што се види, побољшање је знатно. Прошлогодишња чиста добит овако је подељена: на име 12% дивиденде (према 9% у 1985 и 6% у 1984 години) 96 милиона динара, тантијема 650 хиљада, резервном фонду 1 милион 194 хиљаде, а остатак од 541 хиљаде динара пренет је на нови рачун.
ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНИЦЕ ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ, Д. Д., ЉУБЉАНА
Услови рада наших фабрика хартије у току неколико последњих месеци су повољнији. Пред крај прошле године јавила се на светском тржишту велика тражња целудозе, тако да је и њена цена почела нагло расти. У вези с тим знатко су порасле и цене хартије, које су иначе у току неколико последњих година стално падале. Међутим, ово побољшање на тржишту хартије није могло још да дође до изражаја у билансима наше индустрије хартије за 1936 годину, јер су и у тој години, као и раније, цене биле у паду, а увоз стране хартије је и даље растао. Царинска заштита је незнатна, а врло често она није ни постојала, јер су под ознаком „ротационе хартије" увожене тако рећи бесцарински и друге врсте хартије. При таквој ситуацији наше фабрике у току 1936 године нису могле ни мислити на потпуно искоришћење свог капацитета. Од наше домаће индустрије хартије, која је груписана око Љубљане, Загреба, Сушака и Београда, највећа је Словеначка. Она је концентрисана у једном концерну, у виду акционарског друштва, са фирмом „Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. д., Љубљана". Пословање овог концерна у току 1936 године завршено је резултатом који једва задовољава. Све гране производње показују назадовање. Због тога су прошле године смањене и готово све позиције у билансу овог предузећа, које има 6 фабрика и две самосталне електричне централе, и то. три фабрике за производњу хартије — у Вевчама, Јанезији и Горичану, две фабрике за производњу дрвовине —