Narodno blagostanje — dodatak

i

112

готрајне кише ометале редовно вађење, довоз и предају репе. Откупљено је укупно 921.520. квинтала по цени: од 19,15 динара. Проценат искоришћења pene био је И,77%. Из ове репе произведено је 109.364 квинтала шећера. Крајем пословне године остало је заједно са старим залихама још 94.789 квинтала непродатог шећера према 81.351 квинт. крајем претходне пословне године. Последњих година производња шећера је била у порасту, као што се види из следеће таблице (у квинталима)

Година Прерађена репа Израђени шећер 1934/85 719.750 78.472 1935/36 642.355 81.818 1936/37 921.520 109.364 Међутим, због несразмерно великих залиха, насталих углавном услед слабе прође, што је — као што је познато — последица сувише високе трошарине на шећер, упра-

ва фабрике је била приморана да за наредну кампању погоди само 3.740 катастарских јутара шећерне репе, А то је испод половине површине која се обично засејава. Управа није имала другог излаза, иако је свесна чињенице да смањење засејаних површина значи исто што и смањење дохотка пољопривреде односно смањење дохотка пољоправредника-пронизвођача шећерне репе.

Осијечка шећерана билансира сваке године на дги 31 марта. Главне биланске позиције за четири последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1933/34 1984/35 1935/86 1936 57 у хиљадама динара

Инвестиције 60.974 61.712 61.717 62.496 Инвентар 2.727 2.719 2.700 2.669 Залиха робе 46.136 44.077 38.685 47.559 Материјал 2.595. 2.265 2.464 2.157 Семена 885 1.452 755 470 Дужници 15.147 17.778 39.291 36.722 Готовина — — 689 501 Ефекти 8.350 7.510 7.510 8.586 Губитак | —— 3.039 6.785 —

Пасива - ; Главница. 30.800 30.800 30.800 30.800 Резервни фонд 47.239 47.246 47.246 40.511 · Фонд курсне разлике 7.308 7.308 7.308 7.308 Фонд амортизације 25.441 28.246 31.050 33.890 Повериони 25.816 27.389 44.145 47.667 Добит 759 — — 988

Збир биланса 137.457 141.051 160.545 161.160

Губитак и добитак

Расходи | Произведња шећера 34.668 28.962 28.045 86.858. Пословни трошкови 6.759 5.268 5.296 5.763 Губитак на ефектима 3.020' 872 — —--= Отпис дубиоза 452 = —— 1.734 Порези 1.957 907 1.076 679 Амортизација 2.776 2.805 2.804 2.840 Пренос губитка —= —— 3.039 == Добит i 759. | == == 968

Приходи Од производње 49.798 35.015 84.496 48.855 Пренос добити 573 759 — · Губитак | —- | 8.089 6.735 ——

Збир прих. или расх. 50.371 38.814 41.161 48.859

Збир биланса износи 161,16 милиона и само је незнатно већи него крајем 1935/36 године. У пасиви видимо, да је резервни фонд прошле године смањен — због отписа пренетих губитака — са 47,25 на 40,51 милиона динара. Фонд амортизације је повећан за 2,84 милиона, и износи 33,89 милиона. И код поверилаца имамо повећање од 3,5-

милиона. Тиме су они достигли рекордну висину од 47,67

милиона. То је последица великих залиха непродатог шећера. :

Инвестиције су билансиране са 62,5 милиона прем= 61,7 милиона у 1985/86. То значи да је прошле године било нових инвестиција за око 780 хиљада динара. Ако од вредности инвестиција у активи одузмемо досадашњу амортизацију у износу од 33,89 милиона, излази да је њихова права билансна вредност само 28,6 милиона, што значи да. су оне већ отписане са преко 55%. Иначе, сопствена срел: ства су преко 2 пута већа од укупне билансне вредности

инвестиција и инвентара. То значи да је Осијечка шећера--

на финансијски одлично фундирана. У активи имамо још“ две важне позиције: залихе робе и дужнике. Као MITO im већ споменуто, залихе непродате робе су огромне. Оне износе 47,5 милиона према 38,6 милиона динара крајем претходне године. Дужници су нешто смањени, са 39,29 милиона крајем 1935/36 на 36,7 милиона динара у 1936/87 гоJUHHH. Због повећања количине прерађене репе и израђеног“ шећера знатно су већи и приходи од производње, који износе 48,8 милиона према 344 милиона у претходној 1985;36 увек знатно мањи него што су били у годинама нормалног рада и нормалних нрилика. На пример, још у 1929 или 1950" приходи од ноизводње износили су код ове фабрике преко 80 милнона динара годишње. Пословни трошкови су редуцирани на најмању меру и у 1936/37 износе 5,76 милиона. неште више него у 1985/36. Међутим, то: је сасвим природно с обзиром на певећање нроизводње. Разуме се да су

"прешле године и трошкови производње у односу на прет-

ходну повећани, делом због повећања надница, а делом због“ већег откупа репе. Упркос најригорознијој штедњи, чиста добит износи само 988 хиљада динара. Она је пренета на: нови рачун.

На крају да споменемо, да је прошле године настављена ликвидација афилираног предузећа, „Босанске индустрије шећера и жесте да. — Усора". Управа Осијечке“ шећеране напомиње да „по досадашњим успјесима ликвидације бива јасно, да за део: наше тражбине неће бити по крића, те ће настати потреба да се настали губитак. от= пише".

У управи Првог хрватско-славонског д. д. за индустрију шећера, Осијек, су ггг.: Антун па. Михаловић, прел=седник; Антонин Тиле и д-р Никола Кастренчић, потпрет-. седници; инж. Владимир Храховина, Франтишек Хрушка,. Отон Кноблох Вучански, Лазар Лађевић, Фране Паулић. Антон Шалек и Јосип Ф. Шмид, чланови. У надзорном одбару су ггг.: инж Будисдав Цвијановић, Антун Хржић, pa: њо Павличек, Рихард Пискачек, и Анте Шкарда:

а