Narodno blagostanje — dodatak

а аи

Тодина Приходи од Управни Добитак Губитак шпедиције трошкови 1930— –--- 1.409 - 1.349 - - -65 = 1931 1.863 1.308 63 1932 1.178 1.427 — 186 1933 1.492 1.289 203 1934 1.477 1.405 87 1935 1.570 1.499 148 1936 1.610 1.442 169 —

Приходи од шпедиције, а то су овде главни и једини приходи, износе у 1936 години 1,61 милиона. Од 1982, када су приходи били најслабији, они показују сталан пораст. То је последица све интензивнијег пословања. Разуме се, да су у вези с тим и трошкови у порасту. Приходи расту ипак брже од расхода, што је врло повољно. Чисти добитак у 1936 износи 169 хиљада према 148 хиљада динара у претходној и 87 хиљада у 1934 години. Једино је 1932 година завршена са губитком, јер је у то време и пословање било најслабије, а друштво је имало ин неке ванредне издатке због већ споменуте фузије.

У управи су господа: Артур Гвоздановић, Арнолд Фрис, Јаков Косер, Крешимир Бровет, Рихард Кевин-Липер, Лео Банет, Данило Картагин, Павле Алтштетер, Жига Штајнер и Роберт Радо.

КОНТИНЕНТАЛНО БАУКСИТНО РУДОКОПНО И ИНДУСТРИЈСКО Д. Д. ЗАГРЕБ

Тражња за баукситом и алуминиумом, који се из њета добија, све је већа. Форсирано наоружање у свету је најглавнији узрок повећања тражње. Као што је познато, алуминиум је с обзиром на незнатну специфичну тежину најзгоднији метал, поред осталога, и за авионе. Важни потрошачи алуминиума су такође железнице и аутомобилска индустрија, затим индустрија кухињског посуђа, извесне тране електротехничке индустрије, индустрије спортских справа итд. Развитак индустрије алуминиума у свету је од великог значаја и за нашу земљу, јер упоредо с њеним напредовањем нагло расте и наша производња бауксита. Према подацима Народне банке о рударској производњи у нашој земљи последњих година наша производња бауксита је износила:

6 Године тона Индекс производње База 1927 = 100 1928 100.328 100,00 1929 103.369 103,03 1930 94.700 97,38 1931 64.842 64,63 1932 67.086 66,88 1933 80.855 80,59 1934 84.828 84,55 1935 216.197 215,49 1936 292.174 . 291,22

Пре кризе наша производња бауксита износила је просечно 100 хиљада тона годишње. За време кризе, која је била захватила целу привреду, смањила се и наша производња бауксита. Међутим, већ у 1932 опадање производње је престало. У току 1982, 1933 и 1934 прилике се постепено, али још доста споро поправљају. Међутим, у току следеће две године пораст производње је тако брз, да је она у 1936 око три пута већа од оне у годинама пре кризе, а у односу на 1931 или 1932 годину она је готово упетеростручена. Са много вероватноће може се тврдити да ће наша продукција бауксита ускоро достићи висину од пола милиона тона годишње. Цео произведени бауксит смо до сада извозили, јер још нисмо имали сопствене фабрике за прераду бауксита У алуминиум. Сада ће се извесан део ове руде трошити У

159

земљи, благодарећи подизању фабрике алуминиума у Лозовцу крај Шибеника, која је у августу о. г. пуштена у погон. Капацитет нове фабрике је сасвим довољан до покрије домаћу потрошњу алуминиума, а имаћемо извесне количине и за извоз. Мпак треба иматиу виду да је наша производња бауксита већ толика, да је не би могло апсорбовати ни неколико фабрика алуминиума. То значи да ће наша баукситна индустрија и даље највећим делом бити упућена на извоз. Највећи увозник наше баукситне руде је Немачка, која је такође и највећи продуцент алуминиума у свету.

Баукситне наслаге Континенталног баукситног д. д. налазе се у Херцеговини и у Далмацији, код Дрниша, у непосредној близини наше нове фабрике алуминиума, а имају врло згодан положај и за извоз. Због тога су врло повољни и изгледи за развитак овог предузећа. Кнтинентално баукситно д. д. основано је 1929 године. Биланси за 1929 и 1930 закључени су само с незнатним добитком. Од 1981 до 1934, због опште привредне кризе и смањења производње и извоза пословање је стално завршавано с губитком. У 1985 био је постигнут чисти добитак од 380 хиљада динара. Када се од овог износа одузео пренос губитка из ранијих година, главној скупштини акционара за 1935 годину остао је ипак на расположењу износ од 324 хиљаде, односно 15% од главнице. Чисти добитак за 1936 годину износи 1,37 милиона динара. То претставља скоро 14%-тно укамаћење главнице. Биланси Континенталног баукситног д. д. за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања Актива 1983. 1934. 1935. 1986.

У хиљадама динара Руд. посед и инвестиц. 4.559 4.849 7.526 7.709

Предкоп 1.359 1.816 — не Благајна RE USR ___ 10 Залихе 4.846 3.810 6.750 8.900 Дужници 1.346 12799. 12766. 17613 Губитак 79 56 — то Пасива Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Рез. фонд | o — 430 Фонд амортизације 1.114 1.817 2.021 2.821 Резерва за порез — 50 250 250 Повериони 9.077 8.957 92.447 19.338 Пренос добитка (— 86) (—79) (—>56) 23 Чисти добитак тек. год. (7) (23) 380 1.370 Збир биланса 12.191 12.324 27.042 34.232

Збир биланса, који се раније готово стално кретао између 11 и 12 милиона динара, био је достигао крајем 1985 године износ од 27 милиона, а у току 1936 је и даље растао, тако да крајем те године износи 342 милиона динара. То је последица интензивнијег пословања у току две последње године.

У активи имамо само три позиције: залихе, дужнике и рударски посед са инвестицијама. Залихе су исказане са 8,9 милиона и веће су за 2,15 милиона него у претходној години, а према 1934 оне су више него удвостручене. Још већи пораст показује позиција дужника. Крајем 1931 дужници нису прелазили износ од ! милион динара, у 1984 они износе 1,8 милиона динара, у 1985 години 19,76 милиона а крајем 1936 они су достигли износ од 17,6 милиона динара. Овако велики пораст дужника је само једним делом у вези с интензивнијим радом. Главни разлог је у томе, што се поледњих година морало дуже чекати на плаћање, које се обрачунава преко клиринга. Разуме се да су упоредо с тим и повериоци морали знатно порасти. Рударски посед и инвестиције исказане су крајем 1936 године са 7,7 милиона динара према 7,5 милиона у претход-