Narodno blagostanje — dodatak

176

износи још увек преко 190 милиона динара (према 963 милиона у 1929/30).

Рачун изравнања

Актива 1933/34 1934785 1985/36 1986/37 | 30-IV 30-IV 30-IV 30-IV Благајна о 454 609 261 255 Хартије од вредности 436 436 441 474 Држ. благајн. записи — — — 2.000 Дужници 24.751 35.015 19.433 92.915 Залихе 42.649 39.647 47.190 44.616 Индустријске пруге 5.757 5.584 5.339 5.857 Машински уређај 66.737 66.701 66.686 66.823 Покретности 1.851 1.363 1.370 1.887 Прелазна актива — — 138 157 Губитак са преносом 1.629 1.628 1.410 Пасива Главница 16.000 16.000 16.000 16.000 Фонд за пов. главнице — 34.000 34.000 34.000 34.000 Фонд валоризације 13.882 13.882 13.882 13.882 Резервни фонд 2801 578 578 578 Фонд амортизације 44.654 44.654 49.363 54.063 Повериоци 79.075 89.828 75.073 71.834 Прелазна пасива — — —— 26 Добит са преносом — — — 463

199.068 188.901 190.847

Главница „Црвенке“ износи само 16 милиона. Из тога би се у први мах могло закључити да предузеће углавном ради туђим средствима. Међутим, то није тачно, јер разни фондови, урачунавши и амротизациони, износе 102,5 милиона динара, тако да укупна сопствена средства достижу 118,5 милиона, док су туђа билансирана са 71,8 милиона динара.

„Црвенка“ је подигнута 1911 године. Главница је првобитно износила 5 милиона круна, у 1920 години је повеКана на 5 милиона динара, у 1922 на 8 милиона, а 1923 године на 16 милиона динара, колико износи и данас. У току 1927 извршена је валоризација предратних инвестиција. Целокупан вишак, који је добијен валоризацијом, употребљен је искључиво за фондове. Фонду за повећање главнице је дато 34 милиона, специјалном валоризацијом фонду. 13,88 милиона, а фонду амортизације 14,75 милиона. Овај последњи фонд износи крајем 1936/37 године 54 милиона, што значи да је у току последњих 10 година повећан за скоро 40 милиона динара. Фонд за покриће пословних губитака, који је још у 1932/38 износио 8586 хиљада, не јавља се више у билансу, а редовни резервни фонд је смањен са 2,8 милиона у 1933/34 на 578 хиљада динара. У последњој години у пасиви је било промена само код два рачуна: фонд амортизације је повећан за 4,7 милиона, а повериоци су смањени за 3,2 милиона, на 71,8 милиона динара.

У активи има више промена, али су значајније такобе само две, и то смањење залиха за 2,3 милиона и повећање дужника за 3,5 милиона динара. То се може објаснити чињеницом да је производња шећера у 1936/37 била за око о(јф мања него у претходној години. Међутим, прођа је била нешто боља. На то указује и појава једне нове позиције у активи, наиме, благајничких записа, који су билансирани са 2 милиона динара. Иначе, залихе износе нешто мање од 45 милиона, дужници су билансирани са око 23 милиона, а укупне инвестиције са 120 милиона динара. Однос између инвестиција и сопствених средстава је повољан.

Збир биланса 190.435

Рачун губитка и добитка

Расходи 1933/34 1934/35 1935/86 1986/37 Општи трошкови 1255 964. 995 1.068: Плате 2.002 1.853 1.906 1.875 Осигурање 429 452 474 482 Порези 1.829 744 639 479 Камата 18.883 9.134 8.257 8.158: Амортизација =>— —— 4.709 4.700 Отпис ненапл. потр. 55 39 5.651 1.493 Пренос губитка. — — 1.628“ 1110 Чиста добит — _—— — 463

Приходи Бруто приходи 14.840 10.983 22.837 20.081 Напл. отп. потраж. — — —— 48 Пренос добити 1.598 — — Пренос фондова 886 2.223 — = Остаје губитак 1.629 1.629 1.410 = Збир прихода-расхода · 18.954 14816 24.262 20.129

Бруто приходи у 1936/37 износе 20 милиона и сма-

њени су у односу на претходну годину за око 12%. Како:

је прошле године производња шећера била за око 20% Maња него у 1935/36, види се да је процентуално смањење прихода мање од опадања производње. Да није тако, коначни резултат пословања морао би да буде опет врло повољан. Једино треба напоменути, да је прошле године отписано 15 милиона на име ненаплативих потраживања према 5,65 милиона у 1935/36. Ти отписи су делом последица кризе, а делом су изазвани законском зиштитом земљорадника. Јака конкуренција међу фабрикама приморала их је да одобравају знатније кредите купцима шећера, тако да се и поре; највеће опрезности унапред морало рачунати с тиме да ће извесна потражња постати сумњива. Затим је био доста знатан и отпис потраживања од дужника—земљорадника. Отпис ненаплативих потраживања у 1936/37 односи се искључиво на дужнике— земљораднике. Трговци — купци шећера плаћају сада добро.

Пословање у прошлој (1936/87) години завршено је са добитком од ! милион 874 хиљаде. ТО је омогућило да се потпуно отпише пренос губитка од 1,41 милиона из претходне године. Остатак добитка од 463 хиљаде динада пренет је на нови рачун.

У управном одбору налазе се гг:: Адолф Минх, Ђорђе Јовановић, Лео Петерка, Рихард Шкарка, Јосип Бекерус, Сто Манделик, д-р Емануел Лесић, Франтишек Навратил, Павле Енгел, Јозеф Пара и Михајло Ђурић. У надзорном одбору су господа: Вацлав Витек, инж. Милош Илић, инж. Добривоје Поповић, Јосип Визек и Милош Екерт.

„Каштел“, творница кемијско-фармацеутских производа д. д., Загреб

У допуну наше анализе биланса у бр. 45 од 0. год. саопштавамо нашим читаоцима да је друштво за 1936 годину делило 6% дивиденде у укупном износу од 180.009 дин. Остатак чистог добитка од 19.500 дин. пренет је на

нови рачун.

Фбоновике претплату