Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

РА Ава и УТЕНА

Ра ЊЕ

ГАНИ

БИЛАНСА

Додатак „Народном. Благостању“ |

БРОЈ 1

БЕОГРАЛ, 1. ЈАНУАР 1938.

PRVA SRPSKA PARNA PIVARA ĐORĐE VAJFERT A. D., BEOGRAD

Kod gotovo svih ranijih analiza bilansa naših pivara za nekoliko poslednjih godina mi smo stalno ukazivali na neprekidno pogoršavanje prilika u ovoi industriiskoj grani. Opšta privredna kriza i smanjenje kupovne snage potrošača morali su imati ı na potrošnju piva Vrlo nepovoline posledice. Ali privredna depresija nije bila ni jedini ni glavni uzrok opadania potrošnie. Smanjivanje potrošnje piva je u daleko većoi

'meri izazvano stalnim povećavanjem trošarinskih stopa na pivo

i favorizovaniem potrošnje vina i rakije. Naša fiskalna poli-

'tika učinila je pivo i suviše skupim pičem. Posledice su bile

kafastrofalne. Đrodaja piva kod nas iznosila је:

1927 740.000 h! 1932 338.095 hi 1928 728.687 h!l 1933 214.647 hl 1929 674.673 hl 1934 210.132 h! 19980 658.763 #1 1985 219.176 hi 1951 540.254 hi 1936 211.921 hi

Ovi su podaci dovoljino rečiti. Opadanje prodaje piva zauzelo je naročito teške dimenzije u 1931, 1932 i 1933 godini. U 1933 je bilo prodato samo 214.647 hl, što ne pretstavlja ni 30% od prodaje u 1928 godini. U 1934, 1935 i 1936 prodaja je ostala stacionarna, po prilici na nivou iz 1983 godine. Podaci za 1937 godinu nisu još sređeni. Prema primljenim izveštajima opadanje prodaje prošle godine je ne samo zaustavljeno, nego je zabeležen i izvesan porast potrošnje. Međutim, tai porast je tako malen (oko 10%), da se može reći da naša pivarska mdustrija još uvek preživljuje najtežu krizu.

Naša poljoprivreda imala je uzastopce dve vrlo dobre Žetve sa rekordnim cenama. Osetno se je popravilo i stanje drugih privrednih grana. Kupovna snaga stanovništva је роrasla. Uprkos tome, Uprava Prve srpske parne pivare Đorđe Vajfert a. d., Beograd, gleda sa mnogo opravdanog pesimizma na dali razvitak prilika u pivarskoj industriji. U izveštaju koji je ona podnela zboru akcionara održanom 15 decembra 1937 veli se između ostaloga: >Mi ne samo da minulu godinu završavamo bez dobitka, no i otpise nismo mogli vršiti u onoi meri koju bi zahtevali principi jednog racionalnog gazdovanja. Javni tereti koji pritiskuju našu industriju ostali su išti, pa čak su u nekoliko i pogoršani i sve dok to stanje bude trajalo mi ne možemo očekivati nikakvu ozbiljnu popravku teškog položaja u kome se nalazimo od kad је Kriza na-

_ stupila«.

Evo nekoliko interesantnih podataka o poslovanju Vaifertove pivare:

Godina Čista dobit Otpisi Investicije Zbir bilansa

u hiljadama dinara

1930/31 5.914 "5.298 - 35.151 91.826 1931/32 40 1.567 36.806 86.265 1932/33 28 584. 37647 86222

ГОДИНА Х 1933/34 151 2419 32.989. | | 2054: 1934/35 237 2.670 35.975 79.573 1985/36 78. || 12567 34.639 81.811 1936/37 251 3.604 | 32.950 84.790

Čista dobit, koja je još 1930/31 godine iznosila 5,9 miliona prema 7,45 miliona dinara u 1929/30, kreće se poslednjih šest godina između 23 i 250 hiljada. Prosečna čista dobit od 1981/82 до 1936/97 iznosi po 130 hiliada dinara godišnje. Šta ova cifra znači moći će se oceniti samo onda, ako. se uzme u obzir da je ovde u pitanju preduzeće koje radi sa dcapitalom od preko 80 miliona, od čega otpada skoro 32 miliona dinara na sopstvena sredstva. Prosečna rendita angažovanog sopstvenog kapitala ne iznosi ni 4 pro mille. Ako se malo pažljivije razgleda račun gubitka i dobitka, videće se da ni ova zarada nije stvarna i da je ona jedino rezultat činjenice da ije pivara svela amortizaciju na najmanji mogući obim. U 1930/31 otpisi su iznosili 5,92 miliona, a u toku poslednjih šest godina prosečno godišnje po 9,2 miliona. Međutim, u toj cifri nije sadržana samo amortizacija investicija, nego i otpis пеnaplativih potraživanja, Roja su u godinama krize, prirodno, morala biti srazmerno veća nego.što su bila ranije. Pivara je, dakle, u znatnom zaostatku s amortizacijom, što znači da o nekom rentabilitetu već odavna пета п1 сомога.

Fiskalno opterećenje piva je kod nas suviše visoko. Sama trošarina iznosi oko 250 dinara po hi, a skupni porez 18 dinara. Tome treba dodati tečevinu, samoupravne ·prireze, trošarinu na električnu struju itd. Potrošač plaća pivo u detalinoj prodaji po 10 dinara litar. Od toga dobijaju država i samouprave skoro 30%, gostioničari oko 37%, a pivare samo 30--35%-. Od sume koju dobijaju pivare moraju se platiti sirovine, pogonski materijal, radničke nadnice i plate nameštenika, troškovi prevoza ı dostave gostioničaru, doprinosi za socijalno osiguranje i svi ostali produkcioni i režiijski troškovi. Pivare su na taj način kod današnjih prilika u nemogućnosti da snize svoje učešće u ceni. .

Treba priznati da „ni položaji gostioničara _ ве lak. Naime, broj gostionica је suviše veliki, tako da se režijski troškovi gostioničara moraju podeliti na male količine prodatog pića. Usled toga ie sniženje cena i s ove strane znatno otežano. S obzirom na to, pobolišanje u ovoj važnoj privrednoi grani može da dođe jedino od smanjenja fiskalnih tereta. Trošarine bi trebalo sasvim ukinuti ili bar znatno sniziti. Povećanje potrošnje piva, koje bi se time izazvalo, moglo bi sigurno vrlo brzo da nadoknadi privremeni тапјак u fiskalnim prihodima, koji bi usled sniženja trošarinskih stopa mo-

gao da nastane. U kojoj je meri naša trošarinska:' politika bita

štetna i po fiskalne interese države i samoupravnih tela, po-

kazuju i podaci Vajfertove pivare o plaćenoi trošarini. Ova

je iznosila (u hiliadđama dinara):