Narodno blagostanje — dodatak

Додатак „Пародном РБлагостању“

__БРОЈ 5

“ Садржај:

Славекс д. д. за шумску индустрију, Загреб

Посавска штедионица д. д. Сисак

СЛАВЕКС Д. Д. ЗА ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ, ЗАГРЕБ

Криза на међународном тржишту дрвета појавила се већ у 1980 години. Рекордни извоз дрвних производа имали смо 1929 године са 2.469.8 милиона тона у вредности од. 2.081,1 милиона динара.

-- Поправљање општих „привредних прилика, које је почело 1933 године, било је довело до извесног олакшања н у дрвној индустрији, али је оно било пролазно. У 1985 и: 1936 прилике су се овде биле опет знатно погоршале. Извоз дрва је н даље опадао, али то није било више 1олико у вези са коњунктурним моментима, колико је последица абисинског и шпанског рата. Као што је познато, санкције према главној увозници нашег дрва, Италији, почеле су у новембру 1935 н трајале су све до септембра 1936 године. Средином 1935 почео је затим и грађански рат у Шпанији, на чијим се тржиштима наша дрвна инду стрија била такође лепо афирмирала. = - После читавог низа врло тешких година дошло је, најзад, у току 1936 н до дуго очекиваног повољног преокрета на међународним дрвним тржиштима, а у вези с тим и на нашем домаћем. У јесен 1936 пораст тражње био је већ доста знатан, тако да је ожнвела и производња. У вези с тим долази и до линеарног повишења цена. Иначе, пораст тражње је последица побољшања општих привредних прилика и повећања грађевинске делатности. У вези с наоружањем порасла је, поред тога, и тражња ових грана ратне индустрије које прерађују дрво или га употребљавају као готов производ. Најзад, у току последњих година су смањење и залихе. Као што су раније, из страха пред даљим падом цена, набавке редуциране на најмању меру, тако су оне сада, из страха пред даљим порастом цена, форсиране.

Повољна коњунктура за нашу дрвну индустрију још увек траје, тако да смо у току првих 9 месеци 1937 године успели да извеземо 911.077 тона разних шумских производа у вредности од 8571 милиона дин. У истом раздобљу 1936 извезено је само 469.170 тона за 4538,5 милиона динара. То значи да је извоз повећан за 4499 хиљ. тона односно за 94% по количини и за 403,6 милиона динара или за око 90% по вредности. Повољно се развија и „потрошња У земљи. Међутим, у 1987 се ипак још ни издалека нисмо могли приближити успеху из 1929, па чак ни ономе из 1930, у којој је вредност нашег извоза била Само незнатно мања од 1,6 милијарди динара. Иначе, приликом оцене данашњих повољних прилика у нашој дрвној индустрији, треба имати у виду да су и трошкови производње повећани. Порасле су, пре свега, цене шумама, затим радничке наднице и све јавне дажбине. Честа разочарења доноси н платни промет преко разних клиринга. Све су скупље и шумске таксе. Повластице које су ра-

није дозвољаване укинуте су. Услед тога није порвсла ни

БЕОГРАЛ, 29. ЈАНУАР 1938,

ГОДИНА Х

чиста добит предузећа шумске индустрије у мери у којој би се то могло очекивати с обзиром на пораст подизводње и промета.

Тешкоће на које је у 1936 и у току неколико претходних година наилазила наша индустрија дрва осетио је у пуној мери и „Славекс“, који долазн у ред наших н2:већих предузећа шумске индустрије. „Славекс“ спада У концерн Општег југословенског банкарског друштва. Уске везе са овим јаким заводом омогућиле су му да наврши успешну реорганизацију и да елиминише знатне губнуке, који су последњих година настали. -

„Славекс' закључује своју пословну годину 31 октобра. Биланси за 1929 и неколико последњих година овако нзгледају:

Рачун изравнања

Актива 1929 1934 1985. ı 1936 у хиљадама динара

Благајна 152 366 216 256 Ефекти 4,370 9.651 2571 2.532 Менице — 99 122 156 Дужници 95.598 7.202 9.892 11.509 Потр. од афил. пред. 34.547 2.758 1.285 1.158 Залихе 35.547 20.865 99.434 22.391 Шуме и домене Пакрац—

Буч—Каменско — 19.175 17.478 16.185 Зграде, пил. постр., ;

шум. жел. итд. 14.071 15.007 15.199 Губитак ПН 11.969 USS 4.

Пасива - io Главница 15.000 15.000 15.000 15.000. Pea. фонд 17.499 — —— = Фонд амортизације 71171 7.037 7.797 7.865 Потпорни фондови — 562 562 562 Повериоци 73.020 56.865 44.670 46.883 Преносне позиције — 608 1.101 959 Ненсплаћена дивиденда —— 20 90 20 Добитак 1.349 LU 53 === Збир биланса 114.524 80.093 69.203 70.089

Крајем 1929 године сопствена средства „Славекса", не рачунајући чисти добитак ни фонд амортизације, износила су 32,43 милиона, од чега је отпадало 17,43 милиона на редовни резервни фонд и 15 милиона на главницу. Последњих година су због кризе изгубљенн цео резервни фодн н четири петине глвнице. Биланси „Славекса' су увек састављани са свом потребном ригорозношћу. Отворено су признавани н сви губици, али су се одмах предузимале и потребне мере да се они из биланса елиминирају. На тај. начин је за покриће губитака ре: зервни фонд већ у 1930 години смањен са 17,48 на 9,3 милиона динара. Како је пословање и у 1931 закључено. са знатним губитком, резервни фонд је те године потпуно