Narodno blagostanje — dodatak

80

Višak primania fonda

2.491 Ostavljači prošlih ostava 25.036 Polagači privrem. zaloga dužn. po uredbi 84 Zbir bilansa 1.200.239

Fond za isplatu zemljoradničkih dugova

Izdavanja 1937 u hilj. din.

Prvi anuitet stavljen na raspolaganje

ustanovama 129.133 Troškovi 15.397 Višak primanja za prenos 2.491

Primanja Izvršene naplate od dužnika 143.474 Prihod od kamata 3.433 Provizija 102 Vanredni prihodi 12 Zbir računa 147.029

Direkcija zaključuje godinu sa dva računa: bilansom i računom fonda za isplatu zemljoradničkih dugova. Vrlo jednostavan je račun fonda. Niemu su kreditirane naplate od dužnika u iznosu od 143,5 mil. din., koje su upotrebljene za isplatu anuiteta u iznosu od 129,1 mil. din. i troškova 15,4. mil. dok su 2,5 mil. din. preneta na novi račun. U bilansu se većina pozicija pojavljuje jednovremeno u aktivi i u pasivi. To zbog toga što Direkcija nema vlastitih sretstava, niti rukuje tuđim. Ona je zapravo Centrala preko koje se obavlja obračun između novčanih zavoda i zemljoradnika dužnika. Direkcija je do kraia 1937 god. odobrila ustanovama ukupno 199.2 mil. din. po računu privremenog anuiteta. Novčanim zavodima je stavljeno na raspoloženje u gotovom 199,1 mil. din. za privremeni prvi anuitet, a od toga je već isplaćeno 33,3 mil. u ime preduima za prvi anuitet i 133,3 mil. u 3" obveznicama za 25% otpisa na ime kvote za obveznice. Direkcija je krajem 1987 imala 86,5 mil. din. gotovine i 326,7 mil. 3% obveznica u depozitu.

Rad oko pregleda i sređivanja materijala ogroman je ı nije mogao biti svršen do kraja godine. I u prkos toga, ustanovama је до 31. XII. 1937 stavljen na raspoloženje prvi anuitet u punom iznosu i to u glavnom prema visini zemljoradničkog portfelia kako su ga ustanove prijavile. U izveštaju se kaže da će se u toku 1938 god. sređivati materijal. Posle toga će biti stavljen posao Direkcije na drugu osnovu. Ona je u 1937 g. uprkos svima teškoćama uložila mnogo truda, da likvidacija zemljoradničkih dugova bude što snošljivila za novčane zavode.

»PUTNIHK«, DRUŠTVO ZA SAOBRAĆAJ PUTNIKA I TURISTA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI, BEOGRAD

U 1937 god. »Putnik« je završio petnaestu godinu svoga rada. Za to vreme je ime »Putnik« postalo opšte poznato, ne samo kod onog malog broja imućnih ljudi koji često putuju i posećuju banje i turistička mesta, nego i u širokim narodnim slojevima. »Putnik« je postao popularan. Ako se pitamo za uzroke tog nesumnjiyog uspeha, koji je postignut za srazmerno kratko vreme, moramo se vratiti malo nazad i tražiti odgovor iz ranijih izveštaja društva, kao i analiza bilansa koji su objavlieni u dodatku »Narodnog blagostanja«. Iz njih ćemo videti da je u velikoi meri porastao propagandni rad društva. Propagandna izdanja dostigla su blizu jedan

milion primeraka u 1987 g. prema 440.000 godinu dana ranije i svega nekoliko hiljada u 1924 god. Dejstvo štampane reči pojačano je fotografijama i filmskom propagandom. U 1937 g. izrađeno je u ateljeju društva 27.565 običnih fotografija prema 20.434, 16.033 i 9.424 u prethodnim trima godinama, 15.897 uveličanih prema 11.013, 3.321 i 1.940 i 337 dužnih metara velikih fotografija od 1 do 2 metra prema 938, 50 1 10. Društvo je organizovalo i niz predavanja preko radia i па Narodnom univerzitetu, o prirodnim lepotama naše zemlje. Propagandni rad vrši se vrlo intenzivno i u inostranstvu. Njegova središta su turistički biroi u Parizu i Berlinu, kojima je Ministarstvo trgovine i industrije dalo titulu zvaničnih turističkih pretstavništava naše države. U anglo-saksonskim zemljama Putnik još nema svoje biroe. Da bi u tim zemliama stvorilo raspoloženje za posetu naše zemlje, društvo je snimilo jedan film u boii, koji je isključivo namenjen propagandi u tim zemljama.

»Putnikova« propaganda u mnogome je doprinela da je naša zemlia ušla u red turističkih zemalja. Taj uspeh је tim veći što ni saobraćajni uslovi ni komfor u vrlo velikom delu naših bania i klimatskih mesta nisu pogodni i pre sputavaju nego što unapređuju turizam. U prošloi godini naš turistički promet pokazuje opadanie po broju posetilaca. Broj domaćih i stranih turista bio je 907.995 prema 944.916 џ 1936 г., 1,009.728 u 1935 g., 946.380 u 1934 g. i 884.446 u 1933 g., dakle najmanji za poslednie četiri godine, a samo nešto veći nego u 1933 god. Ali zato je prošla godina rekordna po broju probavlienih dana koji je iznosio 5.289 mil. ртета 5.265 mil., 5.117 mil., 4.644 mil. i 4.989 mil. Interesantna je pojava da broji stranih turista raste u 1937 g. nasuprot domaćim, ali broj probavlienih dana pada opet suprotno prema boravku domaćih +urista. Interesovanje za naše krajeve u inostranstvu je veliko, ali ograničenia u dodelivanju deviza u zemljama sa deviznim režimom, primoravala su putnike da skrate svoj boravak. Domaći posetioci su duže vreme boravili u pojedinim turističkim mestima. To je nesumnjivo dokaz, da su pojedinci u mogućnosti više da troše u f{urističke svrhe. Opadanje broja posetilaca pokazuje, međutim, da su naša turistička mesta još preskupa i nepristupačna za šire slojeve. Ni najbolia turistička propaganda ne može da koristi, ako su putnici izloženi troškovima, koji prelaze njihovu platežnu moć. Turistička propaganda, koju obavlia Putnik po sasvim modernim načelima, imaće puno uspeha tek onda, ako se ispune lokalni preduslovi u pojedinim turističkim mestima.

Društvo je u 1937 g. potrošilo za propagandu 4 mil. din. prema 3 mil. u prethodnoj godini. Tai izdatak je mnajose{ljiviji rashod društva, i ako nije najveći. Iz donje tablice зе vidi da je najviše izdato za provizije i to 5,6 mil. din prema 4,7 mil.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Lični izdaci 1.285 1.603 1.525 1.722 Materijalni izdaci 484 550 480 560 Porezi i takse 574 422 145 1.258,6 Otpis inventara 775 17 119 131 Otpis dubioznih potraživ. 1.984 101 209 199 Sudski i advokatski trošk. —— — — 67 Izdaci za propagandu 2.736 4.081 3.139 4.018 Isplaćene provizije 4.304 4.253 4.721 5.636 Troškovi komer. jedinica 1.404 1.701 1.628 1.958,9 Dobitak 1.486 1.619 612 2125