Narodno blagostanje — dodatak

које је продаја и прошле године наилазила. Главне билансне позиције за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1935. 1985. 1937. Непокретности 51.376 15.484 17.538 17.087 Машине и апарати 20.065 18.666 17.694 15.993 Транспортна средства 729 582 335 154 Покретности 198 202 282 334 Сировине и готова роба 8.397 9.186 12.183 12.260 Дужници 66.676 66.692 65.456 57.890 Благајна 706 874 1.128 668 Хартије од вредности 54 54 1.754 10.058 Преносне позиције — 445 363 521

Пасива Главница 80.000 80.000 80.000 80.000

езерве 16.349 16.913 17.768 18.952 Повериоци 9.962 6.250 6.792 3.784 Преносне позиције 366 378 188 186 Добит 5.910 8.593 11.985 11.527 Збир биланса 119587. 119135 „116.783. 14460

Рачун губитка и добитка

Расходи Амортизација 5.743 5.955 6.426 5.862 Добит 5.910 8.598 11.985 11.527

Приходи Пренос добити 267 45 39 541 Бруто добит фабрик. 11.157 14.022 17.928 15.696 Камате 228 481 444 1.099 Збир прих. или расх. 11.652 14.548 18.411 17.329

Већ на основу летимичног прегледа пасиве можемо констатовати да је предузеће необично снажно фундирано. Код нас има врло мало других фабрика које би сеу том погледу могле ставити у исти ред са Солвајевом фабриком соде. Готово цео обртни капитал састоји се само из сопствених средстава. Главница износи 80 милиона, резерве — без фонда амортизације — скоро 19 милиона, чиста добит 11,5 милиона, а повериоци су исказани са циглао 3,78 милиона динара. То значи да на сопствена средства отпада 96,5%/ целокупног обртног капитала фабрике. У односу на претходну годину резерве су повећане за 1,2 мил. а повериоци су смањени за 3 мил. дин. Склони смо претпоставци да фабрика и нема поверилаца у правом смислу. Износи који су закључени преко рачуна поверилаца претстављају вероватно неисплаћену дивиденду, разне депое и слично. Преимућство Солвајеве творнице и лежи у томе да она не ради са туђим средствима. Уосталом, тиме се може објаснити и чињеница да је она и у годинама опште производње била у стању да своје пословање увек закључује с одговарајућим чистим добитком.

У активи видимо да су укупне инвестиције, по одбитку амортизације, билансиране са 33,57 милиона. Фабрика има ту сигурно знатне тихе резерве. Њена постројења и машине су најмодерније и најсавршеније и вреде у ствари знатно више. У току последњих 7—8 годинд обновљене су готово све инвестиције. Од 1930 до краја 1937 било је нових инвестиција за око 45 милиона динара. На име амортизације отписано је у истом раздобљу око 40 милиона динара. У току прошле године за нове инвестиције је издато око 3,5 милиона, а амортизација је износила 5,8 мил. динара.

Залиха сировина и робе износи 12 милиона, готово једнако као и крајем претходне године, Хартије од вредности су билансиране са 10,05 мил. према 1,75 мил. у 1986. „Дакле, повећане су за око 8,3 мил. По прилици за исто толико су смањени дужници који износе 57,4 мил. према 65,4 мил. у 1936. Преко рачуна дужника књиже се и незапослена средства предузећа, која се налазе као улог у банкама.

113

На то указује и позиција приходима.

Бруто-добит од фабрикације износи 15,7 мил., за 2,2 мил. мање него у 1936. То је последица смањења извоза и поскупљења производње (услед пораста надница и већих цена за сировине) риходи од камате износе 1,09 милисна и већи су за 650 хиљ него у претходној години. Благодарећи томе као и чињеници да је прошле године пренос добити био за око пола милиона већи него у 1936, прошлогодишња укупна чиста добит се не разликује много од оне из 1936. Она износи 11 мил. 527 хиљ. према 11 мил. 985 хиљ. у претходној години, и овако је подељена: за 129/: дивиденду (према 12%0 y 1986, 97 У 1985 и 6% у 1984) 9,6 мил., резервном фонду 1 мил. 98 хиљ., за тантијему 650 хиљ. и пренос на нови рачун 179 хиљ. дин.

У управи су г.г.: Ернест-Џон Солвај (претседник), Јозеф Бенеш (потпретседник), Едор Лефевр, Рене Бсел, Барон Робер Жандебјен, д-р Цветко Грегорић, Жорж Анре, Вјекослав Јелавић, д-р Василије Ј. Јовановић, Матија Поповић, Перо Стокановић, д-р Станко Шверљуга, Осман Виловић. Чланови надзорног одбора су господа: Милан Баран, Пол Масон и д-р Стево Милчић.

„камате“, која се налази међу

ПРВА ПУЧКА ДАЛМАТИНСКА БАНКА У СПЛИТУ

Прва пучка далматинска банка основана је још 1871 године, па је не само најстарија банка у Далмацији, нег> и једна од наших најстаријих банака уопште. Она је некад играла знатну улогу и у политичком животу и била је снажан бедем хрватског елемента у борби против аутономиста, који су у оно време у својим рукама имали претежни део привредне делатности у далматинским градовима. Морамо нагласити да банка ипак никада није искоришћавана за страначке сврхе. Ради тога није ни имала никаквих потреса. Све до конца светског рата банчина главница је износила 480.000 круна. Повишење до 10 милиона динара извршено је постепено, делом новим уплатама, а делом издавањем гратис-акција. Тако су и 1927 године, када се главница повисила са 6 на 10 милиона, за 2 милиона ди“ нара биле издате бесплатне акције. Конзервативност је једна од главних одлика Прве пучке далматинске банке. Због тога она никада није хтела да зна за филијале, иако је с обзиром на свој реноме могла лако да се пласира по чи: тавој Далмацији. Банчин делокруг је на тај начин ограничен скоро на сам Сплит и његову најужу околину. Упркос томе она је успела да постане највећим новчаним заводом Далмације. Позната је и велика ригорозност баччина код подељивања кредита или есконта меница. Она се с правом убраја у ред наших најопрезнијих и најсолиднијих новчаних завода.

Банчина огромна опрезност и солидност дошле су јасно до изражаја и за време последње банкарске кризе. Криза поверења, која је избила у јесен 1931 г., била је општа, па ју је осетила и Прва пучка далматинска банка. Међутим, она је увек могла да удовољава захтевима својих улагача износима које је добила од својих дужника. Заштитом се никада није морала користити, а није се морала ослањати ни на треће заводе, па ни на Народну Ga ку. Од јула 1931, када су њени улошци били рекордни, де краја 1932 она је својим улагачима искључиво сопственом снагом била исплатила преко 36 милиона динара, односно око Уз њихових целокупних потраживања. Банчина одмах расположива средства била су и после тога врло знатна а и остала њена иктива била је толико сигурна и ликвидна, да се унапред могло знати да банци не може више ништа нашкодити. Банчина потраживања од земљорадника нису била знатна, тако да је и у том погледу бно искључен сваки потрес. С обзиром на то вратило се доста брзо и поверење улагача. Већ у току 1933 одлив улога је