Narodno blagostanje — dodatak

142 лансирања измењен. Фонд амортизације, који је раније исказиван у пасиви, одбија се сада од набавне вредности инвестиција у активи. Тиме се, рачунски ништа не мења. МеђЂутим, да се то не чини, збир биланса износио бими данас преко 100 милиона. Пословница и складиште предузећа налазе се у Загребу, а фабрике су концентрисане у Словеначкој, и то: предионица у Литији, а ткаоницау Св. Павлу код Преболда. У 1929 прикључена је Маутнеровим творницама и једна фабрика тепиха, а у току 1933 и 1934 предузеће је подигло и нову најмодернију текстилну штампарију, са три ролоа, која је прикључена ткаоници у Св. Павлу код Преболда. Постројења у свима творницама су најсавременија. Предузеће је у финансијском погледу такође одлично фундирано. То нам показује и доња таблица:

Рачун изравнања Актива 1934. 1935. 1936. 1937.

Уређај фабрика: У хиљадама динара

Земљишта 946 946 946 945 Зграде 28.434 28.841 28.866 29.051 Машине 99.470 29621 30.107. 30.717 Уређај 3.499 3.595 4.158 4.364 Текстилна штампарија —— 168 — = Инвестиције укупно 62.349 63.171 64.077 65.078

Одбивши фонд гморт. 26.739 30.239 34.715 39.301

(Остаје вредн. инвестиц. 35.611 32.932 29.362 25.177 Залихе 92940 26270 264163 26124 Дужници 11.129 13.617 14.982 19.494 Харт. од вредности 229 229 6.688 223 Благајна 821 2.462 2.032 1.945 Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд 8.450 9.947 9.950 13.679 Потпорни радн. фонд 300 300 300 300 Повериоци 39.569 42.728 44.913 28.406 Чиста добит 1.719 2.542 .4.064 4.186 Збир биланса 70.088 79.517 79.227 66.571

Прво да погледамо пасиву. Крајем 1937 сопствена средства, без фонда амортизације и чистог добитка износе скоро 34 мил. дин. од чега отпада 20 мил. на главницу. Фондови су за 3,73 мил. већи него у претходној години. Из добити за претпрошлу годину био им је дотиран износ од 200 хиљ. дин. То значи да им је у 1937, још пре 38кључка књига дотиран износ од 3,53 милиона. Највећи део тог износа претставља, како изгледа, зараду на курсној разлици хартија од вредности које су у току 1936 набављене, а у 1937 опет отуђене: Из биланса се, на жалост, не види о каквим се хартијама ту радило. Повериоци износе 28,4 мил. и мањи су за око 16.5 милиона него крајем претходне године. Док су још у 1936 сопствена средства према туђим стајала као 2 према 3, дотле је тај однос крајем прошле године био управо обрнут. То значи да се је и иначе необично повољан однос између сопствених и туђих средстава у току прошле године још и знатно поправио.

Врло је повољан и однос између сопствених средстава и инвестиција, јер је сопственим средствима финансирана не само целокупна дугорочна актива, него и извесан део обртног капитала у ужем смислу. Целокупни уређај фабрика, који се састоји из земљишта, зграда, машина. алата итд. исказан је са 65,08 мил. односно одбивши фонд

амортизације — са 25,78 мил. дин. Тај уређај вреди, сигур-

но, знатно више, тако да предузеће има код својих инвестиција извесну тиху резерву. Залихе су исказане са 26 мил. и не показују већих разлика у односу на неколико претходних година. То исто би се могло рећи и у погледу готовине која износи нешто испод 2 мил. дин. Дужници, који су 1930 године били 29 милиона, редуцирани су до краја 1988 на 10,7 мил. У току 1934, 1935 и 1936 они су опет показивали мали пораст, тако да су крајем 1936 износили нешто испод 15 мил. Крајем 1937 они износе само 12,5 мил. Док је смањивање дужника од 1930 до 1933 имало два узрока: опадање продаје и промену услова плаћања, дотле су промене у току последње четири године последица најпре повећања, а затим — пред крај 1937 — поновног смањивања продаје. Иначе, укупни прошлогодишњи промет Маутнерових фабрика био је приближно једнак ономе из 1936 године. Добитак за 1937 је такође готово једнак ономе из претходне године.

Ево рачуна губитка и добитка Југословенских текстилних творница Маутнер д. д. Љубљана:

Расходи 1934. 1935. 1936. 1987.. у хиљадама динара

Трошкови 5.254 5.260 5.438 5.584 Камата 3.800 4.856 4516. | 4188 Порези 3.708 4.874 5.716 7.385 Течајне разлике — 2.561 — = Дубиозна потраживања —— 175 580 6 Амортизација 3.501 3.501 4.476 4.585 Чиста добит 1.719 2.542 4.064 4.186-

Приходи Пренос добити 399 344 487 696 Производња 18.138 23.189 94.024 25.187 Остали приходи — – 236 279 72 Збир прихода 18.538 23.769 94.790 25.885

На страни прихода видимо да су бруто-приходи од производње у прошлој години износили 25 мил, за 1 мил.

више него у претходној и за 2 мил. више него у 1985 години. За порезе предузеће је исплатило износ од 7,38 мил.

према 5,7 мил. у претходној и 48 мил. у 1985 години. То

значи да је за исплату вишка пореза употребљено више него што то одговара порасту прихода од производње. Општи трошкови показују само незнатан пораст, али је H тај више него компензиран поновним смањивањем издатака за камату. Амортизација износи 4,58 милиона, за 110 хиљ. више него у 1936. Иначе, инвестиције су покривене фон-

дом амортизације већ са 60,40 (према 4340 крајем 1934).

Чиста добит је исказана са 4,18 мил. односно по одбитку преноса из 1936 са 3,56 мил. То није цела добит. Као што је већ споменуто, ванредни приход (углавном од хартија од вредности) од око 3,53 милиона унет је још пре закључка књига у резервне фондове. Од исказане чисте добити употребљено је за дотацију резервном фонду 250 хиљ. за тантијему 230 хиљ. за пренос на нови рачун 705 хиљ. дин. и за исплату 1592 дивиденде акционарима 3 милиона,

као ин у прошлој години. За 1935 била је исплаћена дивн--

денда од 9%о, а за две претходне године дивиденда није дељена. Уместо тога било је дотирано резервном фонду по 1,2 мил. дин. годишње.

У управи су гл. Максо Антић, Јосип Лукман, д-Рр Никола Костренчић, д-р Фран Павлин, д-р Јан Требицки, д-р Цветко Грегорић, Радо Хрибар, Иво Мохорић, Оскар: Барт, Еуген Ерхарт и д-р Ханс Фридл.