Narodno blagostanje — dodatak

148

šljala i na to da rad sasvim obustavi. Od toga зе зрак одиstalo, ali su preduzete nhajenergičnije mere za sniženje troškova proizvodnje.

Podeli dividende Društvo je moglo pristupiti tek za 1922/23 godinu, a tek u 1923/24 proizvodnja bakra je dostigla predratnu, odnosno u toj godini je iznosila 7.761 t prema 7.616 t u 1913/14. Kao što se vidi, Borski. rudnici su zbog rata i teškoća na koje su nailazili u prvim posleratnim godinama izgubila čitavih 10 godina. Međutim, blagodareći modernizaciji rudnika i njegovih postrojenja, taj gubitak je brzo |. падокпадеп. Розје 1923/ 24 naišlo je najpovoljnije razdobljie u razvitku Borskih rudnika. Posle te godine pokazivale su kako investicile tako i proizvodnja gotovo stalan i neobično snažan porast. Krajem 1937 investicije su bile za preko 8 puta veće nego u 1923/ 24 godini. Razume se da su u Vezi s lim osetno smanjeni i troškovi Droizvodnje. Na sjajni razvitak Borskih rudnika uticalo je više činjenica. Pre svega treba spomenuti primljenu naknadu za ratne štete, koja je Omogućila ne samo da se otpišu svi gubici pretrpljeni zbog rata, nego takođe da se podigne čitav niz novih najmodernijih postrojenja i da se putem racionalizacije osetno smanje proizvodni troškovi. U martu 1924 Društvo je naplatilo prvi iznos spomenute oštete posredstvom »Office des Biens et Interčts prives« i potporom francuske vlade. Dalje rate naplaćivane su do kraja 1928 godine. Društvo je primilo ukupno 45,95 miliona francuskih franaka. Zbog depresijacije francuskog franka ono je imalo znatne uštede i prilikom vraćanja svojih dugoročnih zajmova. Od imalaca svojih obligacija društvo je prilikom zaključenja zajmova primalo dobre franke, a docnije — prilikom vraćanja istih — isplaćivalo im je depresirane franke. Povolini poslovni rezultati Borskih rudnika su dobrim delom izazvani i činjenicom da proizvedeni sirovi bakar sadrži po toni 50 i više grama čistog zlata i 25 do 300 grama srebra. Na taj način Društvo dobija godišnje i oko 2.000 kg zlata, koje se u celosti ustupa našoj Narodnoj banci. 1

Kad je već reč o zlatu, koje će se dobijati u zemlji Došto je puštena u pogon elektroliza, smatramo za dužnost da se vratimo na jedan potpuno neosnovan prekor, koji je do skora činjen društvu u vezi sa zlatom. Pošto je društvo izvozilo koncentrat i zbog toga u'inostranstvu odvajalo zlato ·od bakra, ono je to zlato prodavalo na tržištu zlata, — a to je London. Poslednjih nekoliko godina ona prodaje to zlato obavezno Narodnoj banci. Iz ovoga je konstruisana optužba protiv društva, da se nepravedno: bogatilo na štetu narodne privrede. Kao što rekosmo, to je: potpuno neosnovano. A to ćemo najbolje razumeti kad konstatujemo činjenicu, da društvo prodaje zlato danas Narodnoj banci po ceni londonsRe berze. Prema tome pod novim režimom društvo nema nikakve štete, odnosno društvo nikad nije imalo ni pare zarade od toga, što je zlato prodavano u inostranstvu, pošto se ni tamo nije moglo prodati skuplie nego po berzanskoj ceni, I s

druge strane ni mi nemamo nikakve materijalne koristi od S

з. M. G. Fay generalni direktor

toga, što kupujemo to zlato, pošto ga plaćamo po ceni po kojoj možemo dobiti stotinu hiljada kilograma na Londonskoj berzi. Jedina korist od ovoga režima leži u tome, što Narodna banka kupuje to zlato za dinare, dok bi na Londonskoj berzi morala da kupi za devize. Ali od toga društvo nema nikakve koristi, jer je ono moralo devize dobivene za zlato da uvozi u zemlju, pre svega zato što one pretstavljaju obrtni kapital preduzeća, a drugo od 1931 godine i zbog deviznog režima. Čim je Narodna banka stala na gledište, da se njoj treba da liferuje to zlato, Društvo je odmah odgovorilo pristankom. Za njega nema nikakve naročite štete od toga a administracija je uprošćena.

Mi smo već imali priliku da ukažemo na značaj podizanja rafinerije za elektrolizu bakra u Boru. Borski rudnici proizvodili su ranije obični crni bakar, koji je imao finoću od 94—96%. Od 1931 oni proizvode tako zvani »blister«, koji sadrži 99,6%o čistog bakra. Međutim, ni blister nije bio još sposoban za proizvodnju predmeta iz bakra; i on je sirovina koja se morala prethodno pretvoriti u čisti metal. Pored ostalog, iz »blistera« se moralo izdvojiti i zlato. Rafinisanje, koje pretstavlja poslednju etapu u rudarsko-topioničkoj industriji bakra, vrši se od 2 jula o. g. i u Boru, u novopodignutoj rafineriji sa kapacitetom od 12.000 tona godišnje. Njenim podizanjem stvorena je mogućnost da se u našoj zemlji razvije i čitav niz novih industrija za preradu bakra i proizvodnju raznih artikala od bakra. Time su istovremeno stvoreni i uslovi za uposlenje sve većeg broja radnih ruku, a potpuno je osigurano i snabdevanje zemlje jednim polufabrikatom meobično važnim za narodnu odbranu, za podizanje električne industrije itd.

Cifre iz priložene tablice pretstavljaju kratak pregled proizvodnje i posleratnog napretka Društva Borskih rudnika, kao i najglavnijih faktora koji su na razvitak uticali.

(Vidi tablicu na sledećoj strani).

Kao što se vidi, Društvo ne dobija samo bakarnu rudu, već takođe i potrebni krečnjak. Drvo koje je potrebno za eksploataciju dobija se takođe iz sopstvenih šuma, koje su udaljene oko 12 km od centra eksploatacije. Do 1990 godine proizvođen je u sopstvenoj režiji lignit za potrebe preduzeća. Jedino ie koks kupoуап. По 1924/25 bakarna ruda je vađena isključivo iz podzemnih rovova ležišta nazvanog »Čuka Dulkanova«. Te godine je počela i eksploatacija pod vedrim nebom, što je znatno pojeftinilo proizvodne troškove. Međutim, sa površine zemlje morale su se prethodno. udaljiti ogromne količine sterilnog materijala. Do kraja 1937 izvađeno je i odneto na prosečnu чdaljenost od soro 2 km око 9;65 miliona kubbnih metara takve sterilne mase (od čega 219,740 m u prošloj godini). Čuka Dulkanova, koja je bila baza celokupnog rada, više gotovo i ne postoji. U toku prošle godine iz njenih rovova je izvađeno samo 8.500 tona bakarne rude; dok je iz rovova ležišta nazvanog »Tilva Mika« iskopano 641,898 tona bakarne rude. Do 1934 godine količina izvađene

S. R. Paix sebretar društva