Narodno blagostanje — dodatak

182

сигурно, знатно већа. Само земљиште које припада фабрници заузима површину од око 50.000 квадратних метара, од чега отпада по прилици једна трећина на изграђену поврнину. _ Хартије од вредности износе 5,37 мил. према 2,25 крајем претходне године. У току прошле године Осјечка љеваоница је купила један даљи пакет акција „Титана Д. д., код којег је и пре тога била заинтересована. Осјечка љеваоница је данас готво стопроцентни акционар овог предузећа, у чијој фабрици у Камнику је запослено око 400“ радника. Водећи рачуна о развитку цена, Управа Осијечке љеваонице је сматрала потребним да у току прошле године набави веће количине сировина, него што су обично пре тога држане. Због тога су и залихе сировина, полуфабриката и готових израђевина крајем 1937 за 3,57 мил. односно за око 75" веће него крајем 1936 године. Једино су“ _ дужници ћу; 1937 мањи (за 1,73 мил.) него у предходној“ години.

- Повећање залихе сировина и хартија од вредности, као и повећање инвестиција, имало је за последицу и повишење позиције „поверилаца“ у пасиви. Ови износе 14,52 мил, према 8,88 мил. у 1936 и_6,79 мил. дин. у 1985. Других значајнијих промена у пасиви нема. Једино треба споменути повећање фонда амортизације са 5,68 мил. у 1986 на 5,86 мил. дин. крајем 1937 године. Мначе однос између сопствених и туђих средстава је још увек врло повољан. Ha 14,5 мил. дин. туђих средстава долази 15,3 мил. сопствених, од чега отпада 5 мил. дин. на главницу. Сопствена средства не покривају само све инвестиције, него и једну трећину обртног капитала.

| Приходи од производње порасли су у односу на претходну годину за 404 хиљ. односно за 7,8%о. Повећање пословних трошкова је знатно веће (1 мил. дин.). Отпис сумњивих потраживања износи свега 34 хиљ. према 520 хиљ. дин. у 1936. И дотација фонду амортизације била је мања. Износила је 235 хиљ. према 570 хиљ. дин. у 1986.

Чиста добит износи 735 хиљ. Од тога је употргбљено за исплату 84, дивиденде (према 6% у 1986 и 4% у 1935) 400 хиљ., за повећање резервног фонда 150 хиљ., за тантијему управи 73 хиљ. за награду надзорном одбору 22 хиљ. а остатак од 191 хиљ. дин. пренет је на нови рачун.

У управи су била глг.: Антун пл. Михаиловић (претседник), Јосип Шмит, д-р Никола Коестренчић, инж. Вјекослав Пилпел (главни директор), Јулијо Зоргер, Антонин Тиле, Јосип Кабелач и инж. Едгар Монтина. У налзорном одбору су гл. Јулијо Пфајфер, Чедомир М. Плавшић, Франтишек Павличек и Анте Шкарда.

»ТРАВЕРЗ“ Д. Д. ЗА ИНДУСТРИЈУ И ПРОМЕТ ЖЕЉЕЗНИЧКИМ ПРАГОВИМА, ЗАГРЕБ

_ Наш јизвоз жељезничких прагова износио је:

Год. МИЛ. КОМ. Мил. дин. Год. мил. КОМ. Мил. дин. 1929 3,25 170,92 1934 0,43 90,03 1930 9,71 142,03 1935 0,27 11,09 1981 2,11 97,31 1936 0,68 29,69 1982: << 2017 6,87 1937 1,08 45,05 1933. 0,12 5,12

“Као што се види, наш извоз прагова био је пао са 3,25 милиона комада у 1929 на цигло 120 хиљада комада у 1983. У току последње две године извоз овог важног продукта наше шумске индустрије развијао се је опет нешто повољније. Међутим упркос томе прошлогодишњи извоз не достиже ни једну трећину оног из 1929 године. Чак ну 981, у којој се је криза већ увелико осећала, наш извоз прагова бид је два пута већи од прошлогодишњег. Коњунктура у индустрији и трговини жељезничким пра-

говима не зависи, додуше, само од могућности извоза, него и од инвестиционе делатности наших државних жељезница. Међутим, као што је познато, и ова је у годинама кризе била готово сасвим престала, а у току последње две- Сри године побољшање се је јављало само постепено.

После ових констатација није тешко донети закључак ни у пословању „Траверса д. д“. Док су пословни Резултати до краја 1930 били углавном увек потпуно задовољавајући, дотле се је ситуација у 1981 ну следећим годинама нагло погоршавала, а 1932 год. завршена је са губитком. Али је он већ у току 1933 елиминисан, благодарећи најригорознијем смањивању свих трошкова и прилагођавању пословања промењеним пословним приликама. У току 1934 и 1985 коњунктура у индустрији дрвета била се је почела опет поправљати, али је због санкција дошло до поновног застоја, који је потрајао све до у јесен 1986. У 1987 у односу на претходну годину извоз прагова је показивао знатан пораст, а продајне цене су биле такође порасле. Међутим, порасле су и набавне цене односно цене коштања, тако да је повећање прихода од продаје, упркос прилично повећаном промету, сразмерно сасвим незнатно. С друге стране су и режијски трошкови показивали тенденцију пораста, тако да је чисти добитак „Траверз д. д:" у 1987 чак и нешто мањи од оног из претходне године.

Ево главних билансних позиција „Траверса“ за неколико последњих година.

Рачун изравнања

Актива 1983 1934 1936 1937 31-XII 31-XII 30-IX 30-IX У хиљадама динара Готовина 10 30 68 14 Ефекти 496 999 956 1.269 Инвентар 141 247 290 40 Дужници 1.824 918 2.154 8.772 Залиха робе 1.281 1.738 1.693 3.338 Огревно одељење 122 86 — Разна актива — 501 —– Шуме 4.202 — — Губитак == IO U ___ Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000 Резервни фонд — — — 150 Повериоци 7.023 3.439 3.760 12.168 Преносни рачуни — — 217 291 Добитак за пренос 5 75 184 124 Збир биланса 8.027 4.514 5.161 13.739

Крајем 1937 збир биланса био је 13,78 мил. дин. према 5,16 мил. у 1936. Дакле, повећан је за 8,57 мил. То је природна последица појачаног промета. Као што је већ споменуто, застој у индустрији дрвета трајао је све до у јесен 1936 године. С обзиром на то промена коњунктуре није још била дошла до изражаја у билансу Траверса за 1936. Залиха робе у 1937 износила је 3.34 милиона и била је два пута већа од оне у 1936 години. Дужници су показивали још јачи пораст, са 2,15 милиона у 1936 на 8,77 мил. у 1937

Као природна последица повећања ових позиција У активи дошао је и пораст поверилаца са 3,76 мил. у 1936 на 12,17 мил. у 1987. Разуме се да су у вези с тим морали порасти и издаци за камату, што је такође имало ya 3

· на коначни пословни резултат.

Чисти добитак износи 124 хиљ. према 184 хиљ. о. претходној години. |

У управи „Траверс д. д: " била су гг:: 016 Хајнрих. Вилко Шен, Алфред Шпиц, Оскар Калман, д-р Адолф пл. Цувај и д-р С. Кауфер.