Narodno blagostanje — dodatak

Насива | Главница 72.000 72.000 72.000 72.000 Резервни фонд а 281 495 696 Фонд амортизације 36.838 41.209 45.590 48.588 Фонд осигурања 20.835 22.265 28.687 22.308 Фонд за обнову брод. — 374 601 Фонд за приватно правну 1

одгов. — — ——

= | 350 Добротворни фонд Неиспл. дивиденда — 228 359 102 Повериоци 17.253 20.010 8.535 10.882 Прелазне позиције 972 49 23 190 Добитак 4.933 4.785 4.413 4.500 Збир биланса 152.752 161.959 155.704 160.191

Рачун губитка и добитка

Расходи Одржавање и поправка |

бродовља 12.468 12.523 12.096 12.628 Управни трошкови 4.702 5.155 5.719 6.061 Камата 1.328 297 356 81 Амортизација и дот. 4.560 4581 4.901 3.889 Сумњ. потраж. — — — 291 Курсна разлика | — — 82 61 Добитак . 4.933 4.785 4.413 4.500

Приходи Пренос добитка = 370 396 5 Пословање пруге 27.750 26.376 27.247 27.506 Курсна разлика 240 595 — пи Збир прих. расх. 27.990 27.341 27.567 27.511

Збир биланса у 1937 износи 160,13 мил. и већи је за 4,43 мил. него у претходној години. Ако се најпре задржимо код пасиве, видећемо да су порасла како туђа, тако и сопствена средства. Повериоци који су били пали на 20 мил. у 1985 на 8,58 мил. у 1936, крајем 1937 износили су 10,83 милиона. Других туђих средстава друштво и нема. Главница износи 72 милиона. До краја 1933 исказана је са 12 мил. златних динара. Види се, дакле, да је на претварање златних динара у папирне био изабран однос 1 према 6. Фонд амортизације повећан је у току 1937 године за 3 мил, на 48,58 мил. дин. Фонд осигурања је смањен за 1,88 мил. на 22,3 мил. дин. Укупна сопствена средства, урачунавши и фонд амортизације и неподељену добит, износила су крајем 1927 године 148 мил. дин. а туђа ни пуних 11 мил. Према томе однос између сопствених и туђих средстава је необично повољан. Да држава није у заостатку с исплатом субвенције, Јадранска пловидба не би уопште морала да се служи туђим средствим, То је леп доказ њене огромне финансијске снаге.

Као и ранијих година, тако је и y 1937 oko: 95% укупних средстава било уложено у бродове и дужнике. Ови последњи су исказани са 35,74 мил. Од тога су разни дужници 15,95 мил. а доспели и ненаплаћени доприноси државе износе 19,78 мил. (према 31,8 мил. у 1936 и 43,4 мил, дин. У 1935 години). „Бродови“ који већ врше саобраћај билансирани су са 104 мил. готово једнако као и у току 3 претходне године. Поред тога, у билансу за 1937 јавила се је и позиција „бродови у градњи“, која је исказана са 12,04 мил, а односи се на већ споменуте бродове „Шумадија и „Сарајево“. Иначе, друштвено бродовље је, као и увек раније, редовно поправљано, а парооброд „Љубљана“ је потпуно реконструисан и обновљен, тако! да сада потпуно одговара савременим захтевима конфора за' путнике. Ако се од исказане вредности „бродова“ одузме фонд амортизације, види се да књиговодствена вредност целе друштвене флоте не прелази висину од 554 мил. Стварна вредност друштвеног бродовља мора бити знатно већа, Као

195

што је већ споменуто, за претварање златних динара у папирне узет је однос од само ! према 6.

Приход пословања у 1987 био је 27,5 милиона и самд се незнатно разликује од прихода из 1936, 1935 или 1934. Као друштво које посвећује сву своју пажњу обалној пловедби, „Јадранска пловидба" ни у 1937 ни у ранијим годинама није се могла користити знатним побољшањем прилика на светском поморском тржишту. Док су велика обална и дуга пловидба у 1936 и 1937 имале управо сјајну коњунктуру, дотле мала обална пловидба није могла да оствари ни оно релативно побољшање, које се је очекивало с обзиDOM Ha промењене опште прилике. Трошкови експлоатације су чак и поскупели.

На одржавање и поправку бродовља издато је У 1937 години 12,6 мил. према 12,1 мил. у претходној години; Управни трошкови показивали су такође тенденцију пораста. У 1987 они су износили 6,06 милиона према 5,72 мил. У 1985. Међутим, издаци за камату се смањују.

Чисти добитак за 1937 износи 4,5 мил. дин. На име 5%/» дивиденде исплаћено је, као и у 1936 и 1935 години, 3,6 милиона динара. За тантијему је употребљено 405 хиљада, за награду надзорном одбору 40 хиљ., за дотацију резервном фонду 213 хиљ. за дотацију фонду за обнову бродовља 225 хиљ. а остатак од 16 хиљ. дин. пренет је на нови рачун.

У управном одбору „Јадранске пловидбе“ налазе се господа: д-р Едо Гргић (претседник), Светислав Милосављевић и Божо Банац (потпретседници), Максо Антић, д-р Александар Горуп, Стеван Карамата, Марко Лучић— Роки, Љубомир Мирковић, д-р Бранко Пливерић, д-р Стјепан Посиловић, Анте Рисмондо, д-р Јосип Смодлака, д-р Светислав Шумановић, Анте Шврљуга, Божидар Шврљуга и Стеван Тубић. У надзорном одбору су гг.: Милан Гремер сен. (прочелник), д-р Нико Бонетић, инж. Петар Брадановић, д-р Максо Дујмовић, Антун Хубер, Стјепан Ковачевић, д-р Винко Микуличић, Ђуро Милош, Звонимир Рихтман и д-р Петар Рисмондо. Генбрални директор је г. Анте Рисмондо.

ДУБРОВАЧКА ВЕРЕСИЈСКА БАНКА У ДУБРОВНИКУ

Са 1937 Дубровачка вересијска банка завршила је петнаесту годину свог рада. Основана је почетком 1922. Благодарећи великом поверењу које су уживали њени оснивачи, банци је за врло краткб време пошло за руком да се сјајно афирмира и да знатно прошири круг својих послове них пријатеља. М прилив улога био је од самог почетка доста знатан, тако да је банчин обртни капитал већ у 1926 години био достигао износ од 20 милиона, ма да је њена главница износила само 1 милион днара. У току 1928 банка је преузела и један велики хотел у Гружу, Хотел Петка, а у 1929 она је повећала и своју главницу на 2 милиона. Међутим, готово предосећајући тешкоће с којима су се новчани заводи нешто доцније морали борити, она није приступила даљем проширењу свог пословања. На велику способност и обазривост њених управљача указује и чињеница, да су они у то време одбијали да приме нове улоге; ма да су их могли рентабилно пласирати. Свесни дужности које имају као управљачи туђе имовине они нису гледали само на рентабилност, него су обраћали још више пажње сигурности и ликвидности пласмана. Та банчина већ традиционална опрезност уштедела јој је многе неугодности И потешкоће.

Повољно дејство банчине огромне опрезности и солидности дошло је јасно до изражаја и за време последње банкарске кризе, Криза поверења која је избила у јесен 1931 била је општа, па ју је осетила и Дубровачка вересијска банка. Тешкоће на које су наилазили новчани 34води у Далмацији биле су потенциране напуштањем златног важења у Енглеској. Како морнари и поморска пло~