Narodno blagostanje — dodatak

конац за све могуће потребе, вату“и готове памучне тканиве свих врста. Сви производи „Дугаресе“ уживају одличан реноме. Њена производња обухвата и израду најбољих артикала, који су се ло сада увозили са стране.

Одлично финансијско стање „Дугаресе“, као и постигвути ренптабилитет, показује нам следећа таблица у којој смо упоредили главне билансне податке предузећа за 1937 и три претходне голине.

Вачун изравнање Ажтива 1934 1985 1936 1937 у хиљадама динара

Зграде | 37.428 37.740- | 45.394 47.315 Мавгане 1 46151 49.510 71.940 80 678 Благајна 213 712 ~ 181 66 Меннце и ефекти 1.589 7.205 7.580 7.378 Роба 49.018 49.421 41.376 57.339 Дужннинни и повер. 18.627 — — BR

Пасива Главница 56.250 56 250 56.250 56.250 Резервни фонд 5.535 5.555 5.505 5.505 Фонд валоризације 7.215 7.215 7.915 7.215 Фонд амортизације 43.535 59.622 64.848 80.883 Пензиони фонд | 2.486 9718 9.697 Повер. и дужвици — 8.530 22.898 33.049 Облигације 98.398 6 — Добитак 2.944 4.949 7.012 7.136 Збир биланса 145.879 „137.589 „166.471 192.765

Рачун губитка и добитка

Расходи Општи посл, трошкови 7.002 4.842 4.579 4.621 Фабрикација 39.559 41.934 49.531 59.183 Превозна средства — 889 — i Порези 3.209 2.110 2.782 8.356 Амортизација 8.691 9.087 12.226 16.035 Ненапл. потраж. — 139 113 196 Деобитак 2.944 4.949 7.019 7.136

Приходи Пренос добитка — 302 529 604 Ол предива 29.109 34.297 40.064 56.833 Од остале робе 32.842 29.350 35.651 38.080

Збир прих. или расх. 61.951 63.950 76.244 95.517

Као што је већ споменуто, у току последње две године извршене су врло знатне инвестиције. Крајем 1937 укупне инвестиције биле су билансиране са 128 мил. дин. (према 87 мил. у 1985). Од тога отпада на зграде 47,9 мил. дин. и на машине 80,7 мил. Фонд амортизације покрива укупне инвестиције са око 50%. Повољан је и однос између инвестиција и сопствених средстава, јер би „Дугареса“. могла да изврши још за преко 20 мил. дин. нових инвестиција, па се тиме ипак не би имобилизовала туђа средства.

Поред инвестиција, у активи имамо још само две значајне позиције: залихе робе и менице и ефекте. Залихе су крајем 1987 износиле 57,3 милиона динара и биле су за око 16 милиона веће него крајем претходне године. До сада ниједан биланс није показивао тако велике залихе. Благодарећи новим инвестицијама, а нарочито реорганизацији и праширењу машинског парка, производни капацитет фабрике је повећан. У вези с тим у 1937 је порасла у односу на претходну и раније године и производња у свим одељењима. Могло би се претпоставити да су у одговарајућој мери повећане и набавке сировина. Међутим, ту има и извеспот нагомилавања готове робе на складишту. У извештају се вели да је продаја у 1987, благодарећи ригорознијој калкулацији производних трошкова и продајних цена, била већа од оне из 1936, али се је вишак производње, који је омогућен новим инвестицијама, „услијед велике конкурен-

ције и слабије потражње могао (ипак) само дјеломично продати“... |

„Менице и ефекти“ износе 7,3 мил. дин. и не показују већих промена у односу на 1936 или 1935 годину. Било би интересантно видети и кретање дужника. Међутим, начин на који „Дугареса' билансира, ма да не мења суштину ствари, отежава прегледност у том правцу. Наиме, дужници и повериоци нису исказани засебно, него је билансиран само њихов салдо. Овај је крајем 1937 био исказан у пасиви са 38 мил. дин. (према 23 мил. у претходној и 8,5 мил. у 1935 години). Крајем 1934 салдо дужника и поверилаца био је исказан у активи са 18,6 мил., а у пасиви је била билансирана позиција „облигације“ са 2844 мил. То значи да су у то време повериоци били за око 10 мил. дин. већи од дужника. С обзиром на огромне нове инвестиције које су извршене у току 1936 и 1937 природно је да су и туђа средства морала порасти. Њихов тачан износ није нам познат, али исказани салдо „дужника и поверилаца“ показује да су крајем 1937 повериоци били за 33 мил. већи од дужника. Када би се издвојила обавеза „Дугаресе“ по њеним инпустријским облигацијама (из 1982 год.), видело би се да су остали повериоци само за десетак милиона већи од дужника. То је повољно. |

Врло знатна су и сопствена средства „Дугаресе". Заједно са фондом амортизације она достижу висину од 150 мил. дин. Од тога отпада на главницу 56,25 милиона, на резервне фондове 12,75 милиона и на фонд амортизације 80,88 мил. дин. Главница и резервни фондови остали су У току последњих десетак година потпуно непромењени. Насупрот томе фонд амортизације се стално повећава, благодарећи дотацијама које из године у годину такође ра: сту. У 1937 овај фонд је повећан за 16 мил. у 1936 за 12,2 мил. у 1985 за 9 мил. у 1984 за 8,7 мил. итд. Амортизација се, нарочито у 1936 и 1987, вршила убрзаним темпом. То се може лако разумети, када се узме у обзир да су управо у тим годинама и извршене већ споменуте огромне нове инвестиције.

У 1936 и 1937 показивали су знатан пораст и бруто приходи. У 1987 они су износили 94,9 мил. према 75,7 мил. У претходној и 636 мил. дин. У 1935 години. Проширење и реорганизација предузећа из 1936 и 19837 имали су у првом реду за циљ да повећају капацитет предионице. Због тога де и пораст прихода од предионице знатно већи од пораста прихода од остале робе. |

Упоредо са порастом прихода расли су, сасвим природно, и трошкови фабрикације али у знатно мањој сразмери, благодарећи рационализацији производње и повољној набавци сировина. Док су сруто приходи од 1934 до 1937 повећани за 34 милиона дотле су трошкови фабрикације порасли само за 20 милиона динара. С друге стране су, упркос повећању производње и продаје, општи пословни трошкови остали готово непромењени. У 19837 износили су 4,62 мил. Једино је пораст издатака за порезе несразмеран. У 1937 они су износили 8,25 мил. према 2,78 мил. У претходној и 2,11 мил. дин. у 1935 години.

Добит у 1937 износи 7,13 мил. према 7,01 мил. у 1936 и 4,95 мил. у 1935. На име дивиденде за 1937 исплаћено је, као и за 1936 годину, 270 динара по акцији према 190 динара у 1985 и 100 динара у 1934 години (односно по 10,8% у 1937 и 1936, према 7,9% у 1935 и 499 у 1984). Када се узме у обзир, да је и дотација амортизационом фонду повећана, може се сматрати да постигнути успех потпуно заловољава. У управи „Дугаресе" била су г. г: Мирослав гроф Кулмер (претседник), Ото Анингер (потпретседник), Миливој Црнадак, Ђока Ћурчин, Up Феликс Хас, д-р Никола Костренчић, Иван Мохорић и д-р Хари Цимерман. У надзорном одбору била су господа: д-р Бранко Пливерић, Роберт Лајбенфрост, Едо Марковић, Никола Кода и д-р Фридрих Унгер.