Narodno blagostanje — dodatak

ЧАКОВЕЧКО МЕЂИМУРСКА ШТЕДИОНИЦА JL JL, ЧАКОВЕЦ

Главница Чаковечко-Међимурске банке износи свега 1,5 мил. дин. То је, дакле, мањи новчани завод. Међутим, ретки су наши мали провивцијалски заводи који би се могли с њоме упоређивати. Ни у најтежим фазама наше банкарске кризе Чаковечко-Међимурска штедионица није обуставила давање нових кредита. Благодарећи поверењу које је ова сада већ преко 67 година стара штедионица умела да сачува, код ње је за време кризе и одлив улога био сразмерно мален. Од 1930 до краја 1933 улози су јој били пали само за 20%. То није много. Иначе, после 1933 они су показивали опет постепени пораст. У септембру 1988, у вези са међународном политичком ситуацијом било је дошло до узнемирења и код улагача овог завода. Међутим, његова управа је, благодарећи систематском одржавању Високог степена ликвидности, без тешкоћа могла да исплаћује све затражене износе. Мначе, прошле године опште привредне прилике биле су повољне и у Међимурју. Цене коња, рогатог блага и свиња, као и цене земљорадничких производа биле су прилично високе, што је повољно утицало и на привреду тамошњих земљорадника. Извоз из Међимурја, нарочито извоз воћа, био је прошле године такође врло жив, а у његовом финансирању имала је и Чаковечко-Међимурска штедионица добар удео.

ИМ Чаковечко-Међимурска штедионица давала је зајмове земљорадницима, али су јој потраживања од њих, с обзиром на укупне послове, била сразмерно незнатна, тако да јој с те стране никада није претила никаква опасност. Од 3%-тних обвезница примљених од Аграрне банке у замени за уступљени јој, земљораднички портфељ штедионица је највећи део већ реализирала, а губитак је одмах приликом продаје отписан. Исто тако је већ отписан и знатан део 25% губитка на земљорадничким меницама.

Рачун изравнања

Актива 1985. 1936. 1937. 1938. у хиљадама динара

Благајна 708 891 921 1.196

Валуте 15 47 32 23

Благ. записи —— ___O50 500 500

Нар. банка и П. штед. 1.427 888 1.346 1.241

Остали новч. заводи 1.239 3.481 5.949 6.370

Новч. заводи — Улог 91 127 118 355 Харт. од вредности 1.142 1.156 1.582 1.229 Харт. рез. фонда — — — 375 Менице 12.451 6.258 5.276 4.999 Агр. банка (50%) EU 2.571 2.201 2.264 3%0 oomaran. (25%) —— 995 541 532 Разл. код сељ. дуг. — 650 550 495 Дужници 8.747 9.872 9.429 9.706 Непокретности 900 692 557 210 Инвентар 65 50 50 45 Пасива Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Рез. фондови 1.840 1.880 1.950 2.356 Латентне резерве 4.573 4.573 4.578 4.578 Пензиони фонд ; 140 150 165 190 Улози на књиж. 12.579 19870... 18516... 18138 Улози тек. рач. 5.183 6.838 6.739 6.918 Повериоци 95 28 95, . 166 Разна пасива 650 147 145 163 Добитак 294 399 438 453

Збир биланса 26.785 27.879 29.052 29.472

Од 1988 збир биланса постепено опет расте, У току

1988 повећан је еза 400 хиљ. на 29,47 мил. дин. Улози на

књижице износе 13,13 мил. и нешто су мањи него у претходној години. Међутим, то је знатним делом компензирано повећањем улога на текући рачун са 9,7 мил. у 1937 на 6,9 мил. крајем 1988. Укупни улози прелазе износ од 200 мил. дин. Повериоци и разна пасива износе само 350 хиљ., а укупна сопствена средства (главница, фондови и резерве), без. прошлогодишњег чистог добитка, достигла су висину од 84,4 мил, динара. Иначе, фондови и резерве су четири и по пута већи од главнице. Реесконтом се штедионица служи само с времена на време, и то готово једино за време извозне сезоне,

У активи видимо да је ликвидитет штедионице, упркос септембарској кризи, врло знатан. Готовина у благајни и потраживања по виђењу износе 9,33 мил. дин. према 8,75 мил. крајем претходне године (5,5 мил. крајем 1936 и 3,6 мил. дин. у 1935). Дужници по текућим рачунима билансирани су са 9,7 мил. и не показују већих промена према 1987 или 1936. Менице износе 5 мил. за 275 хиљ. мање него у претходној години, Ни билансна вредност ефеката није се прошле године знатно изменила. Међутим, у смислу Уредбе о образовању пословних резерви хартије резервног фонда су исказане засебно (са 375 хиљ. дин.). Потраживање од Аграрне банке билансирано је са 2,26 мил. готово једнако као и крајем 1987.

Рачун губитка и добитка

Расхади 1985. 1986. 1937. 1938. у хиљадама динара

Плате и пензије 433 450 501 514 Трошкови 279 282 275 316 Порези 129 245 312 303 Камате 785 800 901 990 Отписк 188 488 201 all Чисти добитак 294 399 438 453

Приходи . Пренос добити 28 28 65 71 Камате 1.539 1.773 1.724 1.872 Провизије 555 788 768 880 Од непокретности 63 71 70 55 Напл. отпис. потраж. 5 4 1 9

Збир прихода 2.190 9.664 2.629 2.887

Збир прихода износи 2,88 мил. и већи је за 260 хиљ. него у 1987. Приходи од камате повећани су за 150 хиљ. а провизије за 110 хиљ. дин. Извесна повећања, у поређе: њу са претходном годином, показују и готово сви расходи, али повећање расхода ипак нешто заостаје за повећањем прихода, тако да се и код чистог добитка примећује тенденција пораста, Овај је исказан са 453 хиљ. и овако је подељен: резервном фонду 80 хиљ. пензионом фонду 90 хиљ. за тантијему члановима оба одбора и чиновништву 66 хиљ. за добротворне сврхе 5 хиљ. за отпис на мештаја 5 хиљ. За дивиденду 13/3% (према 12% у 1937 и 1936 и 10% у току неколико претходних година) 200 хиљ. дин. док се остатак од 76 хиљ. преноси на нови рачун.

У управи су гг.: Бенедикт Бела (претседник), Мозес Иван (потпретседник), д-р Блашић Албин, Божичковић Александар, Бродњак Антун, Гвоздановић Артур, Мајдер Алберт, Мозес Геза, Најфелд Људевит и Зор Диониз. У надзорном одбору налазе се господа: д-р Виола. Вилим, Лајтнер Марко, Нојман Вилим, Серб Хинко, Шен Вилко и Стиглић, Едо. Директор је г. Болгар Бено.