Narodno blagostanje — dodatak
анализа
БИЛАНС
Додатак „Народном Благостању“
БРОЈ 16
Садржај:
БЕОГРАД, 22. АПРИЛ 1939.
ГОДИНА Х1
Opštinska štedionica i založni zavod „grada Beograda — Beograd
Љубљанска кредитна банка у Љубљани Хрватска католичка банка д. д., Загреб
OPŠTINSKA ŠTEDIONICA I ZALOŽNI ZAVOD GRADA BEOGRADA, BEOGRAD
Prilikom analize bilansa naših novčanih zavoda Za prošlu godinu obraćali smo pažnju na to kako su štediše reagirale na septembarsku političku krizu, i kakvo im je bilo držanje posle nje. Kod naših privatnih banaka navala nije bila tako jaka kao kod Poštanske štedionice i kod samoupravnih štedionica. To zbog toga što je uznemirenje kod sitnih štediša bilo veće, a što ovi čine najveći deo klientele Poštanske štedionice i samoupravnih štedionica. Kao što je godišnji izveštai Poštanske štedionice pokazao ni uznemirenje sitnih ulagača nije trajalo dugo. Ulozi su se vratili i čak je na kraju godine zabeleženo povećanje prema stanju krajem prethodne godine. Izveštaji Opštinske štedionice pruža takodie dragocene podatke o uticaju septembarske krize na njeno DOslovanje. U izveštaju se kaže: „Celokupan iznos uloga podignutih u to vreme bez malo je vraćen Štedionici još u toku oktobra, a visina uloga na kraju prošle godine premašila ie sastoji u tome, da ulagač uplaćuje unapred određeni iznos uloga krajem prošle godine.” „Pa ipak septembarska kriza nile ostala bez nepovolinih uticaja. Štedionica je prošle godine uvela novu vrstu štednje „po uložnicama”. Ovaj vrlo interesantan i psihološki fino proračunati način štednje se sasbtoji u tome, da ulagač uplaćuje unapred odredjeni iznos
novca, koji se svaki šest meseci kapitališe sa 5%, da bi posle ·
isteka od pet godina dobio 500.—, 1.000.—, 5.000.— i 10.000.din. već prema iznosu koji je uplaćivao. Ova vrsta štednje nije napredovala u većoj meri, jer je ona počela u drugoi polovini godine, kada su politički uticaji delovali najnepovolinije. Zbog toga ni sama štedionica nije pokazala većeg interesa da forsira posao „po uložnicama”. Već ranije uvedenoj grani omladinske štednje uprava štedionice poklonila je i dalje punu pažnju. Ta akcija se sprovodi u osnovnim školama pomoću učitelja. Ona ima više vaspitni nego DOslovni karakter i glavni joj je cili, da već u najmladjim godinama razvije smisao za štednju. Za osam godina Opštinska štedionica je iprimila 33.459 uloga u ukupnom iznosu od 7.8 mil. din., što sa dopisanim kamatama čini 9.2 mil. din. krajem 1988 g. Za isto vreme isplatila je 2.9 mil. din., tako da.je stanie omladinske štednje bilo na kraju 1938 god. 6.2. mil. din. U 1988 g. omladinska štednja se povećala za 1.2 mil. din.
Omladinska štednja sama po sebi nije važna grana štedioničnog poslovanja. Ona je više karakteristična za duh kojim je zadahnuta uprava štedionice. Po tom shvatanju Opštinska štedionica treba da služi interesima što širih slojeva građanstva. To svedeno na praktičnu formulu znači, da će štedionica ispuniti svoj zadatak onda, ako pruža maksimalnu 'kamatu i maksimalnu sigurnost i likvidnost svojim ulagačima. Štedionica je plaćala svojim ulagačima naiveću kamatu, koja „je. dozvoljena Uredbom: o maksimiranju kamata, 5%; ako je
7:
ulog bio vezan najmanje tri meseca i 4% ako je bio slobodan. Sigurnost plasmana imaćemo priliku da vidimo код апаlize donje tablice brojeva bilansa za poslednje četiri godine. A odlična likvidnost se pokazala za vreme navale ulagača u septembru, kada je štedionica isplatila sve tražene ulcge u zahtevianim iznosima. U tom vremenu je štedionica uživala maksimalnu potporu Opštine grada Becgrada, koja je bez traženja Štedionice znatno pojačala njenu blagainu za vreme navale ulagača. Štedionica je u najtežim danima krize „raspolagala gctovinom koja je išla do 50% uloga ma štednju”. Garantija opštine grada Beograda za sve obaveze štedionice pruža maksimalnu sigurnost ulagačima, s obzirom na veliku imovinu Opštine i njenu dobru finansijsku situaciju. Ulagači su u svakom pogledu maksimalno zaštićeni. A to je naivažniji preduslov da Štedionica ispuni svoju ekonomsku i sOcijalnu funkciju.
Struktura kapitala Opštinske štedionice razlikuje se od akcionarskih banaka. Ona nema glavnice. Njen se obrtni kapital sastoji od uloga. Garantni fond koji ie opština stavila na raspoloženje, u pravom smislu te reči služi u tu svrhu. On se sastoji od obveznica Ratne štete, čiji prihod ide u korist opštine. Obveznice se ne otudjuju, njih čuva kao vidliiv simbol opštinske garantije štedionica. Od pretprošle godine štedionica je obrazovala i svoj sopstveni garantni fond. U toj meri kako se sopstveni garantni fond povećava, štedionica vraća opštini njen garantni fond. Zasada štedionica još izgleda ne smatra nužnim „da umesto opštinskog garantnog fonda obrazuje svoj. Njen cili je da stvara rezerve, ali takve koje joj služe ujedno i za obrtni kapital. Rezervni fondovi su porasli sa 6.6 mil., preko 7.4 mil. i 8.9 mil. na 10.2 mil. din. Od toga se 9,15 mil. din. nalaze u državnim hartijama od vrednosti, a ostatak je plasiran u kredite. Naivažniji deo obrtnog kapitala su ulozi na štednju, koji su znatno porasli sa 49.2 mil. krajem 1937 na 66.9 mil. krajem 19838 god. za okruglo 36%. Prema 1936 god. porast je još veći i iznosi blizu 100% (sa 35,8 mil. din.) a još veći je prema 1935 god. preko 100% (sa 31 mil. din.) I broi ulagača se znatno povećao sa 6.999 na 7.793 lica. Porast štednje bio bi ioš veći, kaže uprava štedionice u svom izveštaju, „da nije usled zapleta u Srednjoj Evropi došlo do straha od rata”. Po omladinskoj štednji bilo je uloženo 6.9 mil, prema 5.6 mil., 4.9 mil. i 4.3 mil. din. Ulozi po tekućim računima iznosili su 3.3 mil., 2.1 mil., 2 mil. i 1.9 mil. din, Ulozi su ukupno iznosili krajem prošle godine 76 mil. prema 56 mil., 42 mil. i 37 mil. din. Za četiri godine ukupni ulozi porasli su takođe za preko 100. Potraživanje opštine čini sve veću stavku u bilansu štedionice sa 50 mil. u 19938 g. prema 25 mil. u 1937 g., 17.5 mil. i 8.1 mil. Tako iak porast posledica je sve većeg prenošenja blagajničkih poslova opštine na Чефопјси. Štedio-
nica vrši naplatu električne struje, vodovodnih taksa, grob-