Narodno blagostanje — dodatak

Рачун изравнања (елементар и живот)

Актива 1985 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Готовина у благ. 1.915 1.665 1.918 2.417 Уложене готовине 25.070 26.949 96.593 30.640 Тек. рач. реосигурача 492 1.066 1.085 1.028 Остали тек. рач. 984 = — 462 Харт. од вр. пр. рез. 19.090 21.979 26.177 97.461 Остале харт. од вредн. — — — 2.344 Непокретности 39.787 40.757 43.715 42.804 Зајмови на полисе А 16.870 18.577 19.430 Полог прем. р. код реос. 4.639 4.362 7.160 11717 Полог код реосигурача 772 617 180 476 Прем. резерва и прен.

премија реосиг. 29.795 91.898 33.262 36.042 Резерва за шт. реосиг. 1.499 1.696 1.320 1.403 Филијале — салдо 3.671 4.000 4.413 3.452 Инвентар 2 дин. 37 47 2 дин. Разна имовина 79 854 933 529 Имовина пенз. фонда 8.518 8.818 9.497 10.073 JeMcTBa 1.018 997 926 (8.510)

Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000 Фондови задруге 8.279 9.346 10.454 11.221 Резерва дивид. осиг. 999 1.067 1.095 12127 Прем. рез. и прен. прем. 94.287 100.105 111.589. 122.016 Резервисане штете 3.932 4.180 4.025 4.374

Гарантна средства 108.407 115.008 128.168 139.738 Пензиони фонд 8.518 8.818 9.427 19.073

Полог реосигурача 842 2.077 1.165 486 Полог прем. рез. реос. 29.550 31.088 32.699 35.570 Тек. рачун реосиг. 2.617 2.029 2.183 3.924 Разна пасива 298 959 664 651 Јемства 1.018 997 926 (8.510) Пословни вишак 703 404 507 535 Збир биланса 152.043. 162:063 175:785 190.280

Збир биланса стално расте — последње године за 15 милиона — и крајем 1938 достигао је висину од 190,3 мил.

Укупна гарантна средства, без дотација из добити за прошлу годину, износе 139,74 милиона, за 11,5 милиона динара више него крајем 1937. Пензиони фонд, чијом имовином управља нарочити одбор, исказан је са 10 милиона динара. У пасиви имамо и два рачуна полога реосигурача од укупно 36 милиона. Овај износ има у активи своје противпозиције у премијској резерви и преносној премији реосигурача (којима управља „Кроација'). Када издвојимо ове позиције које фигурирају на обема странама биланса, видимо да се целокупна средства „Кроације' састоје, у ствари, само из поменутих гарантних средстава и непуна четири милиона остале пасиве. Из тога се види, да Задруга нема уопште поверилаца.

Сва средства су пласирана на начин да о сигурности Задруге и њених осигураника не би требало ни говорити. Готовина у благајни износи 2,4 милиона, а улози код банака достигли су висину од 30,64 мил. У државне, комуналне и остале првокласне хартије од вредности је пласирано 29,8 мил. динара. Непокретности су исказане са 42,9 мил. а зајмови на полисе са 19,4 мил. Полог премијске резерве код реосигурача износи округло 12 мил. Салдо филијала исказан је са 3,45 мил. у активи (према 4,4 мил. дин. У 1937). То значи да се око 24» гарантних средстава састоји из готовине у благајни и улога поверених банкама, даљих 219 пласирано је у првокласне хартије од вредпости, 309 у непокретности, 149 у зајмове на полисе; око 8%/) се налази код реосигурача, а око 39 код филијала.

Однос између појединих врста пласмана не показује битних промена у поређењу са ранијим годинама. То значи да јој нове уредбе нису наметнуле никакву дужност коју она није већ и сама одувек вршила. МИ без строгих прописа она је као скроз солидна установа увек пазила како на сигурност осигураника, тако и на разумну поделу ризика,

Из прошлогодишње чисте добити исплаћено је 80 хиљ. односно 89/о на име камате задругарима, 60 хиљ. за тантијему оба одбора, а цео остатак од 395 хиљада дотиран је фондовима. Даљи износ од 520 хиљ. дин, дотиран је разним фондовима још пре закључка књига, а износ од пола милиона динара додељен је пензионом фонду.

Поред централе у Загребу, „Кроација“ има 6 филидала (Београд, Љубљана, Нови Сад, Осијек, Сарајево, Сплит) и већи број главних заступстава (Бања Лука, Дубровник, Марибор, Петровград, Суботица, Сушак и Шибеник), Главно заступство у Бања Луци створено је у току прошле године. Поред све јачег продубљивања пословне организације и попуњавања мреже пословних седишта у земљи, „Кроација“ је и у току прошле године посвећивала опромну пажњу у свом послу иностраних ретроцесија. Тај посао се развија добро и њиме „Кроација“ долази до компензације за реосигуране премије.

Досадашњи претседник и дугогодишњи члан управе г. Јанко Хољац, академик, због болести повукао се је у току 1938. На последњој главној скупштини за претседника управе изабран је г. Монс. д-р Ловро Радичевић, а за потпретседника г. д-р Бранко Пливерић. Чланови су Г. Ербер Рудолф, Кукуљевић-Лакцински Фране, Николић Миховил, Мг. фарм. Лалопек Јосип, д-р Спевец Иво и инж. Стипетић Ђуро. У надзорном одбору налазе се господа: Кулмер гроф Мирдслав (прочелник), д-р Цуцулић Томо, Мутафелија Андрија, Рамушћак Милан и д-р Бачић Иво. Главни директор је г. Миховил Николић.

Сваки напредак у производњи M

употреби сбе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1566

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

CO NB GO VI МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан · погон,

STANDARD — VACUUM

Oil Company of јидочама inc. SATDEB БЕОГРАД