Narodno blagostanje — dodatak
158
Пасива ( Главница 40.500 40.500 40.500 · 40.500 Резервни фонд 5.700. 5.800 5050 6200 (Спец. рез. фонд 3198 3.198... 3198 — 3.198 Рез. фонд ефеката 819. | 578 59 | 370 Фонд валоризације 10.066 _ 10.066 ~ 10.066 ~ 10.066 Пореска резерва 250. -- 259 250 250 'Амортизациони фонд 54.847: 59.000... 65.655 70.400 Сопствена средства 115.440 ·119.698- 126.498 181.493 Пензиони фонд чин. - 10.086 1051 11.080" 12.855 Добротворни фондови — „ 1.080 1.550 | 10762 Повериони | 49.816. „48.941 44.825 . 31.099 Вазна пасива 2.043 - 918 }.940: -- 2.011 Неподигн, - дивиденда 1.455- ~ 92.790 5.800 4494 Полог харт. од вреде. 2040 1265 2650. 615 Чиста добит __189 527 . 7306. #8179 Збир биланса. |. 820 189.736 ~ 202. 0770 197.940
Расходи Плате, трошк, и соц. тер. 6.418 5.492 6.401 6.937 Амортизаација 4,347 "4.150 6.655 4.700 Отпис дубиоза 82.398 O IZ Порези и таксе 9.449 5.048 4491 5.383 Трошарина (део фабр) 5.808 | 7298 9.867 | 11.074 Чиста добит 4.189 8.297 7.306 · 8.179
Приходи | Производња 19424 | 23.807 31.812 | 34.241 Камата и разни прих. 9.002 9.271 2.775 1.926 Изузето из резерве 1.800 1.324 — Пренос добити 145 142 125 123 Збир прих. или расх. 23.872 27.544 347010 36.201 Дивиденда 89/0 10% 149/0 16%
- S36Hp биланса износи 197,94 мил. и мањи је за 4,26 мил. дин. него крајем претходве године. Најглавнију промену у активи претставља смањење хартија од вредности за 10 мил. дин. са 20,1 мил. у 1987 на 10,1 мил. крајем 1938. Преко рачуна хартија од вредности књиже се и учешћа у многобројним предузећима која припадају концерну Беочинске фабрике цемента, али су се у њеном портфељу налазили и разни државни папири. Рачун „полога хартија од вредности“ повећан је са 2,63 мил. у 1987 на 611 мил. у 1937, дакле за око 3,5 мил. За око 1,2 мил. повећана је према претходној години и вредност пензионог фонда. Готовина крајем 1938 била је такође већа него у 1937, док су „дужници" са 3,1 мил. дин. мањи. Око 48,8% целе активе отпада на инвестиције, 27,7/0 на дужнике и 6,9 на залихе.
У пасиви видимо да су „повериоци“ и прошле године показивали тенденцију опадања. Крајем 1938 они су износили 31,1 мил. према 44,8 мил. у претходној и 57 мил. у 1934 г. Готово све остале позиције у пасиви су остале непромењене или су повећане. Крајем 1988 амортизациони фонд био је за 4,7 мил. дин. већи него у 1987. Укупна сопствена средства, заједно са фондом амортизације, али без чистог добитка билансирана су са 1315 мил. према 126,5 мил. у претходној години. Однос између туђих и сопствених средстава је врло повољан.
Чиста добит, без преноса из претходне године, износи округло 8 мил. дин. Ако се узме у обзир да сопствена средства уложена:- у фабрику износе око 13155 мил. види „e да је укамаћење врло далеко од тога да бисмо га могли сматрати претераним. Издаци за порез, таксе ни део тро-
хиљ.,
шарине који сноси сама фабрика достигли су висину од
164 мил. Ако томе додамо и део трошарине који сносе
сами потрошачи, видећемо да је овде држава и прошле тодине имала скоро три и по пута више него акционари. На основу података о плаћеној трошарини види се да. је У току 1988 продато 14.765,25 вагона цемента (према 18.166,76 вагона у претходној, 9.730,66 вагона:у 1986. и 7.897, 39. BaroHa y- 1935 .ro/HHH),
Бруто приходи 'од производње исказани су са 34,24 "мил. На име дела трошарине који сноси фабрика издато је- око: 329/6 тог износа; за -порезе и таксе 15,7%«, за плате, трошкове и социјалне терете 20,3%0,- док је за амортизацију-н отпис дубиоза употребљено 13 ,89/, а као чиста добит остало је 18,29 укупног прихода производње. Дакле,
скоро пола прихода од производње употребљено је за
неплату -пореза, такса и трошарине.
Исказана чиста добит од 8,18 мил. дин. овако је подељена: за 16, дивиденду 6,48 мил, за тантијему 805 хиљ., резервном фонду 300 хиљ., 'пензионом фонду 350 за разне социјалне установе 100 хиљ. Остатак од 144 хиљ. дин. преноси се на нови рачун, -
"У управи Беочинске фабрике цемента за 1938 била су г. г.: Милош Савчић (претседник), д-р Аурел Егри (потпретседник), Дамјан Бранковић, д-р Влада Г. Марковић, д-р Емил Оплер, Ђорђе барон Оренштајн, Јосиф барон Рајачић, Дезидер Шомођи, Јосиф Шумахер, mou, Коста Л. Тимотијевић и Јулије Јон. У назодном одбору налазила су се господа: Милан Француски, д-р Алфред Гардоњ, д-р Елемер Гелерт, Михајло Гутман, Лазар Сладековић, инж. Јован Петровић и Фрања Шлезингер.
ТВОРНИЦА ПОРТЛАНДЦЕМЕНТА Д. Д, ЗАГРЕБ
У свом пословном извештају за прошлу годину управа „Кроације“, творнице портландцемента д. д., Загреб, констатује да је грађевинска делатност у Загребу у 1988 тодини у поређењу са претходном попустила. Међутим, мањак који је тиме настао изједначен је већом тражњом у провинцији, а нарочито оживљавањем грађевинске делатности у вези са јавним радовима. Благодарећи томе укупна продаја цемента у нашој земљи била је прошле године јача него у 1987. Управа и овом приликом напомиње да би повећање продаје било још и веће, да није било трошарине на цемент која претставља велику сметњу за побољшање прилика, како у цементној индустрији, тако и код грађевинске делатности.
Прошлогодишње пословање „Кроације' закључено је са губитком од скоро 1 мил. дин. То је последица потешкоћа које су се јавиле у вези са преуређењем фабрике. Ми смо већ приликом вршења анализе. биланса „Кроације“ за 1936 (бр. 47 од 20 новембра 1937) и 1937 годину (бр. 35 од 27 августа 1938) споменули да се њена фабрика која је спадала у ред цементара средње величине, проширује и модернизује. У ствари, подигнута је једна сасвим нова творница, с чијом се је изградњом почело у јуну 1937. Нова потпуно реконструисана фабрика пуштена је у погод у септембру прошле године. Као што се је'и предвиђало, у вези са изградњом нове фабрике биле су се јавиле извесне тешкоће, које су проузроковале смањење производње. Ово смањење, пак, неповољно је утицало на пословни резултат. Благодарећи изградњи нове реконструисане и потпуно модернизоване фабрике положај „Кроације“ биће у будуће знатно повољнији, јер је производни капацитет ове нове фабрике знатно већи него што је био до сада, а постоји и могућност осетног сни-
„КРОАЦИЈА",