Narodno blagostanje — dodatak

140

saobraćaju, tako i kod uvoza, izvoza ili provoza robe. Za razvitak spoline trgovine naročito su važna velika otpremnička preduzeća sa razgrađenom mrežom filijala i poslovnim prižateljima u raznim zemljama, jer će uvoznici i izVOZNici od njih moći da budu najbolje usluženi. Prvo jugoslovensko transportno a. d. Schenker & Co, Beograd je naše najjače otpremničko preduzeće. Pored centrale u Beogradu, ono ima i čitav niz filijala: u Zagrebu, Mariboru, Jesenicama, Subotici, Novom Sadu, na Sušaku i u Londonu, dakle u mestima kaja su najvažnija, kako za našu izvoznu, tako i za našu uvoznu trgovinu. Društvo podržava osim toga, uske poslovne veze s velikim brojem najuglednijh otpremničkih preduzeća u inostranstvu.

Prvo jugoslovensko transportno a. d. Schenker & Co. osnovano je 1990 god. od strane velikog internacionalnog transportnog preduzeća Schenker & Co, a uz učešće Jugoslovenske banke i drugih domaćih interesenata. U godinama privredne depresije bilansi su i ovde zaključivani s gubitkom, jer su, zbog opadanja obima svetske pa i naše spoline trgovine, i prihodi društva u to vreme stalno opadali, a rashodi se nisu mogli istim tempom smanjiti, Do kraja 1935 ukupni gubitak bio je dostigao 1 mil. 863 hili dinara. U vezi s tim glavnica je u toku 1936 bila smanjena za 9096, за 1,5 ти. na 150 hili. din. Istovremeno ije bilo rečeno da se ona putem novih uplata ponovo povisi na 1,5 mil. U toku 1937 došlo je i do novog povišenia glavnice na 3 mil. din., a u toku prošle godine ona je opet putem novih uplata povišena na 5 mil. dinara.

Početkom 1936 izvršena je uspešna reorganizacija preduzeća, pa su tom prilikom ofstranjene i sve smetnje koje su ranijih godina ometale rad društva. Kako u 1996, tako i u poslednje dve godine poslovanje društva završeno je sa zadovoljiavajućim rezultatom.

Bilansi za četiri poslovne godine ovako izgledaju:

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Gotovina 543 537 659 578 Hartije od vrednosti 1 1 1 1 Dužnici 19.033 99.315 21951 19.849 Inventar 203 196 278 260 Prelazne pozicije 14 3 GEE SOSU Gubitak 1.363 —— — —

"Разјуа Glavnica 1.500 1.500 3.000 5.000 Zak. rezervni fond 75 75 150 185 Posebni rezervni fond — — —— 315 Penzioni fond — — 11 il Роуепос! 18.859 21.117 18.322 14.065 Prelazne pozicije 790 | 35 595 Čisti dobitak — 360 671 517 Čbir bilansa 21.157 23.052 29.189 20.688

Rashodi Prenos gubitka 565 13 —— Opšti troškovi 1.612 2.138 1.910 2.021 Plate i dr. lični rashodi 2.746 3.871 3.091 3.402 Porezi 249 277 867 1.073 Kamata 601 522 435 190

Otpis inventara , 42 44 72 75.

Otpis nenapl. potraž. 68 6 31 83.

Čisti dobitak — 360 671 517 Prihodi -

Prenos dobiti —— — 65 41.

Od špedicije 4.513 6.441 7.013 7.821

Gubitak 1.363 — — =

Zbir prihoda ili rashoda 5.876 6.441 7.078 7.362

Zbir bilansa, koji je u 1984 godini iznosio samo 11,35 miliona, krajem 1936 bio je dostigao visinu od 23 miliona. Posle toga se postepeno opet smanjuje i krajem 1938 iznosi 20,69 miliona din. Od toga otpada 14 mil. na poverioce, 5 mil. din. na glavnicu i 500 hili. din. na rezervne fondove. U poređenju sa stanjem na kraju 1937 poverioci su krajem 1938 bili za 4,3 mil. manji, dok su prema 1936 smanjeni za preko 7 mil. Moramo priznati da ovim promenama ipak ne treba pridavati naročiti značaj, jer su u bilansima otpremničkih preduzeća kako promene kod poverilaca takoione kod dužnika često sasvim slučajne. S obzirom na prirodu otpremničkog posla visina poverilaca i družnika na kraiu godine može se znatno razlikovati od njihove prosečne visine u toku godine.

»Dužnici« pretstavliaju najvažniju i najveću poziciju u aktivi. Kraiem 1988·oni su bilansirani sa 19,85 mil., što znači da na njih otpada oko 96% cele aktive. U poređenju sa stanjem na kraju 1937 dužnici su u 1998 takođe za 1,4 mil. din. manji. Najveći deo iznosa dužnika otpada na kreditiranu VOzarinu, koja se naplaćuje od primaoca robe prilikom predaje dokumenata. Samo izuzetno obračun se vrši periodično (mesečno ili tromesečno), i to s pojedinim većim preduzećima, s filijalama i afiliranim preduzećima i s poslovnim prijateljima — otremničkim preduzećima u inostranstvu. Inače, »dužnici« pretstavliaiu ovde uvek sasvim kratkoročna i sigurna роtraživanja, tako da su i otpisi dubioza redovno sasvim ђеznačaini. ' Kretanje »prihoda od špedicije« pokazuje nam da ie poslovanje i u 1938 bilo opet nešto živlie nego u prethodnoj godini. Ovi prihodi iznosili su 7,32 mil. din. i bili su za 308 hilj. din. odnosno za 4,4%o veći nego u 1937. Na strani rashoda vidimo da su opšti troškovi povećani za 100 hili. din., na 2,092 mil. Uprkos pomenutom povećanju, opšti troškovi u 1938. bili su još uvek manji nego u 1936 godini. Inače, prošle godine u poređenju sa prethodnom povećani su i izdaci za plate i druge lične rashode za 311 hilji., na 3,4 mil., što se ima pripisati uvođenju penzionog osiguranja. Za 206 hili., na 1,07 mil. din., povećani su i izdaci za poreze. U poređenju sa 1995 ili 1936 porezi u 1988 bili su za preko 400% veći, pa su čak mnogo veći i od čistog dobitka. Zbog uvođenja novih socijalnih tereta (penziono osiguranje) i povećanja poreza pretila je opasnost da se prošlogodišnje poslovanie završi s negativnim rezultatom. Međutim, to je i izbegnuto blagodareći već spomenutom malom povećanju prihoda, kao i sniženju izdataka za kamatu. Čisti dobitak iznosi 476 hilj. din., što odgovara ukamaćenju sopstvenih sredstava sa 8,5%0. Zajedno sa ргеnosom iz 1937 čisti dobitak je iskazan sa 517 hil. din. i manii је za 154 hilj. din. nego u prethodnoi godini.

U upravnom odboru su gospoda: d-r Danilo Dimović, DrčteedHih, d-r Velimir Bajkić, potpretsednik; Edc Marković, Damjan Branković, David Moškes, Robert Kronholz, Franc Lakner, Georg Schenker-Angerer i C. H. Galug. Članovi nadzornog odbora su g. g.: Đoka Ćurćin, d-r Emer Tartaglia i

d-r Luio Moškes.

_-— ===