Narodno blagostanje — dodatak

Jaz i jaruga % 18 17 ___IB Vunara 55 54 31 28 Cedionica zejtina 52 62 61 157 Fabrika kartona — 247 265 263 Materijal i mreža 30 20 30 43 Nameštaj i pribor 4 36 — === Vrednost rezervnog fonda 285 247 265 309 Vrednost os. r:>z. fonda — 21 66 102 Нгапа 56 14 39 71 Hartiia — = 76 127 Gorivo i mazivo 36 42 33 43 Menični depo 600 480 480 480 Kaucije 18 18 18 18 Pasiva Glavnica 400 400 400 400 Rezervni fand 280 247 262 281 Osobeni rez. fond 152 238 322 463 Еопа za pokr. ev. štete — 75 95 95 Fond za obn. mašina 171 196 926 250 Fond za amort. mašifta 161 186 216 239 Fond za kursnu razliku 43 54 89 124 Narodna banka 300 250 250 250 Opšta trg. banka —— 0.2 0.5 = Društveni akcepti 600 480 480 480 Polagači kaucija 18 18 18 18 Akcionarima na raspoloženje 80 80 70 120 Zbir bilansa 2.224 2.231 2.439 2.720

Sedam industriskih preduzeća navedeno је Кгајет ргоšle godine u bilansu sa 1,3 mil. din. Iz upoređenja pojedinih poziciila se vidi, da se smaniila knjigovodstvena vrednost veсте industriskih prz2duzeća, svakako zbog redovnih godišnjih otpisa. Tako se električna centrala vodi u knjigama sa 48.000 din., prema 53.000, 57.000 i 63.000 u prethodnim godinama. Vrednost fabrike leda iskazana je krajem 1938 god. sa 46.000 prema 51.000, 57.000 i 63.000 din., vunara sa 28.000 prema 31.000, 34.000 i 35.000 din. Prema prethodnoj godini povećala se vrednost mlina sa 758.000 na 772.000 din. i cedionica zejtina sa 61.000 na 157.000 din. Tu se radi o novim investicijama, koje su proširile industriski kapacitet društva. Fabrika kartona ostala je gotovo nepromenjena sa 263.000 prema 265.000 i 247.000 din. Društvo kod bilansiranja postupa po običaju brižliivog trgovca. Ono otpisuje redovno svoja postrojenja. Pri tome se stvaraju tih: rezerve, čije je postojanje očigledno. Položaj društva je prema tome znatno bolji, nego što se vidi iz bilansa. Mnogo je povoljniji bio položaj društva i u pogledu sirovina, čije su zalihe mnogo veće nego ranijih godina. Stok žita iznosio je 71.000 prema 39.000, hartija 197.000 prema 76.000 i goriva i maziva 48.000 prema 33.000 din. Sirovine .pretstavljaju dragocenu robu, čija je cena vrlo čvrsta, s obzirom na devizne teškoće naše zemlje, a sada u najnovije vreme i zbog rata. Porast gotovine takođe vrlo dobro ilustruje povoljan položaj društva. Gotovina u blagajni porasla je sa 6.000 na 40.000, potraživanj po čekovnom računu Poštanske štedionice sa 138.000 na 158.000, a još prošlogodišnji — istina neznatan — dug kod Opšte trgovinske banke u Beogradu pretvorio se u potraživanje od 40.000 din, Pretežni deo Doslova finansira se sopstvenim sretstvima. Glavnica je srazmerno mala i iznosi 400.000 din. Ali su za to obrazovani bogati fondovi. Rezervni fondovi iznosili su okruglo 840.000 din. prema 680.000 din., a fondovi za amortizaciju 615.000 prema 590.000 din. Jedan deo — oko polovine — гзтегупор fonda Dlasiran je u hartije od vrednosti, a kao Što Do svemu iz-

163

gleda većim delom u državne hartije od vrednosti. Jedini kredit koji je uzet, vrlo je povoljan, od Narodne banke u iznosu od 250.000 din.

Iz računa dobitka i gubitka se vidi da je znatno DOrastao. bruto prihod sa 1,1 mil. na 1,3 mil. din.

Račun dobitka i gubitka

Rashodi 1935 1936 1937 1938 u hiliadama dinara

Opšti i troškovi proivođ. 675 626 728 911 10% otpis: Centrale 7 6 6 5 Mlina 102 93 84 86 Fabrike leda 7 6 6 5 Jaza i jaruge 2 2 2 2 Vunare 4 4 4 3 Cedionice zejtina 6 7 7 17 Fabrike kartona — 27 29 29 Materijala i mreže 9 2; 3 5 Nameštaja i pribora 0.4 0.4 3.6 __—_

Od čiste dobiti: Osobenom rezervnom fondu 12 87 84 69 Fondu za obnovu mašina 12 25 30 24 Fondu za amort. mašina 12 25 30 23 Fondu za pokriće -v. štete 4.5 10 20 Akc. na raspoloženje 80 80 70 120

Prihodi Bruto prihod 928 1.001 1.106 1.999

I troškovi proizvodnje su se povećali sa 728.000 na 911.000 din. Kao ranijih godina otpisano je 10% investicija, što je iznelo 159.000 prema 195.000 din. Fondovi su dotirani sa 116.000 prema 144.000 din. Akcionarima stavljeno ja na raspoloženje 120.000 prema 70.000 din. u prethodnoi i po 80.000 din. u dvema ranijim godinama. Zbor akcionara rešio ie da se dividendni kupon za 1938 god. isplati sa 30 din., što pretstavlja 30%-nu dividendu. Retka su u našoj zemlji preduzeća, koja mogu da plate takvu dividendu. Gradištansko električno i industrisko društvo tima je dokazalo svoju veliku industrisku sposobnost i komercijalnu spremnost, koja je tradicionalna u Velikom Gradištu.

Članovi upravnog odbora u 1938 g. bili su g.g.: Dragiša Stefanović, pretsednik; Velj. V. Ivković, potpretsednik; Čed. S. Bajkić, Miod. T. Obradović, Branko Kašiković i Momčilo Petrović. U nadzornom odboru su bili g.g.: Petar M. Obradović, pretsednik; Al. St. Blagić, Svet. A. Stefanović i Kosta R. Živanović.

DOMAĆA BANKA — BEOGRAD

U S. A. D., gde su se najsavršenije razvile razne firme kapitalističke privrede, prvo su se primenile t, zv. »investement trust«. Te ustanove kupuju akcija raznih preduzeća da bi ih kontrolisale i izvele razne kombinacije na toj osnovi. U Evropi taj oblik društava takođe postoji, ali njihovi poslovi nisu ni iz daleka dostigli obim kao u Americi. I u našoj zem-= lji ima nekolikc »investement trust«-ova manjeg i većeg obima. Jedan od najpoznatijih je Domaća banka. Ona je zainteresovana isključivo u električnoj industriji. Jedno od najvećih švedskih društava, A. B. Elektro-Invest, dobilo jz u našoj zemlji koncesiju za nekoliko električnih centrala. U drugoj polovini dvadesetih godina, kada je elektrifikacija bila u punom jeku, Šveđani su zainteresovani za taj posao. Bili su dočekani vrlo lepo, kao što se samo dočekuje onai koji donosi