Narodno blagostanje — dodatak

162

Крајем 1988 збир биланса износио је 92,7 милиона, за 11,8 мил. дин. више него у претходној години. Ако се најпре задржимо код пасиве, видећемо да у предузећу туђа средства не играју готово никакву улогу. Повериоци су исказани са свега 4,25 мил. Других туђих средстава нема. Иначе, главница износи 13,5 мил, дин. Међутим, поред главнице постоји још читав низ фондова, тако да укупна сопствена средства заједно са фондом амортизације и прошлогодишњим чистим добитком достижу висину од 884 милиона према 744 мил. крајем претходне и 73,7 мил. дин. крајем 1936 године. Прошле године су повећани фонд амотизације за 1,13 мл. резервни фонд за 300 хиљ. фонд за обнову водних градња и електричне централе за 1,66 мил., фонд за валоризације за 2,2 мил. фонд курсне разлике ефеката за 3,7 мил. фонд за порезе за 700 хиљ. и потпорни фонд за 150 хиљ. а као нове позиције у пасиви јавили су се фонд за застоје погона од 1,64 мил. и аконтација латентне резерве од 1,56 мил. У 1938 био је н чисти добитак за 1 мил. дин. већи него у претходној години. Насупрот томе, повериоци су смањени са 7,01 мил. дин. крајем 1987 на 4,25 мил. дин. у 1988.

У активи видимо да дужници износе 38 мил. за 3,42 мил. више него у 1937. Преко рачуна дужника књиже се и привремено незапослена средства положена на текући односно чековни или жиро-рачун у банке. На дужнике отпада 4190 целе активе, а на инвестиције даљих 36,7% односно 34,06 мил. дин. У току прошле године за нове инвестиције издат је износ од 1,94 мил. Иначе, инвестиције су покривене фондом амортизације са скоро 77%. Овде можемо напоменути да је пет позиција активе билансирано само са по 1 дин. То су амбуланта, уређај лабораторија, алат и утензилије, кола и патенти. Трећу позицију по величини у активи чине учешћа и ефекти. Они износе 12,1 мил. према 8,38 мил. крајем претходне године. Ово повећање је највећим делом изазвано повећањем курсева. На то указује и већ споменуто повећање фонда курсне разлике. Залихе сировина и готове робе износе 8,15 мил. према 6,04 мил. крајем претходне и 7,53 мил. дин. крајем 1936 године.

Пословање у 1938 било је живље него у 1987 години. И цене већине артикала су се нешто опоравиле. Због тога је у 1938 и бруто добит била за око 2 мил. дин. већа него у претходној години. Она је износила 8,67 милиона. Општи трошкови у 1938 били су само за 164 хиљ. дин. већи него у претходној години. Дотација амортизационом фонду повећана је за 230 хиљ, а дотација фонду за порез за 800 хиљ. Чисти добитак са преносом износи 3,27 мил. према 2,26 мил. у 1987. Од тога је употребљено за исплату 10%•' дивиденде 1,35 мил. за тантијему 181 хиљ. за повећање потпорног фонда 300 хиљ. и за дотацију редовном резервном фонду 681 хиљ. дин.

У управи била су господа: Евин Филип (потпретседник), д-р Иван Чок, д-р Хуго Колер, Адолф Минх, Мирко Поповић, Вјекослав Јелавић, Милош Љесковац, Јосип Нојман и Мехмед Шахинагић. У надзорном одбору налазила су се господа: Фрањо Бауер, д-р Антон Филипанчић, Младен Радаковић и Георг Прелојтнер.

GRADIŠTANSKO ELEKTRIČNO I INDUSTRISKO A. D., VELIKO GRADIŠTE

Veliko Gradište bilo je jedan od najvažnijih privrednih centara predratne Srbije. Ono je sa njegovom poleđinom Stigom bilo jedno od najvećih proizvođača debelih svinja. A i kao trgovački centar bilo jie Veliko Graište poznato na daleko. Taj dobar glas Veliko Gradište nije ni docnije izgubilo, iako su se znatno pogoršali uslovi za napredak. Mi smo u prošloi godini u analizi bilansa u glavnim crtama opisali

privrednu historiju Velikog Gradišta i njegove okoline. Iz nja se najbolje vidi, šta mogu ljudi da stvore, ako su preduzimljivi i napredni, kao što su Gradištanci. Oni su shvatili duh vremena. Nisu očajavali nad propašću trgovine, nego su odmah prihvatili novi posao, izgradivši napredna industriska preduzeća, koja su osnov sadašnjeg, povoljnog privrednog stanja. Njihova zasluga je tim veća, jer su sasvim samostalno radili, bez ikakve industriske tradicije. Jedino je mlinarstvo bilo razvijeno. Ali i ono je bilo primitivno. Dve уодетсг па Реки ргегафуаје su žito iz Dogate okoline Velikog Gradišta. Na mesto gornje vodenice stoje danas šest industriskih preduzeća. Njihovu osnovu čini električna centrala, koja je podignuta ioš pre rata. Ona liferuje osvetlienje Gradištu i pogonsku energiju industriskim preduzećima. Industriski pionir Velikog Gradišta i njegove okoline bilo je Gradištansko električno i industrisko društvo a. d. Njegovom zaslugom iskorišćena je vodena energija, koja je onda docnije omogućila osnivanje i drugih industriskih preduzeća.

Prvo su osnovana ona industriska preduzeća, koja imaju svoju sirovinsku bazu u Gradištanskoi okolini. Najprirodnije je bilo podizanje mlina, koji proizvodi odlično brašno, svakako mnogo bolje od starinskih vodenica. Gradištansko brašno poznato je i uživa odličan glas u najvećim potrošačkim centrima. I u Beogradu se upotrebljava to brašno od većeg „broja pekara, starih oprobanih mušterija Gra= dištanskog mlina! Uprava posvećuja veliku pažnju njegovom izgrađivanju. Postrojenja se stalno dopunjuju i proširuju, da bi se postigao što veći kapacitžt mlina i što Dolji kvalitet brašna. Fabrika zejtina podignuta je za iskorišćavanje semena od bundeva. U Stigu se u velikoi meri gaji bundeva za stočnu hranu. Kao sporedni proizvod pri tome otpada seme od bundeva, koje se inače baca. Zahvaljujući fabrici zejtina stiški seljaci mogli su od tog svcg sporednog proizvoda da vide lzpu paru, Ali time još nije u celosti obuhvaćen ekonomski značaj cedionice zejtina. On se pokazao u punoi meri za vreme ekonomske krize. Tada je zahvaljujući njoj olakšana preorijentacija u poljoprivrednoj proizvodnji stiškog kraja sa žitarica na uljane bilike. Na stiškim poljima žuti sš suncokretov cvet. Sunocokretovo seme nose seljaci u fabriku zejtina gde se ono cedi na ušur, ti. fabrika. uzima kao svoju nagradu jedan deo isceđenog zejtina.

Gradištansko električno i industrisko društvo nije stalo kod tih grana industrije. Ono je pošlo jedan korak dalje podižući industrije koje služe za zadovoljenje potržba stanovništva samo Velikog Gradišta i okoline. Potrebe seljaka za gotovim vunenim proizvodima pokriva vunara. Fabrika leda, pak, služi celom građanstvu Velikog Gradišta i uže okoline. Sasvim nezavisno od lokalnih potreba osnovana je fabrika kartona. Kod tog poduhvata uprava se pokazala kao industriski pionir velikih koncepcija. Ona ie pri tome imala i potrebnu sreću. Fabrika dobro radi. Ona nije osetila potrebu da pristupi kartelu papirne industrije. Čak je mogla da snizi prodajne cene, zahvaljujući svakako niskim proizvodnim troškovima. Gradištansko električno i industrisko društvo podiglo je sve svoje fabrike relativno vrlo skromnim sretstvima. To se vidi iz bilansa.

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hilj. din.

Blagajna 11.7 223 6 40.2 Poštanska štedionica 76.4 48.6 137.9 157.9 Opšta trgovačka banka == —— —— 40 Električna centrala 63 57 53 48 Mlin 923 837 758 772 51 46

Fabrika leđa i 63 57