Narodno blagostanje — dodatak

Додатак „Народном Благостању“

БРОЈ 44

Садрмај:

Brodarsko a. d. »Oceania«, Beograd Царинска и јавна складишта д. д. Загреб Crnogorska banka na Cetiniu

Прва хрватска творница уља д. д. — Загреб

BRODARSKO A. D. »OCEANIA«, BEOGRAD

Naša velika pomorska društva dele se u dve katzgorije. Jedna vrši obalsku plovidbu, a druga dugu plovidbu. »Oceania« spada u drugu kategoriju. Ona održava redovne veze sa zapadnim delom Sredozemnog mora i sa Marokom kao i sa Engleskom i Severnom Evropom. lako prilike u našem parobrodarstvu u 1938 2. nisu bile najpovoljnije brodovi »Oceaniče« bili su uvek zaposleni i prevalili veći broj milja i Dreneli više robe nego u prethodnim godinama. Broi prevalienih morskih milja iznosio je 486.890 prema 380.692 u 19937 i 296.775 u 1936 g. Prevezeni teret iznosio je 707.890 tona. Od toga oipada na izvoz iz domaćih luka oko 260.000 tona za 26.598 tona manje nego u 1937 с. S obzirom na pogoršanje prilika u pomorskom saobraćaju zbog teških međunarodnih odnosa to nazadovanie je minimalno. ] naš uvoz morskim putem je opao sa 1,62 mil. tona na 1,45 mil. tona. Od toga je izvezeno parobrodima »Oceanie« blizu jedna petina, a ako uzmemo samo za osnov parobrode pod jugoslovenskom zastavom taj odnos se penje na blizu polovinu celokupnog izvoza morskim putem.

Celokupan saobraćai društvo obavlja sa 12 parobroda sa ukupno 61.700 tona nosivosti. U 1938 ge. kupljen je manji parobrod »Una« sa 2.300 tona nosivosti.

Vrlo važnu ulogu u poslovanju naših pomorskih parobrodskih društava igra državna subvancija. Uzgred da napomenemo, da je naziv subvenciia u tom slučaju pogrešan, Država plaća izvesne iznose parobrodarskim društvima, ali prima protivusluge za to. Tako je »Oceania« obavzzna da na subvencionisanim linijama prevozi poštu i druge državne pošilike. Društvo mora da obavlia saobraćaj modernim brodovima da na njima pruži povlastice državnim činovnicima, da zaposluje naše državljane itd. Subvencionisane linije »Oceonie« su Maroko i pravac Kanarskih ostrva. Bez ikakve subvencije društvo održava pruge sa Severnom Evropom i Engleskom. Ugovor sa državom o subvenciji ističe 31 marta 1940 god. Društvena uprava izražava nadu da će ugovor biti produžen. Ako se to pitanje posmatra sa opšteg ekonomskog gledišta, onda se mora konstatovati da produženje ne bi značilo mnogo. Sa subvencilom — da ostanemo kod tog izraza — koju društvo uživa može da održi samo postojeće linije. A u interesu naše spoline trgovine treba broji linija znatno povećati. Tako na pr. sa Levantom je naš pomorski saobraćaj vrlo slab. To isto važi i za.Crno more i za vezu sa ušćem Dunava. Potrebno je da se obrati veća pažnja trgovini sa severnim zemliama Evropz i sa Francuskom. Uslovi za plasiranje naših proizvoda su povoljni. Ali šta to sve vredi kad podvozne cene ne konveniraju u nedostatku dobre pomorske veze. A ima ioš i jedno drugo pitanje, koje naša država mora da uzme u obzir, To je unapređenje naše zastave na moru. Naša susedna zemlja Italija vrlo obilno subvencioniše parobrodarska društva, da bi talilanska roba mogla biti pre-

БЕОГРАД, 4. НОВЕМБАР 19309.

ГОДИНА Х1

vezena talijanskim Drodovima. To ie cilj kojim teže sve DOmorske države od Cromwellovog navigacionog akta sve do danas. Veća subvencija omogućiće našim parobrodarskim društvima duge plovidbe da ne samo povećaiu nego da ubrzaju pomorski saobraćai. I to jie od prvoklasne važnosti za našu spolinu trgovinu. Na taj način mogao bi se dalje povećati broj putovanja, koji je u 1938 g. iznosio 41 na subvencionisanim prugama prema 35 u prethodnoj godini i 24 na nesubvencionisanim prugama prema 32. Pad putovanja na nesubvencionisanim prugama žalostan je dokaz, da ni najbolja volja u роmorskom parobrodarstvu ne pomaže, ako nema aktivne potpore države. Nijedno pomorstvo na svetu nije postalo moćno isključivo iz vlastite snage, bez unapređenja sa strane države.

»Oceania« je jedno od naših najstarijih parobrodarskih preduzeća. Ona je osnovana u Beču u 1903 g., ali pretežno slovenskim kapitalom uz aktivno sudelovanjie Živnostenske banke. Prve godine u životu ovog društva bile su zbog rata i posleratnih neprilika neobično teške. Tek posle 1993 g., kada ie »Oceania« protokolisana u Beogradu kao jugoslovensko društvo, prilike su se počele sređivati. »Oceania« je od tada gotovo stalno napredovala, blagodareći znergičnom i smišljenom radu njenih vodećih ličnosti.

To pokazuju i završni računi za poslednie četiri godine.

Касип 1ггаупапја

Aktiva 1935 1936 1957 1938 u hilj. dinara

Parobrodi 29.455 37.590 48.590 58.040 Blagajna 83 43 85 118 rartije od vrednosti 2.149 2.141 2.155 1.937 Zaliha uglja 458 249 466 515 Dužnici 19.274 7.933 6.994 5.568

Pasiva Glavnica 15.000 15.000 15.000 30.000 Rez. fond 73 138 316 663 Račun amortizacija 13.608 14.569 16.449 11.851 Račun osiguranja 319 400 2.650 3.150 Fond Haktora Polića 65 68 105 - 110 Poverioci ı banke 13.689 14.891 16.774 14.989 Neisplaćena dividenda = U BO 40 Dobitak 1.617 2.183 6.996 5.378 Zbir bilansa 44.441 47.250 58.290 66.175

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Izdaci plovidbe 37.698 45.996 65.845 65.758 Kamata 808 894 1.060 1.094 Amortizacija 1.502 1.963 1.879 2.902 Рођнак 1.617 9.183 6.996 5.878

Pr.hodi Prenos dobitka 316 401 130 384 Prihodi poslovanja 41.240 50.636 75.650 74.748 Zbir 41.565 51.037 77.780 75.132