Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛ

Додатан „Народном Благостању““

__БРОЈ 50

Садржај: РпуПесоуапо izvozno a. d. — Beograd

PRIVILEGOVANO IZVOZNO A. D. — BEOGRAD

U ned»lju 26 novembra 0. g., »Pr:zad« je imao dve značajne proslave. Prva je obavljena vrlo svečano uz učešše 15taknutih preistavnika privrednog i političkog života u Beogradu, O nioj je pisala i dnevna štampa. Kao što je poznato, tog dana je izvršeno osvećenje »Prizad-ove« nove palate na Topličinom vencu. Svoje obimne poslove Društvo je do sada moralo da svršava u dosta lošim prostorijama koje ji držalo pod zakup. Međutim, kako je ono, naročito poslednjih godina, svoju aktivnost stalno proširivalo, rad u starim i tesnim prostorijama bio je sve teži, pa je postajalo sve očiglednije, da je takvoj ustanovi potreban odgovarajući sopstveni dom. »Prizad» se je u toliko pre mogao odlučiti na to, da ga podigne, što mu je u toku poslednjih pet godina i finansijska snaga vanredno porasla. Svi koji su uzeli učešća na proslavi osva2ćenja ove nove palate saglasni su u tome da je ona uređena vrlo ukusno, a i obim joj je takav ,da će moći da zadovoljii sve Prizadove potrebe. »Prizadov« dom trba da posluži i Ministarstvu trgovine i industrije za vođenje trgovinskih pregovora i održavanie kontakta sa stranim delegacijama. Druga proslava koju je imao »Prizad« i o kcijoi u našoj javnosti niko nije ništa pisao je proslava petogodišnje službe generalnog direktora >»Prizada«, g. Ede Markovića. lako iz ova druga proslava imala sasvim nezvaničan i int:man karakter, ipak nalazimo da ovom prilikom treba da kažemo nekoliko reči o g. Edi Markoviću. Kad ie on pre pet godina došao kao generalni direktor u ovu ustanovu, njezina glavnica iznosila je 15 mil. din., a u svim njezinim fondovima niije bilo više od 850 hili. din. Danas Prizadova glavnica iznosi 50 mil., a niegovi fondovi i ostale rezerv> dostižu Visinu od 2830 miliona dinara. Istina je đa ovo maglo snaženje Društva nije izazvano običnim komercijalnim profitima, već да је pcsledica preferenciiala. Međutim, sumnjamo da bi danas Prizad bio ono što jeste, da nije bilo racionalnog gazдоуапја i smišljenog rada. Dobar deo zasluge za Prizadov uspešan rad pripada, nema sumnje, upravo g. Edi Markoviću. Niegovo bogato iskustvo i stručno znanje nisu njegove jedinz i naidragocenije osobine. On ima i drugih kvaliteta, neobično potrebnih za vođenie jedne ovakve ustanove. Kolikc ie nama poznato, g. Marković je najmarljiviji čovek u Jugoslaviji, vrlo je inteligentan, odlučan i samostalan.

- Jedna od najdragocenijih usluga kcju je g, Edo Marković učinio Prizadu je ta, što je uspeo da ga sačuva od partijsko-političkih uticaja. To nije bio lak uspeh. Neobično korisna za »Prizad« bila je činjenica, da je g. Edo Marković čovek koji je uvžk imao dovolino građanske kuraži da otvoreno iznese i odlučno brani svoje gledište. Objektivan je i prima opravdan* razloge, ali sa linije za koju nađe da je ispravna on ne otstupa. S obzirom na istaknuti položaj na Mome se nalazi, lako se može razumeti da je pcnekad i ou lično bio predmet napada. lik у

БЕОГРАД, 16. ДЕЦЕМБАР 1939.

ГОДИНА Х!

Između ranijih kampanja vođenih protiv »Prizada« i one koja je vođena nedavno postoji jedna velika razlika. Trgovci su od postanka »Prizada« bili njegovi protivnici, jer su u nj»mu videli konkurenta, Kao što je našim čitaocima poznato, u toj borbi između trgovaca i »Prizada& mi smo uvek bili na strani ovog poslednjeg, smatrajući da bi njegovo ukidanje, s obzirom na režim kliringa, kontingenata i preferencijala, pretstavliao pravu katastrofu. »Prizad« ije postao neophodan organ za izvođenje naše ekonomske politike. To su uvideli i trgovci izvoznici, pa su se s fime mpomirili. Poslednja kritika potekla je iz poljoprivrednih krugova.

Čuo se je i prigovor da je udžo proizvođača i zadrugarstva u Prizadovom otkupu agrarnih proizvoda mali. Prizad nema monopol otkupa, nego kupuje na slobodnom tržištu i plaća određene cene svakome ko mu robu ponudi. Prema tome, i proizvođači mogu slobodno da biraju, da li će svoje proizvode nuditi trgovcima :li neposredno odnosno DOsredstvom zadruga. Učešće zadruga u prodaji pšenice Prizadu poraslo je sa 7,2% и 1934/35 na 15,7%0 u 1937/38 i na 09,7) и 1938/39, а učiššće proizvođača poraslo ie sa 3% u 1936/37 па 7,9% u 1988/39. Da je organizacija proizvođača bolia, to učešće moglo bi da bude, sigurno, još i veće. Za to bi se mogao optuživati »Prizade samo onda, kada bi se pretpostavilo da je njegova dužnost da tu organizaciju izvTŠI.

Već nekoliko puta Prizadu se zameralo, što naplaćene preferencijale. nije upotrzbio za još veće dizanje cena. Zahtev koji traži đa se ne stvaraju fondovi, nego da se preferenciiali dobiveni u jednoj godini upotrebe u istoj na povećanje otkupnih cena mogao bi se pravdati, kada bi agrarna kriza bila trenutna pojava. Međutim, ona to nij. S druge strane treba imati na umu da je država jednom dala za intervenciju oko 350 miliona. Dza li bi ona htela i mogla da to učini i drugi put? Treba imati u vidu i činjenicu da u pogledu cena agrarnih proizvoda interes čitave zemlie i nije podiednak. Održavanje previsokih cena pogodilo bi potrošače, naročito one iz pasivnih krajeva. U vezi sa porastom cena vžć smo ipisali da će se Prizadu ubuduće poveriti i misija da interveniše na tržištu ne samo protiv niskih nego i protiv suviše visokih cena.

Svi poslovi kojima se »Prizad« bavio u prošloi godini detalino su prikazani u Izveštaju Upravnog odbora, koji pretstavlja čitavu studiju. Ovai izveštaji podeljen ije, kao i ranijih godina, na opšti i specijalni deo. U opštem delu izložene su :opšt> privredne prilike, pod kojima se je poslovanje obavljalo, a naročito prilike polioprivrede u svetu i u našoj zemlji. U drugom delu, koji se odnosi na rad samog »Prizadać, prikazani su društveni poslovi, svi momenti koji su uticali na rad, kao i podaci o uspehu. Zasebno je prikazan i rad svakog odelenja, kao i računski efekat toga rada. Ukupni prošlogodišnji promet kupovine i prodaje iznosio ie 960 miliona dinara prema 897 miliona u prethodnoj i 1 milijardu 457 miliona u 1936/37. Dok ie Društvo u 1936/37 kupilo 44.383 vagona