Narodno blagostanje — dodatak
10
рНапза. Bez toga volumena ne mogu se žamisliti kreditne-manipulacije koje ona izvodi. Kad se pre četrdeset godina pretsednik. trgovačko-industriske komore u Berlinu vratio sa jednog puta po Severnoj Americi, objavio je svoje utiske u knjizi pod naslovom »Zemlja neograničenih mogućnosti«. I za Državnu hopotekarnu banku se može reći da je u kreditnom pogledu neograničenih mogućnosti. Kod bankarskog posla
važi kao pravilo da je sve veći kreditni potencijal u koliko se. više dodeljuju krediti — kad se vodi računa o postulatima – zdrave bankarske ipolitike. Ova se razvija iz sebe same i iz | sebe jača. Državna hipotekarna banka je sposobna za svaku” kreditnu. transakciju u granicama jugoslovenskih proporcija.
Kad to pišemo izlaze nam pred oči razne scene iz'Drošlosti Državne hipotekarne banke. Niezina istorija sve do skorašnjih dana može se okarakterisati sa nekoliko reči: ona je bila banka od koje se stalno mnogo više tražilo no što je mogla da da. Još dok je bila Uprava fondova, tj. obavljala isključivo hipotekarni kredit,. veliki. broj reflektanata. . obijao ie njezine pragov.e tražeći kredita, koji obično nije mogao da dobije. Jurilo se od protekciie do protekcije, najčešće bez uspeha. Ko је dobio.kredit kod Uprave fondova i docnije Državne hipotekarne · banke, taj je morao imati Vizit- Кати која broji. Bio je glavni zgoditak dobiti zajam kod Uprave fondova na kuću koja se ima zidati. U međuvremenu je banka proširila svoj krug poslova gotovo na sve regularne ban'karske poslove, a učešće u pojedinim poduzećima čak ı na neregularne, pa ipak je njezina kreditna mogućnost sve veća. Ko je mogao da misli pre nekoliko godina da će Državna hipotekarna banka bez ikakva promene u strukturi svoga pasivnog posla tiho i neprimetno postati banka za samoupravne kredite neograničene mogućnosti? |
Nakratko, Državna hipotekarna banka je od banke od :koje se više tražilo no što Je mogla da da, postala banka koja više može da da no što se od nje traži.
Il. ANALIZA AKTIVE
Prilikom analize aktivnih pozicija bilansa Državne hi-
potekarne banke videćemo šta je ona stavila na raspoloženje našim ustanovama i našoj privredi.
Васип таупапја | 1939
Aktiva 1937 1938 1940 u hilj. dinara
Gotovina 811.869. 606.321 417.488 562.639 Zajmovi na перокт. 1,972.218 1,878.937 1,799.148 1,725.876 Фајтоу! па рит. i prih. 1,397.033. 1,497.850 1,677.382. 2,262.702 Zajmovi vod. zadrugama 73.396 76.613 '25.590 24.429 Lombardni zajmovi 101.449 97.613 44.272 30.467. Eskont menica 93.034 77.005 74.434 95.347 Eskont drž. bonova ——- — 118.982 223.159 Tek. računi Min: fin 668.973 · 756.055 779:080 :817971 Razni teic računi 354.628 461787 1,654:449 7,912.797 Ha:tije rez. fonda 229941 946.111 321.261 ~ 427.239 Hartije fonda za osig. zadr. —— 1.674 1.905 1.905 Otkupljene hart. od vred. 582.030 1,074.038 1,148.589 1,156.325 Nepokretnosti 231.978 267.951 „252.718 207.365 Prenosni računi — —— __-- 3.894 Razna aktivna 88.766 36.887 21.265 21.449
'Kaucije, ost., gar. itd. 3,048.981. 3,442.013 6,171.422 13,689.0924
Stari je naš običaj prilikom analize bilansa, da počnemo sa onom pozicijom, čije su promene u naivećoi meri uticale па poslovanje u dotičnoj godini. U aktivi Državne Hipotekarne Danke ne treba dugo tražiti tu poziciju. Razni tekući računi porasli su za naše prilike za ogromni iznos od 6,3 milijardi dinara na 7,9 milijardi dinara. Pre četiri godine ta "рожсца — i ako se ne bi smelo reći da је БЏа ђегпасајпа —
“pretstavljala 'je~svega 385: mil: din.,«a godinu dana docnije” 4692 mil. din. Pre dve. godine izmenjen je zakon o bančinom
uređenju i odmah. розје. toga počinje vrlo veliki porast је роzicije. Preko nje ide eskont bonova narodne odbrane, koii zbog sve većih izdadataka u ovu svrhu dobija velike razmere: Malo docnije, u analizi pasive, videćemo da je Državna hipotekarna banka dobila odgovarajuća sredstva za зргоуо-
đenja tog posla. Ona je u vrlo zavidnoj situaciji, da na ka-
matnoj marži — iako je ova vrlo mala — može da, ostvari lep dobitak, zahvaljujući ogromnom prom>iu na fom računu. Tekući računi Ministarstva finansija pokazuju tendenciju postepenog porasta sa 669 mil. u 1937 g. na 757 mil. u 1938 g.,
ЗБИР DUAAHCA
Зе!
У МИЛИЈАРДАМА ДИПАРА
1750
1955
1020 1925 1940
'pa na 779 mil. u 1939 i 818 mil. u 1940 godini. Povećanje ove pozicije je likvidna posledica sve većih razmera naših državnih finansija. Zbog toga se stalno povećava promet na tekućem računu Min. finansija i u vezi s tim ı saldo, i ako to. ne mora da bude nužna posledica. Druga pozicija koja pokazuje znatan porast je ona zajmova na 'prireze i prihode, za 586 mil. din. na 2.8 milijarde. Za poslednie četiri godine zajmovi na prireze i prihode porasli su za blizu 1 milijardu. To pokazuje da je 'Državna hipotekarna banka obilno izlazila u susret kreditnoj potrebi naših samoupravnih tala. Većina ovih zaimova одобгепа је poslednjih pet gođina. Po sistemu amortizacije u prvim godinama anuitet sadrži najvećim delom kamatu a sa-