Narodno blagostanje
· проучавали тај бразилијански случај, али
Страна 68. НАРОДНО се могу водети измеђ парничара, а после судске пресуде, којом се окончава цео споре Министар вели, да би наша влада, а у случају да спор испадне у нашу корист, казала, портерима да пристаје да се потражи средња правичнија солуција. То би био свакако акт ретке великодушности, само што по Видовданском Уставу влада не би могла да
прави никакве поклоне, а плаћање и једне паре преко.
пресуде Хашког Суда био би поклон. Са каквом би изјавом
изишла влада пред народ, предлажући му да поклони
портерима неколико милијарди»
А ако би пресуда испала на нашу штету, онда бисмо позвали портере да заједно (ово би одиста била дирљива сцена) испитамо, У којој би се мери то решење могло да изврши. Такав би ток ствари могао бити само користан за нашу земљу. Ништа природније од становишта, да платежна снага нашег народа буде суверени критеријум У питању наших предратних дугова, без обзира на његову правну страну. Али кад се већ у напред стоји на томе гледишту, да се портерима не може обећати више но, што народ може да плати, онда зашто смо ишли на изборни
суд» Кад правна страна питања није решавајућа, што ће.
нам онда суд, који има да реши само правну страну» Зар није много природније било да на меморандум француске
владе одговоримо, да наша платежна снага не допушта. већу валоризацију од толико и толико процената, да ми.
толико нудимо и то је све што можемо учинити, cest A prendre ou а laisser?
Господин Министар истина вели да бисмо ми заједно са портерима потражили границу могућности нашег плаћања, међутим у напред се зна да би то „заједно“ трајало толико колико бисмо заједно сели за један сто и да би одмах наишло непремостиво размимоилажење у оцени. Више је но сигурно да би се преговори разбили. Портери би наравно извадили из џепа пресуду Суда и отворили кампању противу нас, која би и морално и материјално убила наш кредит на страни. Ми бисмо истина показали уговор, по коме се они обавезују на преговарање, али бисмо ми стајали ту као народ који не извршује судске пресуде.
Да нисмо ишли пред Хашки Суд, већ да смо одмах понудили портерима оно што мислимо да можемо дати, наш би положај био несразмерно бољи. Тим бисмо пре свега скинули с дневног реда правно питање, јер нудећи ма и најмању валоризацију, ми пристајемо на гледиште да немамо права да плаћамо у папиру. Портери би имали на својој страни само један аргумент, на име: да нудимо мало, а то није никакав аргумент; ту се ради 0 фактичном питању, у коме ми можемо увек лако победити.
Из овога јасно излази да наш предлог, да се спор изнесе пред суд има два по нас бескрајно штетна дејства: прво, он нам знатно отежава положај за случај да отпочнемо преговоре о валоризацији и друго, њиме се везују руке доцнијим владама, које би евентуално желеле да стану на гледиште папирног франка.
Као што смо већ раније рекли, велики број сличних спорова окончан је последњих десет година непосредним споразумом измеђ заинтересованих држава. Никоме ни на памет није падало да тражи интервенцију суда. Једини изузетак чини Бразилија. М она је дала пристанак француској влади на Хашки Изборни Суд. Ми смо у Паризу нисмо могли скупити аутентичне податке. Неколико пута нам се наметала мисао, да је Бразилија одавно регулисала ту ствар, али је учинила љубав француским портерима стварајући преседан за Југославију!
|| КАКО СЕ СПРЕМАЛО ЗА СУЂЕЊЕ У ХАГУ Изборни Суду Хагу имао је да створи базу за ре-
гулисање најтежег питања по нашу земљу. Може се ми--
слити колико је морала дрхтати рука Министру, кад је потписивао и колику је бригу навалила влада себи на
БЛАГОСТАЊЕ
.
Број 5.
врат. Због тога је било за очекивати, да парламентарна влада одмах по потпису уговора пренесе тежиште државне политике на то питање. Било је за очекивати, да се конзултирају и зову у помоћ сви правници у земљи па и на страни. Колико је нама познато од свега тога ништа није било. Изгледа да је онај тајанствени одбор стручњака, који је у октобру 1927. г. дао поверљиво мишљење,
да нисмо дужни платити у злату, с времена на време повиван по тој ствари. Ван њега нико није конзултован ни
„ангажован, а то много значи, кад се има у виду да У од-
бору није било ни једног познаваоца трговачког права, а специјално теорије о хартијама од вредности. Једним делом овај спор улази у приватно право, другим још много мањим у међународно приватно право, али тежиште спора лежи у трговачком праву.
Изгледа да ниједан инострани стручњак није конзултован. Ако је то тачно онда је то страшно! Спор између нас и портера наших предратних облигација не само
ода није ништа ново ни специфично, већ на против типи-
чан случај у односима измеђ поверилаца и дужника земаља са депресираном валутом. То је питање, о коме је
· дискутовано на Конгресу Швајцарских Правника, на Кон-
гресу Француских Трговачких Судија и о коме је написано после рата непрегледно много расправа и коментара. Нарочито је Немачка, односно њезини поданици, велике компаније, које су емитовале пре рата облигације са златном или са алтернативном валутном клаузулом, имала да се брани од захтева плаћања у злату. Отуда у Немачкој најбогатија литература за наше циљеве.
Кадгод је поведен против немачких дужника спор по питању валутне клаузуле, увек су обе ' стране тражиле претходно мишљења највећих правних ауторитета. Ми имамо у рукама таквих експозеа, штампаних и на машини писаних од јуриста, као што су професори Апт, Нусбаум и Пинер из Берлина, Фик из Цириха итд. Судећи по ме моару наше владе, ти извори нису искоришћени, Међу тим је наша дужност била не само да свестрано проучимо целу литературу, већ да тражимо мишљење од свију првих светских правника, — с обзиром на важност спора по наш народ.
То није урађено и то је грешка! Још је већа грешка начин, како је организована припрема за Хашки Суд. За адвоката је одређен белгиски адвокат Девез, о коме . не можемо рећи ништа "рђаво, али који је далеко иза многих и многих научника „који би много стручније и много боље бранили нашу ствар. Наша је влада мислила да це до вољно учинила кад је послала T. T. Спасојевића и Девеза да бране наш народ У једном од најсудбоноснијих питања !
1! ПРОМЕНА ФРОНТА: ПРЕГОВОРИ ПРЕ СУДА
Оно јарко сунце проказаће једног дана шта се све одигравало око овога питања. Суђење је имало бити У новембру прошле године. Кад је дошла наша ствар на ред једном судији позли тако, да је морао да се прекине рад. Бог чува Југославију! Она је тиме добила времена, које је довољно да се учини много доброга за наш народ. А румунском судији даће Бог награду за бескрајну услугу коју нам је учинио — сасвим нехотице. Ново суђење имало би бити у мају ове године. За то време наш народ имао је живети на беломе хлебу. Али тек што је одложено суђење, а кроз земљу се пронесе глаб, да је Влада г. Корошца одлучила да ухвати везу са портерима и да по тражи могућност за равњање с њима пре суда. За то је већ била наименована комисија, чији је одлазак у Париз омео 6. јануар. У добри час !
Пред крај 1927. г. Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца налази да нема терена ни базе за преговоре са портерима.и одлучује да од Хашког Изборног Суда потражи базу за преговоре. Годину дана доцније Влада Срба,
~