Narodno blagostanje

11 маја 1929.

Kod dionica novčannh zavoda nema naročite promjene. Nu ipak se može koustalirati da je situacija nešto nepovoljnija nego Što je bila pred mjesec-dva dana. Kursevi se drže na staro; nivou ponajviše intervencijama samih zavoda. iznimke su veoma пјеке i već dobro poznale.

Kod dionica industrijalnih poduzeća situacija je pretežno nepovoljna. U prvom redu krive su prilike na berzama bližeg inozemsiva. Njihovo loše raspoloženje djeluju i na naše papire. Poteškoće Simeona Krausza imale su za poslijedicu da su dionice Brodskog vagona pale skoro ma polovinu orijednosti. A i kod Gutmanna koji je na početku tjedna zabilježio znatan porast, osjefila se je slaba općenita tendencija peštanske burse. Kriza tršćanske burse nepovoljno deluje na dionicš parobrodarskih društava.

Dubrovačka paroplovidba plaća dividendu od 30 dinara, kao i prošle godine. Pristupa se i povišenju dioničke glavnice i to tako da se na dvije stare dionice može upisati jedna nova. Emisijoni je Rurs 300 dinara prema 540 dinara koliko kotira danas na burzi. Prema tome emisija je uz povoljne uvjete. Nova emisija imala bi donjeti društvu oko 25 miliona dinara. Drušivo je пагиčilo 2 nova parobrooa. Jedan za feret tipa „Federiko Glavić“, a drugi putnički tipa „Kumanovo“. Biti će interesantno vidjeti kako će uspjeli ova emisija i da li će se lako namaknuti 25 novih miliona dinara. Ova emisi{a pretežno fangira domaće novčano iržiše, budući da je neznatan broj akcija u inozemstvu. Uspjeh emisije van svake sumnje samo je pitanje dali će dolazak novih Коmada loše djelovati na kurs.

Za dionice Vevča vlada veći interes i pravili su se zaključci po 130 dinara. Društvo i dalje dobro posluje i da nije tako konservalivno moglo bi svoju produkciju još i đa proširi. Trbovlje se sprema na velike investicije koje се uposliti 2.000 radnika više. Nije još odlučeno dali će se ie inveslicije izvršiti iz vlastitih sredstava ili će se pristupiti povišenju dioničke glavnice. Momenat ne bi bio baš najpovoljniji.

Kod državnih papira situacije bez promjene i dalje prevladava slabo raspoloženje.

РОБНО ТРЖИШТЕ

На међународним робним тржиштима ситуација у току ове недеље не показује никаквих трзавица или већих промеаа. Ниједна од важних сировина нема чврсте тенденције, тако да је слика робних тржишта веома мирна, можда чак и нешто мало лабава. Та је ситуација и разумљива. Стање париских преговора као и опште поскупљење новца и рестринкције кредита

имало је за последицу, да се покуша све још пендентне послове што пре ликвидирати. У понуди као и у тражњи осећа

се замореност и изразита резервираност, која се према постојењим изгледима неће пре променити, док се политички упливиу економским и новчаним приликама барем донекле ве дсведу до разјашнења,

„Житарски производи имају на међународном тржишту у току ове недеље веома лабаву тенденцију. Цене и даље падају те је међународна ситуација за све житарске производе толико комплицирана, да се поједине земље велике производње Канада налазе унраво већ у катастрофалном стању. Узроци су многобројни. Жетве последњих година биле су врло велике, а нарочито велики принос показује последња кампања. Због тога су постојеће житарске резерве веома велике тако на пр. Канада још данас није могла продати све своје резерве из прошлих година. Северо-американска Манитова пшеница, која је била на гласу најбоље робе, квалитативно је много изгубила.

Као што је познато, Манитову пшеницу се стандардизи-

рало т. ј. одредило се минималан број зрна и примеса за ! бушел (27 22 кг.). Али се ову робу брзо почело кварити и ме-

шати слабију робу са бољом и то тако, да је роба ипак још одговарала одређеном стандарду, последица је била, да је Манитова пшеница од своје првотне квалитете много утрпела.

Са друге стране се је аргентинска — La Plata — пшеница у току последњих година због интензивације квалитативно много побољшала, те је нарочито ради мањих продукционих

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 221

трошкова постала врло озбиљан конкуренат Северној Америци, У тој борби, која се одиграва већ неколико година, а која се је у последњим месецима опет осетљиво пооштрила, Аргентина је остала победник. Она је била у стању да своју робу доста повољно пласира и то уз цене које су стално биле ниже од сев. американских те је на тај начин Аргентина постала меродавна за. констелацију житарских цена на светском тржишту.

Канадски житарски пул, који је без сумње једна од највепих и најјачих продавачких житарских организација, налази се у веома тешкој ситуацији. Магацини и силоси су напуњени робом, а тражња је веома слаба. Цене су стално у опадању а чланови-задругари пула не добивају за продату робу свог новца већ само мале авансе. Фармери су постали незадовољни те су почели продавати своју робу преко пула. уз нешто ниже цече али за готов новац. Овакве прилике су у самом пулу, који је још пре неколико година обухваћао преко 809/; пелокупне канадске продукције, довеле до тога, да је у прошлој години опао број чланова те је имао у својим рукама само још 520/. Прочуле су се вести, да су наступили спорови у водству пула, те да су ти спорови постали толико озбиљни да су главне вође одступили или намеравају одступити. Мако су те. вести одмах биле демантоване, оне се одржавају и није искључено, да се ова огромна организација у овој борби у истини и разбије. Снагу пула не сме се потцењивати, јер има још данас у својим рукама око 80 милиона бушела пшенице (преко 2 милиона тона). Једна од најглавнијих погрешака пула је било то, да кол прошле кампање није успео да регулише стање: и 'величину усева јер са успешним умањењем усева најбоље би се могло ограчичити житарску надпродукцију. Иако је у овој години Аргентина победила ипак сва тржишта пажљиво прате догађаје у пулу јер мере, које не он предузети биће неминовно од највеће важности по развој житарских цена на светском тржишту. Садашње стање се веома скептички процењује.

Код нас је ситуација пшенице веома лабава, а цене се налазе у опадању. У току последњих 14 дана цене су постепено за мање износе опадале, док су у току ове седмице, а нарочито у четвртак постигле у опадању један минимум, који може и за наше пољопривредне прилике имати страховите последице. Од 8. на 9. тек. мес. опале су цене пшенице као и кукуруза, и то за 600 до 1200 денара код вагона и то за све важније нотације. Узроке тог. пада морамо тражити једино у вези констеллције светских цена. И ако цене пшенице на свим тржиштима стално опадају, ипак су у последњој доби код нас јаче опале, тако да се је разлика између наших цена и цена на суседним иностраним тржиштима веома снизила, тако да су у овој седмици наше цене само још каквих 300 до 500 динара изнад светског паритета. Ако неће доћи до каквих разочарања, то се можемо надати, да ће у кратко време наш извоз поновно оживети. Постоје извесни изгледи да ће се добити рефакције у правцу Ђевђелије Солун. Тражња је још увек резервисана, док су довози особито од страна мањих продуцената доста велики,

Кукуруз је у цени попустио, али ситуација није тако компликована, јер су залоги мали што се показује у врло слабим довозима. Али је и тражња веома скромна.

Јечам и овас су без икаквог интересовања. За јечам су се цене одржале на старој висини, док је овас нешто попустио

Брашно је без промене те се црна роба увек још боље продаје од беле, за коју је тражња веома ограничена. :

Врло повољна коњунктура се развија на нашем тржишту дрва и дрвеног угљена. Италија а и Холандска се живо интересирају за нашу робу а нарочито за словеначку, хрватску и босанску, те су у току последње недеље цене се поправиле за 10 до 15 одсто.

Мешална шржишта у току ове недеље не показују већих промена. Једино је цена олова, у сразмеру са осталим металима доста чврста. Продукција конзумпцију не надмашује, а залоге нису нарочито велике (за 15.000 тона мање од прошле године). Због тога је хосистичка шпекулација и почела да се интересује, те је на међународном тржишту већ у неколико поскупило. .