Narodno blagostanje
Страна 234
нас у Банци.Ми смо се већ били уживли у идеју реконструкције цементаре Јовановића и како је сума, која је као најмања означена за ту сврху била и сувише велика, то смо морали да се растанемо са мишљу, коју смо тако миловали. "У томе моменту нисмо ни знали колико у пословном животу играју улоју импндерабилије, колико сентименталност савлађује калкулацију; нисмо ни знали да цементно питање нисмо ми више водили, него је оно водило нас. Када је на седници одлучна да се ипак приступи подизању нове фабрике од пола милиона дин. нисмо смели погледати један другога у очи, јер смо се стидели своје слабости према цементу и селу Поповцу код Параћина, За оделење парних котлова поднето је много понуда а за нацрт цементаре и израду потребних машина добили смо три понуде од трију највећих фабрика у Европи: „Крупа Магдебург“ „Лутерд Лајпциг“ и једна Шведска фирма чијег се имена више не сећам. Понуде смо проучили заједно са г. Стевовићем, проф. Универзитета, затим смо притискали понуђаче и најзад закључили уговор о лиферацији са првом бринском фабриком за лиферовање парних котлова, а машине од Крупа.
Управни Одбор је одлучио да ми лично будемо руковалац радова на подизању фабрике поред редовног посла у Банци. Ми смо, наравно, за оно мало слободнога времена учили технологију цемента и члановима Управног Одбора је почело да импонира наше знање из области индустрије иловаче и креча. Чим је извршина поруџбина, ма смо тр:жили да се ангажује технички директор за експло1: цију фабрике, који ће да буде у исто време непосредни недзорник радова. Ангажован је Немац, кога нам је препоручно професор политехнике у Шарлотенбургу. Ми нисмо никад бежали од рада, али нас је подизање фабрике цемента у Поповцу стало надчовечанских напора, па ипак је то најпријатнија успомена из нашега живота. Човек зида шупу, па се радује са сваких нових озиданих 10 сантиметара; колика је тек морала бити наша радост, кад смо доживели да на утрини села Поповца, а на месту, на коме је било неколико шупа и једна локомобила Лазе Јовановића, изникне фабрика, за коју су сви стручњаци које смо доводили са стране по свршеној фабрици, дали мишљење, да је једна од најбољих најспретнијих и најрационалнијих мањих фабрика цемента у Европи. Са великим узбуђењем очекивали смо моменат, када ће се извршити проба пуштања у погон.
Срећни смо били када смо могли констатовати, да је погон почео једним потезом и да није више стао сем по вољи директора. Баш првих дана упао је у машину за ломљење камена један чекић, и, уместо да се поквари машина! поломљен је чекић. Може се замислити триумфално лане монтера из Магдебурга, који је такође очекивао с узбуђе-“ њем почетак погона. i
Фабрика је имала капацитет од 2000 вагона годишње и такво је постројење у то доба у Немачкој коштало скоро 2 милиона франака на бази од 10 франака за буре од 90 кгр. Поповачка цементна фабрика коштала је само преко 850.000 дин. захваљујући врло јевтиној радној снази и грађевинском материјалу.
1 При одлучивању о послу ми смо имали у виду окол"ност, да на целом Балк. Полуострву није постојала ни једна фабрика цемента сем оне у Раљи, која је израђивала Натурпортланд за којису нам струћњаци казали, да је искључен
из употребе за јавне радове у Немачкој. Поред тога смо има- |
ли у виду чињеницу, да је крајем 1906 г. закључен државни зајам од 90 милиона динара, од кога се половина имала употребити на зидање железница, делом недалеко од самога Поповца. И најзад се очекивало да ће и приватна грађевинска делатност почети употребљавати цемент, пошто је дотле искључиво употребљаван креч.
Фабрика је почела да ради почетком 1909 г. и те исте
године је изгласан државни зајам од 150 милиона, такође за
зидање железница.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ | ~
Bpoj 15.
У пркос свему томе Беогр. Трг. Банка је имала- одмах у првој години разлога да се покаје што је ушла у овај посао. Грешења против постулата здраве банкарске политике осветила су се, Индустрија тражи велики капитал по правилу је потребно још најмање толико, колико је инвестирано. Банчина главница је износила свега милион динара. После дугих уздисања банка је продала фабрику цемента онима, због којих је делимично била и подигнута: Предузимачима за грађење железница у Србији. То су били Французи, у врло блиској вези са француским консорцијумом, који нам је дао зајам од 150 милиона.
Банкаје урадила врло добро што је продала цементару, јер смо 1912 г. ушли у балкански рат, а 1914 у светски рат. Французи су то могли да издрже, за банку 6: то било тешко искушење,
После светског рата фабрика је имала све већи полет у 1996 г. она је произвела 1600 вагона робе, а 1927. 2000. вагона и тиме је постигла максимум свога капацитета. Французи окретни, предузимљиви, у својини потребног капитала нису се много устезали да прошире фабрику. То је учињено у току 1927 и 1998 г.; затим је главница од 7. милиона подигнута на 20 милиона. За проширење инсталација потрошено је 14 милиона и за неки дан ће фабрика почети радити са капацитетом од 5.000 вагона (50:000 тона). Географски положај је фабрике такав да она има један део средње и јужне Србије као свој реон.
Поповачка фабрика цемента била је једна од малога броја модерних, техничко савршних, индустријских подузећа предратне Србије. Њу су подигли људи, који нису имали одговарајуће техничке спреме, али које су унели у носао не само сву своју вољу и савесност, већ и одушевљење за индустријом и који су на тај начин успели, онако како ни стручњаци не успевају увек. Далеко смо од помисли да овим редовима правимо рекламе нама који омо на томе послу радили. Али данас, после гбадесет година, нека нам је допуштена која констатација личне природе, приликом анализе биланса тога подузећа. Сед после озта има и таквих индустријалаца, који траже и паре и признање, и онда кад донесу похабане машине из иностранства и употребе бивше кафане за подизање фабрика, Ми смо то радили у пуној тишини, у тишини смо извршили и свечано отварање и у тишини смо се разишли.
*
Недалеко од Поповца налази се угљани рудник Сисевац, чији је сопственик био т, Ива Павповић кројач свештеничког одела кол Саборне Цркве. Г. Павловић је ушао у тај посао као што су улазили у опште наши људи пре рата у рударску индустрију. Он је као кројач свешт. одела био 'довољно имућан да следује примеру једнога пријатеља. и да уђе у посао. Г. Павловић је имао пред очима фабрику цемента, која је имала бити потрошач неколико хиљада вагона угља и заслепљен калкулацијом на хартији он је заборавио једну маленкост; да између Поповца и Сисевца не постоји («ни козји пут и да је Сисевац забачен у планине, чак и без доброг друма до железнице. Ми смо У банци такође били на чисто, да је рудник Сисевац једна срећна околност за фабрику цемента у у Поповцу. Имали смо SY портфељу и већ готов прорачун ваздушне железнице — али не и потребног капитала.
Г. Павловић је GMO. куражан и издржљив пионир рударске индустрије, Ми смо извесно време били његов колега. Год. 1912 ми смо се нашим пријатељима пок. ћирковићем и г. др. Брабецом нашли у руднику Стубици у непосредној близини Сисевца. Како смо и ми били одушевљени као и г. Павловић за посао, а како је и нама фалило као и њему капитали, па да направимо велике милионе, те смо се ми у тешким данима међусобно посећивали и правили заједничке планове. Када смо једном приликом наишли у Сисевац затекли "смо г. Павловића снужденог као никад дотле. На на-